Komentari

mybigblue.blog.hr

Dodaj komentar (26)

Marketing

  • vwwwwolf

    :) ja jako volim svoje trenutke očaja. oni me često toliko izmore da prestanem lupati na vrata koja nikako da se otvore - i gle- tada se ta vrata na koja sam dotad uzaludno lupala- otvore- Sezame otvori se efekt :))

    avatar

    26.08.2007. (13:51)    -   -   -   -  

  • brod u boci

    Vidiš, imao sam dobar osjećaj da si objavila novi post! Inspirativna si ovih dana, to je i više nego dobro.
    Što se samog posta tiče, nemam šta dodati, ti to svaki put jako lijepo sročiš. Možda samo to da sam je bio trener malim jedriličarima u klasi "Optimist". I to nešto znači, zar ne?

    avatar

    26.08.2007. (14:25)    -   -   -   -  

  • ...BiLa Je JeSeN žIvOtA mOg...

    Čim sam vidila naslov na blog.hr-u tvog posta posmislila sam "Pesimist - optimist s iskustvom"...i aj odlučim ja svratit,pročitat post...
    Pa ja sam uvik bila optimistična...ono fkt svi kad bi me vidili prije rekli bi šta se ja ovoliko smijem...nisu imali pojma odakle mi toliko pozitivne energije...nit zašt se toliko smijem...a bome ni ja...meni je sve smišno lol...al sad...tijekom prošle godine nekako sam se počela manje smijat,manje bit toliko optimistična...počela sam skupljat osjećaje u sebi...opet nije ni da ih toliko skupljam,al ne pokazujem kad sam tužna...i to me baca u depresiju...ma ne...šta i ja pričam...nisam u depresiji...jer još uvik imam onog optimizma i trudim se preć preko određenih stvari...više sam bila prije u depresiji dok sam se tako non stop smijala...čak mislim da sam ja tim smijehom skrivala osjećaje...da drugi ne vide koliko me nešt boli...ufff...koliko sam toga napisala,a ni sama ne znam šta sam napisala heh...sve u svemu...još sam uvik optimistična il realna...više optimistična... aaa...stvarno ne znam šta sam sve napisala pa točka.
    A ovo s vozačima,parkirnim mjestima...hehe...to je istina,po mom mišljenju...baš kad gledaš ovako možda ćeš prije nać misto ako tražiš "slobodno" nego "popunjeno"...
    Pozzzi...

    avatar

    26.08.2007. (15:07)    -   -   -   -  

  • Irida

    korisno je pročitati i "neuroplastičnost mozga"....

    avatar

    26.08.2007. (16:18)    -   -   -   -  

  • buba mara

    predivan post! puno mi je pomogao sad u ovom stanju raspoloženja i osjećaja u kojem se nalazim :)

    avatar

    26.08.2007. (20:16)    -   -   -   -  

  • Big Blue

    @Woolfice, dobro je kad je tako, kad se ta vrata nakon tih trenutaka ipak otvore. Mene moj očaj najprije treba dobro mlatnuti po glavi da mi izbije taj optimizam daljnjeg kucanja (čitaj: nadanja), a da se nakon toga vrata konačno i nepovratno zatvore, i to lokotom iliti katancem iliti kračunom spoznaje da je tako najbolje.
    @Brode, svašta mi se roji u glavi, inspiracija je trenutačno takva - dok me ne uhvati fjaka. Optimist je definitivno tvoja klasa! ;-)
    @Bila Je Jesen...to što si napisala podsjetilo me da sam čitala nešto o tome kako taj optimizam ne može biti samo deklarativan, a da potiskujemo ono što osjećamo. To ne smije biti potiskivanje, nego baš način razmišljanja, pogleda na stvari. Skrivanje i potiskivanje nije dobro. Kad smo tužni, tužni smo i u redu je priznati da se tako osjećamo. To oslobađa. I kad se toga riješimo, stvari možemo pogledati i na drugi način, razmišljati o tome što je dobro i biti optimisti.
    @Irida, vjerujem da je korisno, a imam nekih naslova koje se već neko vrijeme spremam pročitati, ali još će malo morati pričekati. Hvala na preporuci. :-)
    @Bubamaro, hvala. I drago mi je ako je tako. Imam i ja svojih raspoloženja, bez brige, tako da će mi ovo i samoj dobro doći kao podsjetnik. ;-)

    avatar

    26.08.2007. (21:34)    -   -   -   -  

  • Santea

    Ovo je bio jedan jako zanimljiv i poučan i jako dobro obrađen post,pa i ne znam što bih dodala,a i da hoću nemam što:)
    Pozdrav veliki ostavljam

