Treba živjeti za danas, no jeste li koji puta u svima tima traženjima pronašli ono sto ste trazili ili se samo zelite sječati neke ljepe uspomene iz tih dana?!
02.02.2008. (06:11)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Nego, ti opet sama sa sobom! Zašto ne komentiraš komentare - odnosno - izbjegavaš normalnu komunikaciju. Ekipa ti je ostavila dobrih elemenata za raspravu, a ti tek tako prelaziš šutnjom preko toga i otvaraš novu temu. Onakojatrcisvukovima i Zvechka nisu te osudili pa ne sudi ni ti njih - samo su ti prenjele svoje viđenje osoba kojima je život dao takav križ. Pročitah samo zadnjih par tvojih tekstova i shvatih da nije problem samo u roditeljima i upamti: jedino ljudsko što u ovom svemiru možeš promijeniti jesi - ti. Nikoga drugoga. Susret s uspomenom je akumulator u kojemu još ima energije, a ne perje za kićenje. Morat ćeš, draga moja, zaronit u svoju dušu i sama sebi ispisat prioritet želja i načina na koji živiš put do tih želja. Sve izlazi iz srca i ne boj se onoga što izlazi iz usta. Oprosti roditeljima i sama sebi reci: zar mi Bog ne dade zdrave ruke i noge, zdravu glavu i zar nisam u stanju sama nešto popraviti na bolje. Da se razumijemo; ne vidim ja tebe kao problem, ali sve svaliti na roditelje je ipak previše hladno i nekako neodgovorno. Misliš da te tvoji vole manje no drugi - samo nisu ni sami znali što se to događa i sad kad si ti svjesna toga ti im pokaži način da su bili u krivu. U suprotnom ih sama amnestiraš, a ne možeš si to priznati. Šaljem ti jedan hug from Dubrovnik.
02.02.2008. (11:42)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Taj koji jesam: :)) i tebi big hug iz Zagreba za početak, a sada da probam pojasniti situaciju mene i mog bloga - da si dugo vremena s mojim blogom, vidio bi da ja ne raspravljam s ljudima i na komentare ne odgovaram komentarima. Nemoj me krivo shvatiti. I te kako čitam komentare, čitam i postove ljudi koji me komentiraju i svaki komentar shvatim ozbiljno i o njemu razmišljam. Jedino... ne komentiram i ne raspravljam jer ovo nije chat.
Ono o čemu sam pisala u nekom postu su trenutne misli. Taj dan, taj sat, taj tren. Sutra je već novi dan i neke druge misli mi zaokupljaju pažnju. Ime mog bloga već govori dosta - me, open minded.... otvoreno govorim o svemu što mi prođe kroz glavu, izbacim iz sebe i idem dalje. Ja ovdje kažem ono što ja mislim i osjećam i ne očekujem da se svi s time slože. I zato su svi komentari dobrodošli. Dobrodošli su svi ljudi koji shvate, ali i oni koji ne shvate :).
A vjeruj mi, puno radim na sebi. Počevši samo od ovog jednostavnog bloga pa do osobnog razvoja sa stučnjacima. I baš zato ćeš na ovim stranicama pročitati sve i svaša.
Dobrodošao u mali, mali dio moga svijeta! :)
02.02.2008. (15:02)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Moj glas ide RILady jer komentare nikada ne komentiram, jednostavno, nije ovo chat, ljudi mogu izraziti svoje mišljenje na naše textove, a bili oni negativni ili pozitivni ja ih nikada neću pobrisati. Ja se dan danas komentriam s blogerima, bez obzira da li oni moj text popljuju 15x zaredom ili se slažu 15x zaredom. Što se tiče teme, uspomene su tu da ih se sjetimo i samo to. Tko još živi u proščosti, zajebo se. Treba se okrenuti sutra i budućnosti. Što je bilo, bilo je i ne može se promijeniti. Nikakvu novu pamet nisam izmislio, ali eto, to je tako. A tebi bejbe, sve najbolje u budućnosti ;)
02.02.2008. (16:18)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prošlost mora ostati gdje joj je mjesto. poljubac ostavljam.
02.02.2008. (16:38)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
neodlucna
Draga moja znaš da sam ja detektivka u duši. Nemam što reći osim da sam te ovako još više upoznala. A prošlost?! Pusti je u ladicama gdje joj je mjesto da se jednog dana smijemo kada budemo stare (a imamo dosta toga u ovih 15 godina) nemoj da te snađe ona narodna: " Svi žive za svoje sutra, a ja za svoje juče...", od toga nema niš.... Pozdrav i smanji muziku dok čistiš kuću....
