Komentari

paix.blog.hr

Dodaj komentar (29)

Marketing

  • nihonkichigai

    znaš...ne mogu svi samo sjediti i meditirati...i razmišljati ništa
    ne radeći...postoje bezbroj Puteva do mira u sebi...ni cilj
    redovnika nije samo meditirati,korisnije je kad ode širiti znanje
    među ljudima,u zenu se to zove otići na tržnicu otvorenih ruku,

    ...interesantan ti je post,osjećaji koji su tebe motivirali da ga
    napišeš,japancima su poznati stotinama godina,i prof.Devide je
    svojevremeno pisao o nekima od njih...

    avatar

    02.07.2007. (20:37)    -   -   -   -  

  • da sam mudra

    Korijeni...imaju snagu i moć dovesti nas k sebi !

    avatar

    02.07.2007. (21:21)    -   -   -   -  

  • Ima jedan svijet...

    Uspjela si me rascmoljiti... :)
    Prekrasna ti je tema.... i ne želim pisati dugi komentar... želim tiho uživati u dojmu koji si ostavila na mene ovim toplim postom.... ;)

    avatar

    02.07.2007. (21:46)    -   -   -   -  

  • PAPA

    pozdrav mir vama

    avatar

    02.07.2007. (21:49)    -   -   -   -  

  • ANCHI, i to je život !

    Cjeni to što imaš, ja nemam više ni djeda ni baku. Nemoj da ti se desi da ti bude žao za neke postupke koji oni više neće moći čuti jer ih neće biti.

    avatar

    03.07.2007. (00:59)    -   -   -   -  

  • ohimesama

    slazem se s komentarom iznad; cijeni to sto imas, ni ja nemam nikog osim jednog dide ;(
    uzivaj u njima... nezaboravljaj ih . meni moja baka cesto zna falit. ;((( a nemrem do nje.

    avatar

    03.07.2007. (03:04)    -   -   -   -  

  • Black Pearl

    Prije par godina mi je umro otac a djedove i bake ni nepamtim....no eto uz ovakvu pricu me spopadne tuga...ne zelim da ostarim.

    avatar

    03.07.2007. (04:55)    -   -   -   -  

  • detalj

    '' Ljepota stvari živi u duši onoga koji ih promatra.'' To je nečija izreka. odmah mi je došla u sjećanje čitajući ove tpole zabilješke. Netko to ne bi ni primjetio a kamoli da bi ga potaknulo i izazvalo na promjenu vlastitih stavova prema životu i ljudima. budi zahvalna Bogu za taj dar. Lijep ti dan uz veliki sunčani pozdrav!

    avatar

    03.07.2007. (13:47)    -   -   -   -  

  • BibBlog

    Jedan od najljepših prizora je kada vidim dvoje starih ljudi, muža i ženu, kako se zaljubljeno i puni poštovanja drže za ruke (ili ispod ruke) i tako hodaju gradom! To me tako razveseli i raznježi!

    avatar

    03.07.2007. (15:09)    -   -   -   -  

  • Vitae...

    Jako mi se sviđa tvoj post i sličica koju si s nama podijelila..
    I ja se tako nekad uhvatim kako zanemarujem ljude do kojih mi je jako stalo, ali , uistinu nekad mi se čini da je tako puno obveza, a tako malo vremena!
    Osmijeh!

    avatar

    04.07.2007. (00:39)    -   -   -   -  

  • Žena zmija

    a mene ti isto u zadnje vrijeme hvata često nostalgija za nekim ljudima i situacijama iz života, često se ulovim suznih očiju...osjećam kao da ću eksplodirati od emocija koje su zatočene u meni i koje jednostavno ne teku...ljudi ne bi shvatili emocije na način na koji bi ja željela da shvate...pa ih držim u sebi....znam da samoj sebi radim loše i da ću samo jednog dana puknuti, ali jednostavno ne želim dati svoje nekome tko ne razumije taj osjećaj....lijepi tekst...pogotovo kad shvatiš da ćeš i ti biti jednog dana baka...pusa

    avatar

    04.07.2007. (18:54)    -   -   -   -  

  • **In my place**

    Znan kako je..i mene ponekad uvati nostalgija,dosta mi je samo neki poznat miris i onda uspomene naviru..Bilo bi lipo kad bi bilo vise takvih ljudi ka sta su to dvoje staraca...

