Komentari

minutcutanja.blog.hr

Dodaj komentar (10)

Marketing

  • elusive

    Priče koje pričaš uvijek su nekome važne... A...
    Ponekad su upravo pogledi oni koji govore laži i istine... hm... I ti isti pogledi, ponekad teško padaju, na trbuh ili nešto drugo... I nešto, onako samo u prolazu...
    Nemoj nikada sebe stavljati na čekanje... Jer sa tog čakanja kasnije se teško vratiti... Meni su trebale četri duuuge godine...

    avatar

    04.10.2008. (23:18)    -   -   -   -  

  • catcher

    zapravo je elusive sve rekla...

    avatar

    05.10.2008. (09:21)    -   -   -   -  

  • PHOENIX II

    nijedna priča nije nevažna, a tvoje ponajmanje.
    malo se ''čahuriš''. tako ja zovem taj period kad puštam da se stvari malo slegnu kad primjetim da gubim kontrolu nad samim sobom. malo slegnem, pustim stvari da krenu svojim tokom da vidim kuda će poći i onda iskočim iz čahure i uskočim u struju zbivanja.
    to ti je sve kao rafting, ne možeš uvijek birati kuda će te struja odvesti, ali barem pokušavaj održati dobar smjer i veslaj.

    avatar

    05.10.2008. (09:37)    -   -   -   -  

  • svjetska lada.

    ja ne smijem komentirat dok sam zaljubljena ovak.

    mislim da sve vidim ružičasto čak i kad je sivo. *lupa se po glavi*

    ali poznavala sam i ja taj osjećaj praznine, i sad kad čitam prisjećam se tako. ali ne mogu skroz, jer znaš kak mi pogled na onu sliku ide i sva sam onda njinji. i moram moram apsolutno moram pisati.

    vidimo se sutra. jedva čekam da te grligrli :)

    avatar

    06.10.2008. (19:26)    -   -   -   -  

  • oleandar

    od cijelog ovog posta meni se jedna rechenica uvukla u glavu i ne ide nikud dalje.ona rechenica kako je privlachno gubiti kontrolu.hm, da.

    avatar

    06.10.2008. (19:50)    -   -   -   -  

  • sullivan.

    u očima je istina. smijao se ti ili plakao, oči kažu sve.
    čovjek je spreman zaboraviti na apsolutno sve, samo da vidi koliko je sposoban, otporan i sve one pizdarije s kojima neće ništa postići. jer, očito je zajeb tako privlačan da i oni pametni gube razum.

    i nekome će biti bitno što pričaš. hoće. možda već i sada je.

    avatar

    06.10.2008. (20:45)    -   -   -   -  

  • anspik.

    nije fer razočaravati se u ljude jer mislimo da nas ne razumiju. a koga mi zapravo razumijemo? sebe? čak ni to često ne. svi smo na kraju krajeva isti u nerazumijevanju, i pokušajima, i frustraciji, i trenucima kad se ipak desi neka veza pogleda.

    avatar

    07.10.2008. (23:27)    -   -   -   -  

  • le vent de l'hiver

    Ti si se preselila kod nas, zar ne?
    I nekako mi se čini da je prvi dio teksta upravo o tome.

    Ne mogu ti reći da te kužim u potpunosti, nisam kroz to prošla.
    Ali po primjerima svojih prijatelja i rođaka koji su prošli kroz to... To je prvobitna faza izgubljenosti koja zaista prođe nakon kojeg mjeseca.

    Ulice se čine stranima, praznima i, osim što svira Tom Waits, "Falling Down", sve se čini još otuđenije, pretpostavljam. Ti više ne možeš biti ono što si bila, a ne možeš prihvatiti ono novo u što ćeš se pretvoriti jer to nešto grize, sasvim je strano i nepoznato.
    No tu si, u ovim si sada vodama i na izboru ti je - ili se koprcati i naposlijetku ugušiti od sitnih kapi koje će popuniti pluća vodom ili stisnuti zube, duboko udahnuti i smiriti se, te plivati koliko god možeš i doći do obale. Jedamput kada se čopiš za granu, cijela će se situacija smiriti.

    Tihe siluete kuća uz cestu postati će poznate kuće s poznatim ljudima u njima. Tramvaji će postati romantični i javit će se tvoja povijest u stranoj sredini - što će tu stranu sredinu učiniti nekako poznatom i ugodnom. Ona nikada neće biti u savršenom smislu dom, ali to ne mora ni biti.

    Ono što je bitno jest da se obostrano naučite prihvaćati, tek tada ćeš je uspijeti i zavoljeti, možda. Ali zato treba vremena i prisebne misli. Bez njih ništa.

    No dopusti si i osjećati, naravno, proći to što osjećaš kroz određeno vrijeme i složiti kockice na svoja mjesta - za to treba itekako mnogo vremena.

    Ali se to sve može izdržati. :)

    Nemoj se stavljati na čekanje. No da je to teško kontrolirati, znam.
    Prošla sam kroz takvo što prošle godine, radi drugih okolnosti, no ima sličnosti u tome.

    Otupiš. Naprosto otupiš od glave do pete. I primiran si, na kakav pomalo ljigav način, no nema nervoze, nema tuge, nema krikova, nema nikakvih emocija pravih osim tuposti. A ona je, čini mi se, među veoma neugodnijim stanjima.
    Ali i to prođe.
    Ili prođe ili pobjegneš. To moraš sama ustanoviti što se po tome pitanju treba biti učinjeno.

    Željenje i poklapanje? Naravno. Ali ništa nije idealno. :) I to opet nekako stvarima čini lijepim, na neki čudan način. :)

    Također poglede veoma uvažavam. No s njima zaista možeš svašta. U toliku ruku da ih i kontrolom, prekomjernom, zapravo ne kontroliraš ni u gotovo najmanjem postotku, koliko god se činilo da držiš sve konce u svojim rukama.
    Ali je opet to raznovrsna tema i zbog toga ju opet smatram divnom. Treba u tome samo naći stvari u kojima možeš uživati.

    I imaš me nazad. Ako hoćeš, možemo se čuti preko maila. Čisto ako imaš potrebu nekome tipkati do besvijesti, ja sam uvijek za. :)

    avatar

    08.10.2008. (14:52)    -   -   -   -  

  • moooi

    a ja se osjećam kao da ću eksplodirati.

    avatar

    11.10.2008. (01:40)    -   -   -   -  

  • smisaozivota42

    Je, treba dobro paziti gdje je granica ako se mota oko nje.

    avatar

    11.10.2008. (15:41)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...