I ja mislim da neke stvari i pojave precjenjujemo, odnosno da sebe podcjenjujemo u odnosu na njih. Ipak dobar je onaj osjećaj kad shvatiš koliko si malen u tom moćnom masivu, a ipak si gore, nisi negdi dole s čeznutljivim pogledom uperenim gore. Krenuli smo, uspjeli smo, po bolovima u bedrenim mišićima znamo da je bilo stvarno. I nismo nikoga pobijedili, niti je netko pobijedio nas - bili smo jedno, pazili jedno na drugo. Planina nas je ove nedjelje mazila, a mislili smo da će nas triskati. Mislili smo da nismo dovoljno dobri za nju. Ona ne bira dobre i loše, brže i sporije, prve i zadnje - ona prihvaća i daje ono najbolje od sebe, svoju ljepotu, svoju dušu. Eh, mogla san ovo napisat u svoj post, ali ovde nekako lipše zvuči. :-))))
30.10.2008. (14:23)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Pun simbolike je tvoj lijepi post. Tako sam se otprilike osjećala i ja kad sam nevična planinarenju došla do vrha Bjelolasice . Nije bilo lako , ali ... mislila sam kad to mogu mogu i još mnogo toga drugoga ... Pozdrav
31.10.2008. (13:36)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
ma šta ću ti više govorit. znaš i sama koliko mi je drago da si me, usprkos vlastitim sumnjama, poslušala da kreneš s nama i napokon i Biokovu zajašiš za vrat, ka i svima nama dosad hehehe... sad si vidila da Biokovo nije bauk i nadam se da ćeš opet s nama gori da spoznaš još mnoge njene manje-više skrivene lipote, a istovremeno i vlastitu manje-više skrivenu snagu i odlučnost ;)
31.10.2008. (22:47)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Ja stalno nekako imam osjecaj da Biokovo zapravo nije glavni akter u ovoj prici :D al recimo da je... neko mi je jos daavno davno rekao da covjek zapravo posjeduje neopisivu snagu samo ju je rijetko kada primoran i upotrijebiti. ima onaj slucaj di je zena golim rukama, sama, podignula auto jer joj se dijete naslo ispod njega... samo je stvar u tome koliko cemo mentalno utjecati na nasu fizicku snagu. i zato smatram da nista nije nemoguce... a kao sto i sama vidis, i sama si se iznenadila sta sve mozes postici a da ti to pritom to nije bilo ni na kraj pameti... zato i volim planinu i planinarenje... kad stojis u podnozju, imas osjecaj da je vrh toliko daleko da bi prije do Zagreba pjeske dosla. Dok ga ne osvojis... a onda se prica potpuno okrece i dobija skroz novi smisao :)
08.11.2008. (19:46)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
primakka
mislila san da je meni bilo najteže;-)
ovaj izlet samo dokazuje da treba uživati u putu, bez obzira na cilj.
30.10.2008. (14:23) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
gustirna
I ja mislim da neke stvari i pojave precjenjujemo, odnosno da sebe podcjenjujemo u odnosu na njih. Ipak dobar je onaj osjećaj kad shvatiš koliko si malen u tom moćnom masivu, a ipak si gore, nisi negdi dole s čeznutljivim pogledom uperenim gore.
Krenuli smo, uspjeli smo, po bolovima u bedrenim mišićima znamo da je bilo stvarno. I nismo nikoga pobijedili, niti je netko pobijedio nas - bili smo jedno, pazili jedno na drugo. Planina nas je ove nedjelje mazila, a mislili smo da će nas triskati. Mislili smo da nismo dovoljno dobri za nju. Ona ne bira dobre i loše, brže i sporije, prve i zadnje - ona prihvaća i daje ono najbolje od sebe, svoju ljepotu, svoju dušu. Eh, mogla san ovo napisat u svoj post, ali ovde nekako lipše zvuči. :-))))
30.10.2008. (14:23) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Prekobrojna
Neš vjerovat svojim očima kad pročitaš...al sam stvarno bez teksta!
Eto dokle si me dovela!
30.10.2008. (23:38) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
brod u boci
Vidiš! Kad se oslobodiš straha, sve je moguće!
I opet ti je post višesmislen, takvi su ti najbolji...
Ide to tebi...
31.10.2008. (09:30) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
žubor vode
Pun simbolike je tvoj lijepi post.
Tako sam se otprilike osjećala i ja kad sam nevična planinarenju došla do vrha Bjelolasice .
Nije bilo lako , ali ... mislila sam kad to mogu mogu i još mnogo toga drugoga ...
Pozdrav
31.10.2008. (13:36) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Vinci
ma šta ću ti više govorit. znaš i sama koliko mi je drago da si me, usprkos vlastitim sumnjama, poslušala da kreneš s nama i napokon i Biokovu zajašiš za vrat, ka i svima nama dosad hehehe...
sad si vidila da Biokovo nije bauk i nadam se da ćeš opet s nama gori da spoznaš još mnoge njene manje-više skrivene lipote, a istovremeno i vlastitu manje-više skrivenu snagu i odlučnost ;)
31.10.2008. (22:47) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
umorno_oko
Lipo ti je reka @Vinci, triba Biokovu zajašit za vrat , bez obzira radi li se o njemu ili možda ne ;-)
03.11.2008. (09:49) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Elyca
uvijek možemo više....prekrasan post
04.11.2008. (20:14) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
slatko grko
ja sam ovo komentirala a vidim komentar ispario, a što sam komentirala nemam pojma, :)), a više to nije to kad ne znam
06.11.2008. (18:51) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
catcher
ne samo prekrasne fotke, vec i prekrasna popratna prica...
07.11.2008. (09:58) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Ljubistacha
Ja stalno nekako imam osjecaj da Biokovo zapravo nije glavni akter u ovoj prici :D
al recimo da je...
neko mi je jos daavno davno rekao da covjek zapravo posjeduje neopisivu snagu samo ju je rijetko kada primoran i upotrijebiti.
ima onaj slucaj di je zena golim rukama, sama, podignula auto jer joj se dijete naslo ispod njega...
samo je stvar u tome koliko cemo mentalno utjecati na nasu fizicku snagu.
i zato smatram da nista nije nemoguce... a kao sto i sama vidis, i sama si se iznenadila sta sve mozes postici a da ti to pritom to nije bilo ni na kraj pameti...
zato i volim planinu i planinarenje...
kad stojis u podnozju, imas osjecaj da je vrh toliko daleko da bi prije do Zagreba pjeske dosla.
Dok ga ne osvojis... a onda se prica potpuno okrece i dobija skroz novi smisao :)
08.11.2008. (19:46) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...