puna sam pitanja... prepuna.... tako često mislim kao ti... život je čudo koje prečesto podrazumijevam, a znam za situacije u kojima sam gubila najdraže baš na cesti... neke sam ponovo dobila jer su preživjeli... ali, ne moram ti reći kako nekada sa strahom pratim nekoga tko putuje...
pitam se jesam li normalna? čega se bojim? zašto ne bih te nagle odlaske? te situacije u kojima jutros nekoga poljubim, a za nekoliko sati čujem da ih više nema...
da, koliko vrijedi život?
pusa...
17.10.2007. (10:19)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Uzasavam se toga kada vidim da mladi ljudi stradaju od bolesti ili u saobracajkama. Kao sto se i vidi najvise stradavaju u saobracajnim udesima mladi ljudi od 18 - 28 godina. Vjeruj mi da se bojim kad moji poloze vozacki i krenu izlaziti, a stariji se upravo sprema polagati za mali motoric. Tesko je biti roditelj :))
17.10.2007. (11:17)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Sanja duso, nemam pojma koliko imas godina , ali ja mislim da sva generacija 1972 + koja godina vise manje imaju te probleme :)))) Ma nadam se da ce ju proci do veceras :))))))))))))
17.10.2007. (12:19)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
I ja ove dane o istom razmišljam pogotovo što sam to doživjela,imala sam 27 godina , dvoje male djece, godinu dana bolesti i nema ga. Ali svaku veče sam lijegala s mišlju neće noćas ,neće sutra,dobro je, a jedan dan je bio zadnji i ja sam bila uz njega,trebalo mi je puno godina da ga pustim da ode,a kako idem starija ponekad se pitam jesam li ga uopće pustila jer u svakom problemu on je moja luka spasa.
17.10.2007. (12:22)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Treba na vrijeme početi govoriti, a to uglavnom ne znamo, ne smijemo ili ne možemo zbog nekih glupih, nametnutih, ili još češće, samonametnutih ograda i zidova. Mislim da nikad ne dođe vrijeme za pustiti nekoga tko je dio našeg života. Zašto pretrpjeti totalni gubitak ako možemo biti zajedno, makar samo u mislima? A život vrijedi onoliko koliko ga obogatimo ljubavlju...
17.10.2007. (14:27)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Nikad ih ne pustiš skroz... moja Starija je upravo upisala vozački a ja već umiren od straja. Ne želin joj to pokazat da ne bude strašljivica ka i ja, pa se bojin volana. Ja san joj lipo rekla: neš bit tuka ka i mater, i stisla srce zubima! :-)))))
17.10.2007. (15:07)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
juče dok sam gledala Tošin spot nisam mogla a da se ne zapitam:ovako mlad,lijep,dobar,uzoran,pun života i energije a sada ga nema?znam da i dalje živi samo je prešao na drugo mjesto,tako ja razmišljam.no njegovim roditeljima, ne želim ni razmišljati kako je..prestrašno uistinu je..pusa
17.10.2007. (16:33)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prerano sam ostala bez tate (sa 7 g.),to me formiralo u takvu osobu kakva jesam... ne prođe mi dan da svoje nekoliko puta ne zagrlim i upitam dali znaju koliko mi znače, obavezno se čujem sa sestrom i uvijek žurim polako...,nastojim da kad navečer legnem budem zadovoljna sa sobom i neopterečena stvarima koje nemogu promijeniti... a sutra što bude ,bude pokušat ću to prihvatiti... pozdrav Sanjica:)))
17.10.2007. (19:58)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
a šta da ti kažen na ovo ,,i kad je vrime da guštan u srići zdravlju blagostanju meni uvik niki vrag ne da mira ,,uvik niki strah ,sumlja ,,nadanja ,,,,,,,,,,,,,al triba pustit ,iako mi je i to problem moj bepo jema 13 g i taman je na granici puštanja i nepuštanja ,,,i triba zna bi pametan u svemu tome ,,samo ča ja ka su dica u pitanju ne razmišljan glavon nego srcen ,,i onda napravin i njima i sebi problem ,,,,,,,,,,,,,,,nisan ti pametna ,,,,,,,,,,,,,valjda je sve u božijin rukama
17.10.2007. (19:58)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
...a život vrijedi koliko ga ispunimo ljubavlju...rekla je Mini a mi se često sakrivamo iza oklopa,distanciramo jedni od drugih,da ne bi bili povrijeđeni, a život prođe pored nas...
17.10.2007. (20:08)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
I ja osjećam tjeskobu. Moj stariji klinac je nedavno krenuo u autoškolu. Strašno se bojim vremena koje je pred nama. Bojim se i bez toga. Bojim se previše. Ne vrebaju opasnosti samo u prometu... nego svuda oko nas. Malo je strahova koji me opsjedaju.... ali ovi, vezani uz djecu su nešto prestrašno. Ne volim o tome ni razgovarati.... ali eto.... javila sam se... da ti kažem.... da se i ja bojim.
