Skrušeno predlažem pruzvišenom Nemanji, zatorniku svih besova, da imenuje Marija Kopića osobom prošle ili ove godine na Vaseljeni. Ponizno javljam, zaista usput, da imate na zalihi jedan primerak Velereda sv. Ujevića, Kirila i Metodija za neprocenjive zasluge u skromnom služenju humanizmu. P. S. Kao da smo ovde, na Vaseljeni, u slobodnoj igri duha, nevino perverzno, rekreirali jednog duha, Duha ekavice, koji je preletio nad hrvatskom literaturom neposredno nakon Velikog rata, kako su ga zvali. O jadni smo, što smo jadni, Ujeviću su prvu, dragocijenu, parišku zbirku, koja je već bila pregladnjela tugu dugogodišnjeg iščekivanja da se Objavi, beogradski hohštapleri, mimo njegove volje, rasporili i štampali u dva dela, kao dve tobože zasebne knjige, na ćirilici i ekavici. A zašto? Zato jer mu Zagreb i najskromniji knjižuljak pesama nije hteo da odštampa ne tad, 1920-ih, nego sve do, pazite, sve do, pazite, sve do pred pesnikovu smrt. Tu smo i ostaćemo, rekao bi Duh iz boce.
02.01.2009. (19:40)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Lečeni, moram te ražalostiti: zakasnio si! Marija je kao osobu godine već predložio Nenad. Nažalost, i jednog i drugog moram odbiti: osoba godine na Vaseljeni tradicionalno sam ja. Ali, u hrvatskoj kulturi Mario Kopić svakako je prošle, 2008., osoba godine, i to bez premca. Tu ću kandidaturu rado istaknuti, još koliko odmah. Mario to bez ikakve prijateljske pristranosti ili kurtoazije zasigurno zaslužuje. Uostalom, valja samo skrolati prema izvoru Vaseljene, i čovjek će se brzo i lako uvjeriti u to.
02.01.2009. (20:19)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
slažem se, izvrsno i prevedeno, a magiju te rijeke može shvatiti samo netko tko se uz nju i vozio i upoznao svakave smiješne likove oko njenih dvoraca ;)
02.01.2009. (21:22)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
godine 1788, sa svojih 18, Hölderin preduzima prvo vece putovanje, preko granica zavichaja u Pfalz (Bruchsal, Speyer, Schwtzingen, Heidelberg, Mannheim). "Srce mi se shirilo u iscekivanju svega onoga shto cu videti i chuti", zapisuje. U Speyeru po prvi put stoji pre silovitom Rheinom. "Osecanja su mi bujala, srce je pochelo da udara mocnije, moj duh uzleteo je unedogled - ... otidoh dirnut kuci, zahvaljujuci Bogu shto sam mogao da osetim onde, gde bi na hiljade ravnodushno produzilo dalje".
koliko sutra oprobacu se u prevodu jednog sitnijeg Hölderina - za Vaseljenu spreman.
02.01.2009. (21:31)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Zamisli, Igra, da je Höldy s 18 vidio ovu donju fotografiju i monumentalni torzo Kim Kardashian umjesto silovite Rajne i njenih virova - unatoč tome što znamo da ruhig fließt der Rhein - kakvu bi tek onda rečenicu zapisao!? Ovako je do uskiptjelog poprsja Susette Gontard i dekoltea dubokog kao pustinjakova misao morao čekati još predugo desetljeće, što je nažalost rezultiralo fatalnom hipohondrijom, koja to i nije bila. Zapravo, teško je kazati što ga je izludilo: čekanje na Susette, ili susret(i) s njom. Ne znam. Ponekad mislim da su tu i oni banditi, Shelling i Hegel imali svoj udio, pišući po tekama Tübinger Stifta hen kai pan. Sve u svemu, svemu je kriv prakljeti Gerakljit i njegova opaska o dubini logosa ljudske duše. Kad smo kod toga, Gerakljita, sjetio sam se jedne pjesmice koju sam davno posvetio dragom Donu, našem Angelu, a ide ovako:
Kosac
Ja sam kosec, ja sem kosec, zlehude sam čudi, kaj požanjem, kog pokosim, taj se ne probudi.
Ja sam kosec, ja sem kosec, prakljeti, zadrti, moje snoplje mirno leži tiho kak vu smrti.
Ja sem kosec, smrtonosec, a ne nijemska Toooood! Ja sem otkos, a ne most, danak mi je blood!
Ja sem kosec, črnorizec, grbavi mi prsti, nepristran sam, pravovremen, križaj se i krsti!
Jer ja sem kosec, ja sem kosec, jednom sem za svagda, oštar cut, ne overlapping! hladna moja Magda.