    avatar

    05.07.2007. (00:23)    -   -   -   -  

  • Jaca

    ti si jos super, ti svog djeda i baku nazoves i pricas s njima, a tako je puno ljudi koji zaborave roditelje a ne samo djeda i baku...poseti ih, cak i na pola sata kad mozes, znas da to njima puno znaci

    avatar

    05.07.2007. (03:26)    -   -   -   -  

  • mama sepia

    slažem se s gornjim komentatorima, posjeti ih jer ponekad može biti i prekasno, a onda ostane samo gorčina.
    pozdrav :))

    avatar

    05.07.2007. (08:16)    -   -   -   -  

  • Dag Dagoberovic

    da sjetno je to ...
    hmmm mogla si se i javit pa bi se i koja kavica sredila :)
    pozdrav i pusa malena :)

    avatar

    05.07.2007. (16:36)    -   -   -   -  

  • Statična

    evo mene ipak s novim postom :) pozz!

    avatar

    05.07.2007. (21:47)    -   -   -   -  

  • Zoe

    to su prava baka i deda ;) . ja sa svojim burkijem ne bih tako skoro isla ako je tek polozio vozacki :P

    avatar

    05.07.2007. (22:05)    -   -   -   -  

  • Muha

    ja se takvim ljudima divim.....toliko godina zajedno, jos uvijek jednako zaljubljeni i slozni, uzivaju u svom seoskom zivotu i nista im ne fali....ja vise nemam baki :(
    pozdrav!

    avatar

    06.07.2007. (13:01)    -   -   -   -  

  • Anti - Bane

    Shvati ovo u pozitivnom smislu: Jebi se...
    Pune su mi oči suza. Vozim se stalno tramvajem i uvijek kad vidim takvu scenu dođe mi da takvim ljudima poklonim 10 godina moga života. A istovremeno sam tužan jer njih dvoje sami traže šta već traže po gradu. Gdje im je rodbina, gdje su im djeca, unuci?

    avatar

    06.07.2007. (19:13)    -   -   -   -  

  • Treba sve probati!

    tako cu i ja.... i drago mi je sto svako malo svojim roditeljima kazem da ih volim... mogu to reci pred bilo kime, bez srama... jedino mi je zao sto ih ne vidam tako cesto.... ne, nebi zeljela zivjeti s njima, ali u kuci pokaj njih ili barem u istom gradu da. Zgodan post!

    avatar

    06.07.2007. (22:48)    -   -   -   -  

  • pegy

    Svaki put kada netko ispiča priču o svojim ili nekim drugim djedovima i bakama ponovno spoznam koliko sam izgubila što nisam imala priliku bolje upoznati svoje. Umrli su ili prije moga rođenja ili dok sam još bila premala da bih ih bolje upoznala.

    avatar

    07.07.2007. (10:23)    -   -   -   -  

  • blues sveženski

    super post, ljudi vrijedni da ih se primjeti i spomene, nažalost rijetki, al ima ih

    avatar

    07.07.2007. (11:10)    -   -   -   -  

  • LondonSKY

    lijepa priča.... neznam bilo bi lijepo da svi završimo tako sretni s nekim tko nas voli, no to i nije tako jednostavno i moguće... al treba se nadat i trudit...

    avatar

    08.07.2007. (21:13)    -   -   -   -  

  • latica

    vidiš...sad i meni dođem da nazovem svoju bakicu. jedinu koju imam.
    znaš šta sam radila dok sam bila mala? dok sam hodala po placu sa tatom i kupovala povrće i voće htjela sam od svake bakice kupiti nešto. a znam da znaju biti naporni ti stariji,a opet su nekako dragi. nemoćni.
    lijepo ih se sjetiti s vremena na vrijeme,oni to vole. :)

    avatar

    08.07.2007. (22:38)    -   -   -   -  

  • Lakeisha

    prelijepa priča! kako li je to tako voljeti nekoga toliko puno godina! i ostati u takvoj sreći i zadovoljstvu. pozdrav!

    avatar

    09.07.2007. (18:14)    -   -   -   -  

učitavam...