17.10.2007. (20:09)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Neka nam Bog čuva djecu,što drugo.....Mi ih ne možemo zaštititi.Nema veće boli ni težeg križa od takvog-nadživjeti svoje dijete.Ne želim ni misliti...Bože,čuvaj našu djecu!
17.10.2007. (21:10)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Baš sam prije 10-ak minuta grlila svog usnulog sinčića i razmišljala o tome kako previše vremena provodim kuhajući i peglajući veš, a premalo s njim... A ljudski život je tako krhak...
17.10.2007. (22:53)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
draga moja sanja, ostavljajuci komentar kod mene, a ja ne znajuci za tvoj post dok ga nisam procitala... odgovorila si sama sebi na pitanje u mom komentaru... ne, nisi pogresila sa odgovorom, naprotiv, pogodila si ga u metu... jer upravo sam o tom strahu govorila ... ona nit koja vezuje roditelje i decu, pogotovo kad ona odrastu... pogotovo sto sam vecinu svog vremena provela daleko od njih... znas ti vec zbog cega... svaka sezona mi donese neku drugu drzavu daleko od njih... ali ta povezanost je sve veca i veca... a i moj strah... znas vec o cemu govorim draga moja, opet me je strah izreci...
17.10.2007. (22:57)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
daj SANJAJ
...takav je život...pusa
17.10.2007. (09:27) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
saraja azra
pozdrav s otoka
i sama sam u brizi ...
i nije mi drago o tome ni misliti
o stradanju na cesti....
17.10.2007. (09:51) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
posoljeni zrak
puna sam pitanja... prepuna....
tako često mislim kao ti...
život je čudo koje prečesto podrazumijevam, a znam za situacije u kojima sam gubila najdraže baš na cesti... neke sam ponovo dobila jer su preživjeli... ali, ne moram ti reći kako nekada sa strahom pratim nekoga tko putuje...
pitam se jesam li normalna? čega se bojim? zašto ne bih te nagle odlaske? te situacije u kojima jutros nekoga poljubim, a za nekoliko sati čujem da ih više nema...
da, koliko vrijedi život?
pusa...
17.10.2007. (10:19) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
posoljeni zrak
ne uspijevam staviti link na ono što ti želim pokazati, ali napisat ću ti gdje da pogledaš.. ne znam kako drugačije...
dakle, kod mene, kolovoz prošle godine... datum: 04.08. - petak.... znat ćeš o čemu govorim :))
17.10.2007. (10:22) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Irnan - NPZ
Koliko sinhroniciteta danas u svim našim postovima...razumijem tvoju tugu i tvoju nemoć, pitanja koja ti roje dušom...
Zagrljaj, Irnan
17.10.2007. (10:41) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Kenguur
Uzasavam se toga kada vidim da mladi ljudi stradaju od bolesti ili u saobracajkama.
Kao sto se i vidi najvise stradavaju u saobracajnim udesima mladi ljudi od 18 - 28 godina.
Vjeruj mi da se bojim kad moji poloze vozacki i krenu izlaziti, a stariji se upravo sprema polagati za mali motoric.
Tesko je biti roditelj :))
17.10.2007. (11:17) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
avangarda
Sve je to život. Čim se rodimo, znamo samo jedno, da ćemo i umrijeti. Pitanje je kako ćemo proživjeti svoj život, imamo izbor ....
17.10.2007. (11:42) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Kenguur
Sanja duso, nemam pojma koliko imas godina , ali ja mislim da sva generacija 1972 + koja
godina vise manje imaju te probleme :))))
Ma nadam se da ce ju proci do veceras :))))))))))))
17.10.2007. (12:19) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
slatko grko
I ja ove dane o istom razmišljam pogotovo što sam to doživjela,imala sam 27 godina , dvoje male djece, godinu dana bolesti i nema ga.
Ali svaku veče sam lijegala s mišlju neće noćas ,neće sutra,dobro je, a jedan dan je bio zadnji i ja sam bila uz njega,trebalo mi je puno godina da ga pustim da ode,a kako idem starija ponekad se pitam jesam li ga uopće pustila jer u svakom problemu on je moja luka spasa.
17.10.2007. (12:22) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Kenguur
A i moja zena je '72 ali ja sam '63 :))))
Mi smo luda generacija :)))))))))))
17.10.2007. (13:11) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
MiniMaxine
Treba na vrijeme početi govoriti, a to uglavnom ne znamo, ne smijemo ili ne možemo zbog nekih glupih, nametnutih, ili još češće, samonametnutih ograda i zidova.
Mislim da nikad ne dođe vrijeme za pustiti nekoga tko je dio našeg života.
Zašto pretrpjeti totalni gubitak ako možemo biti zajedno, makar samo u mislima?
A život vrijedi onoliko koliko ga obogatimo ljubavlju...
17.10.2007. (14:27) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Tri Pojma
neću reći ništa jer me je Mini preduhitrila svoj9om zadnjom rečenicom...