02.02.2008. (22:36)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Inguan
Treba živjeti za danas, no jeste li koji puta u svima tima traženjima pronašli ono sto ste trazili ili se samo zelite sječati neke ljepe uspomene iz tih dana?!
02.02.2008. (06:11) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
taj sam koji jesam
Nego, ti opet sama sa sobom! Zašto ne komentiraš komentare - odnosno - izbjegavaš normalnu komunikaciju. Ekipa ti je ostavila dobrih elemenata za raspravu, a ti tek tako prelaziš šutnjom preko toga i otvaraš novu temu.
Onakojatrcisvukovima i Zvechka nisu te osudili pa ne sudi ni ti njih - samo su ti prenjele svoje viđenje osoba kojima je život dao takav križ. Pročitah samo zadnjih par tvojih tekstova i shvatih da nije problem samo u roditeljima i upamti: jedino ljudsko što u ovom svemiru možeš promijeniti jesi - ti. Nikoga drugoga.
Susret s uspomenom je akumulator u kojemu još ima energije, a ne perje za kićenje. Morat ćeš, draga moja, zaronit u svoju dušu i sama sebi ispisat prioritet želja i načina na koji živiš put do tih želja. Sve izlazi iz srca i ne boj se onoga što izlazi iz usta. Oprosti roditeljima i sama sebi reci: zar mi Bog ne dade zdrave ruke i noge, zdravu glavu i zar nisam u stanju sama nešto popraviti na bolje. Da se razumijemo; ne vidim ja tebe kao problem, ali sve svaliti na roditelje je ipak previše hladno i nekako neodgovorno. Misliš da te tvoji vole manje no drugi - samo nisu ni sami znali što se to događa i sad kad si ti svjesna toga ti im pokaži način da su bili u krivu. U suprotnom ih sama amnestiraš, a ne možeš si to priznati. Šaljem ti jedan hug from Dubrovnik.
02.02.2008. (11:42) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
rilady
Taj koji jesam: :)) i tebi big hug iz Zagreba za početak, a sada da probam pojasniti situaciju mene i mog bloga - da si dugo vremena s mojim blogom, vidio bi da ja ne raspravljam s ljudima i na komentare ne odgovaram komentarima. Nemoj me krivo shvatiti. I te kako čitam komentare, čitam i postove ljudi koji me komentiraju i svaki komentar shvatim ozbiljno i o njemu razmišljam. Jedino... ne komentiram i ne raspravljam jer ovo nije chat.
Ono o čemu sam pisala u nekom postu su trenutne misli. Taj dan, taj sat, taj tren. Sutra je već novi dan i neke druge misli mi zaokupljaju pažnju. Ime mog bloga već govori dosta - me, open minded.... otvoreno govorim o svemu što mi prođe kroz glavu, izbacim iz sebe i idem dalje.
Ja ovdje kažem ono što ja mislim i osjećam i ne očekujem da se svi s time slože. I zato su svi komentari dobrodošli. Dobrodošli su svi ljudi koji shvate, ali i oni koji ne shvate :).
A vjeruj mi, puno radim na sebi. Počevši samo od ovog jednostavnog bloga pa do osobnog razvoja sa stučnjacima. I baš zato ćeš na ovim stranicama pročitati sve i svaša.
Dobrodošao u mali, mali dio moga svijeta! :)
02.02.2008. (15:02) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Hrki
Moj glas ide RILady jer komentare nikada ne komentiram, jednostavno, nije ovo chat, ljudi mogu izraziti svoje mišljenje na naše textove, a bili oni negativni ili pozitivni ja ih nikada neću pobrisati. Ja se dan danas komentriam s blogerima, bez obzira da li oni moj text popljuju 15x zaredom ili se slažu 15x zaredom. Što se tiče teme, uspomene su tu da ih se sjetimo i samo to. Tko još živi u proščosti, zajebo se. Treba se okrenuti sutra i budućnosti. Što je bilo, bilo je i ne može se promijeniti. Nikakvu novu pamet nisam izmislio, ali eto, to je tako. A tebi bejbe, sve najbolje u budućnosti ;)
02.02.2008. (16:18) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
provi
prošlost mora ostati gdje joj je mjesto. poljubac ostavljam.
02.02.2008. (16:38) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
neodlucna
Draga moja znaš da sam ja detektivka u duši. Nemam što reći osim da sam te ovako još više upoznala. A prošlost?! Pusti je u ladicama gdje joj je mjesto da se jednog dana smijemo kada budemo stare (a imamo dosta toga u ovih 15 godina) nemoj da te snađe ona narodna: " Svi žive za svoje sutra, a ja za svoje juče...", od toga nema niš.... Pozdrav i smanji muziku dok čistiš kuću....
02.02.2008. (22:36) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...