    avatar

    27.08.2007. (00:21)    -   -   -   -  

  • exPataren

    optimizam?? neka hvala
    i ovo zadnje, nema šanse. nek se drugi mijenjaju!!!
    e da, umalo zaboravih, sit čovjek je zadovoljan čovjek

    avatar

    27.08.2007. (08:00)    -   -   -   -  

  • Irnan - NPZ

    Može. :) Ali to je jako dugotrajan i težak proces za rođenog pesimista. Na prvom je mjestu odluka da želimo prestati smatrati sebe žrtvom raznih događanja i svjesnost o tome, da situaciju u kojoj se nalazimo možda doista ne možemo promijeniti, ali ono što možemo promijeniti jest naša reakcija na danu situaciju. Jedna stara uzrečica kaže "Nemoj očekivati bolove za sutra, pa da su bolovi danas ne znam kako jaki." Isto se može primijeniti na sve aspekte života. Dobrim dijelom dobivamo upravo ono što očekujemo. To je jednostavan zakon života. Sretno!

    avatar

    27.08.2007. (09:44)    -   -   -   -  

  • Bego

    Kad je čovjek zdrav, sit i kad je u toplo i ima dovoljno vremena za razmišljanje čime je sve nezadovoljan u svom životu, onda je to sretan čovjek! Blago se svima koji imaju vremena za depresiju.

    avatar

    27.08.2007. (09:59)    -   -   -   -  

  • aquaria

    Odlično napisano i argumentirano. Ja sam, eto, već godinama optimist. I davno sam se prestala sekirati zbog dugih redova i nedostatka parkirnih mjesta. To me samo sporadično spopadne kad imam loše dane. Željela bih da tako ostane, jer, upoznala sam i drugu stranu... Pozdrav veliki! :)

    avatar

    27.08.2007. (10:57)    -   -   -   -  

  • just-a-woman

    Ja sam nepopravljivi optimist. Kod mene je čaša uvijek "napola puna". Mjesto za parking uvijek nađem, a ako ga nema, stvorim ga. Jedino bijesnim na red u banci... no sad imam internet bankarstvo, pa sam riješila i taj problem. :)))
    Kad me uhvati depresija i očaj, to za mene budu tako novi osjećaj da i u njima uživam, pa depresija i očaj kod mene gube svoj smisao... :))
    No sad šalu na stranu, u svemu treba imati mjeru, pa tako nije dobro niti biti preveliki optimist u mjeri da se izgubi realnost, a naravno nije dobro ni zaglibiti u pesimizam jer je to najodvratnije stanje koje čovjeka može u totalu paralizirati...

    avatar

    27.08.2007. (11:16)    -   -   -   -  

  • sam

    Da..I ona rečenica na kraju. Još, i uvijek naravno. Ma sve se može naučiti. Ali naučiti ne znači i pretvoriti se u nešto. To ili jesi ili nisi. Možeš naučiti razmišljati kao optimist, ali uvijek ći i samo situacija pokazati da li to jesi ili nisi. Možeš naučiti igrati košarku, čak postati i prilično dobar bez imalo talenta. Ako se dovoljno trudiš. Ali nikad nećeš naučiti riješiti utakmicu kao M.J. ili Kobe, ma nećeš niti pokušati-sve o čemu ćeš razmišljati je kako dodati loptu..

    avatar

    27.08.2007. (12:20)    -   -   -   -  

  • Tri Pojma

    inače sam optimist, ali kada je "neoplastičnost" mozga u pitanju sklonija sam crnim oblacima. teško se možemo mijenjati, a odnos prema čaši koja je do pola puna ili prazna, jedna je od naših temeljnih osobina.

    avatar

    27.08.2007. (13:20)    -   -   -   -  

  • trill

    O da, može se naučiti :) Znam po svom Arthuru, on nije baš pretjerano optimističan tip, ali uz mene se malo popravio po tom pitanju. U zadnjih par mejseci se bacio na čitanje i slušanje onih stvari koje uče kako pozitivno razmišljati. I nevjerojatno, uvijek, ali baš uvijek u zadnej vrijeme dođemo na dignutu rampu, parkirno mjesto točno pred Konzumom čeka na nas, neke stvari se rješavaju "same od sebe"....da ono što čovjek očekuje, to i dobije. Zato treba biti pozitivan, da se i dobije pozitiva :))

    avatar

    27.08.2007. (13:43)    -   -   -   -  

  • gdy

    Puno sam puta potegnuo pitanje; jesam li optimist ili pesimist...
    I uvijek sam dobio priblizno slican odgovor; ja sam REALIST - koliko god mi to okolnosti dopustaju.
    Pusa od krampusa!