02.01.2009. (22:56)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
lijecenikatolik
Skrušeno predlažem pruzvišenom Nemanji, zatorniku svih besova, da imenuje Marija Kopića osobom prošle ili ove godine na Vaseljeni. Ponizno javljam, zaista usput, da imate na zalihi jedan primerak Velereda sv. Ujevića, Kirila i Metodija za neprocenjive zasluge u skromnom služenju humanizmu.
P. S. Kao da smo ovde, na Vaseljeni, u slobodnoj igri duha, nevino perverzno, rekreirali jednog duha, Duha ekavice, koji je preletio nad hrvatskom literaturom neposredno nakon Velikog rata, kako su ga zvali. O jadni smo, što smo jadni, Ujeviću su prvu, dragocijenu, parišku zbirku, koja je već bila pregladnjela tugu dugogodišnjeg iščekivanja da se Objavi, beogradski hohštapleri, mimo njegove volje, rasporili i štampali u dva dela, kao dve tobože zasebne knjige, na ćirilici i ekavici. A zašto? Zato jer mu Zagreb i najskromniji knjižuljak pesama nije hteo da odštampa ne tad, 1920-ih, nego sve do, pazite, sve do, pazite, sve do pred pesnikovu smrt. Tu smo i ostaćemo, rekao bi Duh iz boce.
02.01.2009. (19:40) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
NEMANJA
Lečeni, moram te ražalostiti: zakasnio si! Marija je kao osobu godine već predložio Nenad.
Nažalost, i jednog i drugog moram odbiti: osoba godine na Vaseljeni tradicionalno sam ja.
Ali, u hrvatskoj kulturi Mario Kopić svakako je prošle, 2008., osoba godine, i to bez premca.
Tu ću kandidaturu rado istaknuti, još koliko odmah.
Mario to bez ikakve prijateljske pristranosti ili kurtoazije zasigurno zaslužuje.
Uostalom, valja samo skrolati prema izvoru Vaseljene, i čovjek će se brzo i lako uvjeriti u to.
02.01.2009. (20:19) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
lijecenikatolik
Pa da, Nenad bi mogao objaviti knjigu izabranih ili sabranih prijevoda s Vaseljene.
02.01.2009. (21:02) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
NF
slažem se, izvrsno i prevedeno, a magiju te rijeke može shvatiti samo netko tko se uz nju i vozio i upoznao svakave smiješne likove oko njenih dvoraca ;)
02.01.2009. (21:22) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
godine 1788, sa svojih 18, Hölderin preduzima prvo vece putovanje, preko granica zavichaja u Pfalz (Bruchsal, Speyer, Schwtzingen, Heidelberg, Mannheim). "Srce mi se shirilo u iscekivanju svega onoga shto cu videti i chuti", zapisuje. U Speyeru po prvi put stoji pre silovitom Rheinom. "Osecanja su mi bujala, srce je pochelo da udara mocnije, moj duh uzleteo je unedogled - ... otidoh dirnut kuci, zahvaljujuci Bogu shto sam mogao da osetim onde, gde bi na hiljade ravnodushno produzilo dalje".
koliko sutra oprobacu se u prevodu jednog sitnijeg Hölderina - za Vaseljenu spreman.
02.01.2009. (21:31) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
NEMANJA
Zamisli, Igra, da je Höldy s 18 vidio ovu donju fotografiju i monumentalni torzo Kim Kardashian umjesto silovite Rajne i njenih virova - unatoč tome što znamo da ruhig fließt der Rhein - kakvu bi tek onda rečenicu zapisao!? Ovako je do uskiptjelog poprsja Susette Gontard i dekoltea dubokog kao pustinjakova misao morao čekati još predugo desetljeće, što je nažalost rezultiralo fatalnom hipohondrijom, koja to i nije bila. Zapravo, teško je kazati što ga je izludilo: čekanje na Susette, ili susret(i) s njom. Ne znam. Ponekad mislim da su tu i oni banditi, Shelling i Hegel imali svoj udio, pišući po tekama Tübinger Stifta hen kai pan. Sve u svemu, svemu je kriv prakljeti Gerakljit i njegova opaska o dubini logosa ljudske duše. Kad smo kod toga, Gerakljita, sjetio sam se jedne pjesmice koju sam davno posvetio dragom Donu, našem Angelu, a ide ovako:
Kosac
Ja sam kosec, ja sem kosec,
zlehude sam čudi,
kaj požanjem, kog pokosim,
taj se ne probudi.
Ja sam kosec, ja sem kosec,
prakljeti, zadrti,
moje snoplje mirno leži
tiho kak vu smrti.
Ja sem kosec, smrtonosec,
a ne nijemska Toooood!
Ja sem otkos, a ne most,
danak mi je blood!
Ja sem kosec, črnorizec,
grbavi mi prsti,
nepristran sam, pravovremen,
križaj se i krsti!
Jer ja sem kosec, ja sem kosec,
jednom sem za svagda,
oštar cut, ne overlapping!
hladna moja Magda.
02.01.2009. (22:56) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...