17.10.2007. (14:33) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
more nade
E, zato danas poklanjam svojoj seki knjigu LIJEPO JE ŠTO POSTOJIŠ od Tomislava Ivančića.
17.10.2007. (14:33) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
čiovka
Nikad ih ne pustiš skroz... moja Starija je upravo upisala vozački a ja već umiren od straja. Ne želin joj to pokazat da ne bude strašljivica ka i ja, pa se bojin volana.
Ja san joj lipo rekla: neš bit tuka ka i mater, i stisla srce zubima! :-)))))
17.10.2007. (15:07) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Koraljka
Sudbina ? Ne znam, užasavam se stradanja, posebno stradanja djece i mladih.
17.10.2007. (16:14) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Mysterious Adalia
juče dok sam gledala Tošin spot nisam mogla a da se ne zapitam:ovako mlad,lijep,dobar,uzoran,pun života i energije a sada ga nema?znam da i dalje živi samo je prešao na drugo mjesto,tako ja razmišljam.no njegovim roditeljima, ne želim ni razmišljati kako je..prestrašno uistinu je..pusa
17.10.2007. (16:33) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
rU
majke i kćeri ...
nema bliskije ni kompliciranije životne relacije ...
koliko samo mijena prođe odnos majke i kćeri, dok obje odrastaju ...
i svaka je minuta dragocjena. no, shvatimo to tek kad je rastanak već na pragu ...
što bih dala za samo još jednu munutu ...
samo da joj još jednom kažem koliko je volim ...
17.10.2007. (18:46) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
MNP
kad jednom živiš bez života...pa upoznaš život-srijeći nikad kraja!
I nakon toga, dodju neki dani brige...
17.10.2007. (19:26) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
marsi
prerano sam ostala bez tate (sa 7 g.),to me formiralo u takvu osobu kakva jesam...
ne prođe mi dan da svoje nekoliko puta ne zagrlim i upitam dali znaju koliko mi znače,
obavezno se čujem sa sestrom i uvijek žurim polako...,nastojim da kad navečer legnem
budem zadovoljna sa sobom i neopterečena stvarima koje nemogu promijeniti...
a sutra što bude ,bude pokušat ću to prihvatiti...
pozdrav Sanjica:)))
17.10.2007. (19:58) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
a ča se tu more
a šta da ti kažen na ovo ,,i kad je vrime da guštan u srići zdravlju blagostanju meni uvik niki vrag ne da mira ,,uvik niki strah ,sumlja ,,nadanja ,,,,,,,,,,,,,al triba pustit ,iako mi je i to problem moj bepo jema 13 g i taman je na granici puštanja i nepuštanja ,,,i triba zna bi pametan u svemu tome ,,samo ča ja ka su dica u pitanju ne razmišljan glavon nego srcen ,,i onda napravin i njima i sebi problem ,,,,,,,,,,,,,,,nisan ti pametna ,,,,,,,,,,,,,valjda je sve u božijin rukama
17.10.2007. (19:58) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
žubor vode
...a život vrijedi koliko ga ispunimo ljubavlju...rekla je Mini
a mi se često sakrivamo iza oklopa,distanciramo jedni od drugih,da ne bi bili povrijeđeni, a život prođe pored nas...
17.10.2007. (20:08) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
donin svijet
I ja osjećam tjeskobu. Moj stariji klinac je nedavno krenuo u autoškolu. Strašno se bojim vremena koje je pred nama. Bojim se i bez toga. Bojim se previše. Ne vrebaju opasnosti samo u prometu... nego svuda oko nas. Malo je strahova koji me opsjedaju.... ali ovi, vezani uz djecu su nešto prestrašno. Ne volim o tome ni razgovarati.... ali eto.... javila sam se... da ti kažem.... da se i ja bojim.
17.10.2007. (20:09) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
leticia
Neka nam Bog čuva djecu,što drugo.....Mi ih ne možemo zaštititi.Nema veće boli ni težeg križa od takvog-nadživjeti svoje dijete.Ne želim ni misliti...Bože,čuvaj našu djecu!
17.10.2007. (21:10) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Svijet Makrobiotike
Baš sam prije 10-ak minuta grlila svog usnulog sinčića i razmišljala o tome kako previše vremena provodim kuhajući i peglajući veš, a premalo s njim... A ljudski život je tako krhak...
17.10.2007. (22:53) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Anna
draga moja sanja, ostavljajuci komentar kod mene, a ja ne znajuci za tvoj post dok ga nisam procitala... odgovorila si sama sebi na pitanje u mom komentaru... ne, nisi pogresila sa odgovorom, naprotiv, pogodila si ga u metu... jer upravo sam o tom strahu govorila ... ona nit koja vezuje roditelje i decu, pogotovo kad ona odrastu... pogotovo sto sam vecinu svog vremena provela daleko od njih... znas ti vec zbog cega... svaka sezona mi donese neku drugu drzavu daleko od njih... ali ta povezanost je sve veca i veca... a i moj strah... znas vec o cemu govorim draga moja, opet me je strah izreci...
17.10.2007. (22:57) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...