    avatar

    27.08.2007. (19:02)    -   -   -   -  

  • čiovka

    Ja neman pojma šta san!!!! :-)))

    avatar

    27.08.2007. (19:29)    -   -   -   -  

  • Elyca

    neće Vam se svidit moj komentar...al to je tako!
    Odavno sam naučila da je bezveze nervirat se...(naročito zbog drugih)...samo je problem što se zbog sebe znam iznervirat...al napredujem!
    Ono što me smiruje je kuhanje...već sam navikla da sve što skuham nemam namjeru pojest (jer ne mogu toliko jest)...a ide mi na živce da nutkam ljude okolo...pa jednostavno kažem: Sad sam skuhala...a bacit ću poslije!
    pa pošto su ne neki ovdje žele past u depresiju...(mislim na Begu) . ja Vam upalim klimu...i kuham...a vi žderite i padajte u depresiju (jer ću Vas kad li tad li izbacit iz kuće :-)...i neću Vam donosit pivo! Pivo je začin za kuhanje!)

    avatar

    27.08.2007. (23:47)    -   -   -   -  

  • greentea

    ko što već ljudi rekoše, dobro si to napisala. svi se mi možemo mijenjati-ako to zaista želimo.
    to zna biti vrlo teško-ali, nije lako ni doktorirati pa ljudima utroše na to desetke godina učenja, a kad treba raditi na sebi i mijenjati se , e onda je to kao nemoguće!!! taman posla!
    SVE je moguće. pitanje je samo-zašto bi to željeli?
    znamo za čudnu pojavu da ima ljudi koji uživaju u svojim problemima i patnjama. a, zašto i ne
    bi kad su ih sami pažljivo godinama stvarali i posebno se potrudili zamesti trag svojih prstiju u svemu?
    normalno je da čovjek želi da mu je dobro-što god to značilo. ali, u čemu je poanta? kad bi mi
    svi danas postali optimisti, svijet bi prilično blesavo izgledao....optimizam ima svoj sjaj dok postoje i pesimisti. bez drugog i prvo gubi svoj smisao. ali, za snagu ljudske misli si u pravu.
    mi mislima stvaramo....pa čak i slobodan parking!..kontrolirati svoje misli-mislim da bi to trebao biti poseban predmet u školama.
    (vidim da ima ljudi koji ne razumiju da depresija nije svjestan i namjeran izbor pojedinca koji
    nema pamenijeg posla. kao što to nije ni rak.ali, nerazumjevanje je dio svijeta u kojem živimo)

    avatar

    28.08.2007. (08:47)    -   -   -   -  

  • Irnan - NPZ

    Hvala ti na komentaru! Vidim da smo se svi na ovu temu raspisali, što i nije čudno s obzirom na to da je od našeg optimizma/pesizmizma ovisno u kojem će pravcu ploviti naš brodić...:)

    avatar

    28.08.2007. (09:27)    -   -   -   -  

  • Scarlett

    "GEO"...svibanj ili lipanj. Jesam u pravu? Odličan članak.

    avatar

    28.08.2007. (19:26)    -   -   -   -  

  • Klara

    ne znam kaj da ti velim, bojim se da su pesimisti uvijek pesimisti

    avatar

    29.08.2007. (09:35)    -   -   -   -  

  • xxxPepyxxx HIP-HOP

    ej... dobar je post...
    ja sam oduvijek bila i jesam jako optimisticna osoba
    iako znam kada se nesto ne moze ostvariti.
    na volim bas pesimisticne osobe iako nemam nista protiv njih,,,
    mislim da se cesto zabrinjavaju bez osobitog razloga
    navrati do mene...pozZz

    avatar

    29.08.2007. (13:18)    -   -   -   -  

  • Duliba

    Vjerovatno već znaš ovu poslovicu :
    "Pesimist je onaj tko od prigoda stvara poteškoće, a optimist je onaj tko
    od poteškoća stvara prigode."
    Pozdraw

    avatar

    29.08.2007. (13:24)    -   -   -   -  

  • pegy

    Nije lako naći optimum između onoga što priželjkujemo i realnosti, no to ionako nitko drugi neće napraviti za nas. Nema mi gore nego kad sretnem one katastrofičare kojima je sve CRNO. Što god da se desi, njima ili drugome, oni vide isključivo i samo crno. S druge strane, ima ljudi kojima je realno puno teže, ali se baš znaju nositi s problemima. Valjda se čovjek nauči. I ja učim. :)

    avatar

    29.08.2007. (19:49)    -   -   -   -  

učitavam...