Komentari

ordinarylove.blog.hr

Dodaj komentar (18)

Marketing

  • Mazohistički miško

    Mah, svima je nešto bah u zadnjih nekoliko tjedana..kao da svi zajedno prolazimo kroz neke faze..:)

    avatar

    02.10.2006. (17:33)    -   -   -   -  

  • xiola bleu

    Pa dobro si se ti ispisala, bogami...

    avatar

    02.10.2006. (17:43)    -   -   -   -  

  • ordinarylove

    xiola, ako je slijedit ovu logiku, onda ono moje o pauziranju od bloga znači upravo suprotno. kao i obično, jel'.

    avatar

    02.10.2006. (17:45)    -   -   -   -  

  • *Ptica Trkačica*

    puala sta si negativka. uprala te jesen il neka nesretna faza. jubin te u tu nesritnju glavu***

    avatar

    02.10.2006. (18:06)    -   -   -   -  

  • Lupi glavom o zid

    Ma svakog uhvati žuta minuta... proći će!

    avatar

    02.10.2006. (18:27)    -   -   -   -  

  • misteriozo

    depresija, malodušnost i nepovjerljivost su 3 jahačice apokalipse

    avatar

    02.10.2006. (20:01)    -   -   -   -  

  • searching for the perfect romance

    mislin da čovik više prima, nego daje ;)

    avatar

    02.10.2006. (21:45)    -   -   -   -  

  • ..dijete u vremenu..

    istina, svi smo nekako blajki ovih dana.. ubi nas bablje ljeto, heh ;) i zaista, za osobu koja nema o cemu pisati, isipala si jedan dobar post!! sto se tice smrtnosti, o vlastitoj ne razmisljam uopce, a o onoj bliskih mi i voljenih osoba se trudim ne razmisljati.. blokada uma.. fink pink.. itede.. nisam tmurna osoba, pa mi je vajda po defaultu uprogramirano blokiranje takvih primisli..

    avatar

    02.10.2006. (23:47)    -   -   -   -  

  • Amy

    Svi imamo takvih trenutaka, ima dana kad mi se ne da ustati iz kreveta, ali opet, ima onih kad jedva čekam da ustanem i zgrabim sve što mi se taj dan pruži. Smisao života... To je i mene mučilo, dugo, dugo, onda sam shvatila da je smisao života u malim stvarima koje nas čine onakvima kakvi smo, u ljudima koji nas vesele i koje volimo... :)

    avatar

    03.10.2006. (01:07)    -   -   -   -  

  • furba

    asti... pa šta je ovo... pobratimstvo lica u svemiru valjda:) ka da si mi misli čitala... a nadan se i ja da je prolazno... mora bit... u suprotnon nas čeka Dodig, Urlić i ostala ekipa na piksijatriji:)

    avatar

    03.10.2006. (09:54)    -   -   -   -  

  • Kat

    Prosvijetlila si me,svu depresiju mogu prepisati svojim godinama...

    avatar

    03.10.2006. (11:02)    -   -   -   -  

  • ordinarylove

    ptico, a baš jesan :) a bolje mi je danas. kupujen čizme u subotu pa, ono...:D
    dijete u vremenu, dobar ti mlogo taj default. i ja ću tako, majkemi. kad već nisam do sada.
    furbo, tako je i meni bilo kad san tvoj post pročitala.
    kat, ma daaaj! pa nisi se valjda naljutila? pa mislila sam općenito, a ne na tebe. bleso :D ti, ionako, nisi prosječna 16-godišnjakinja, kakva sam ja bila.

    avatar

    03.10.2006. (16:19)    -   -   -   -  

  • tija

    ajme, meni i tebi pod hitno treba neki zimski san, bar privremeno onako...

    avatar

    03.10.2006. (22:55)    -   -   -   -  

  • ledenaicy

    A svima se dogodi i svi prođu kroz takve faze. Nitko nije potreban, svi su suvišni..neću davat savjete. Znam da je potrebno samo se ispucati i ići dalje.
    A dragom..a moraš mu biti podrška, već sam ti jednom pisala o tome, neću ponavljati, sigurno sama znaš najbolje što i kako..
    Veliki pozdrav, jednog dana i nasmiješen.....

    avatar

    03.10.2006. (23:50)    -   -   -   -  

  • Penellope

    Odličan mi je ovaj post. No, budući da bi se iz njega dalo komentirati milijun rečenica - svaku posebno, osvrnut ću se na onih par o vjerovanju i nevjerovanju (piše li se odvojeno?) ljudima.
    Činjenica je kako sam se milijardu puta razočarala u ljude - posebno prijateljice, no i one muške osobe koje sam mislila kako su mi prijatelji. Kad te netko zahebe jednom, dva puta, tri puta..pa jedna osoba, druga osoba, treća osoba..nakon nekog se vremena počneš pitati je li zapravo krivica u tebi. Kako si ti rekla - koliko daš, toliko i dobiješ, dakle, daješ li premalo ili previše pa nešto između tebe i ostalih ne funkcionira kako treba ili kako misliš da bi trebalo biti. Nakon nekog vremena, postane ti svejedno i jednostavno odlučiš kako ti je bolje bez svih njih, zatočena u svom malom svijetu gdje nema razočaranja, nema ružnih stvari. I kad se jednom pomiriš da stvarno nikome, ali nikome ne možeš vjerovati ni potpuno se prepustiti bez straha da ćeš biti ismijana, istračana, predmetom ljubomore ili slično (osim možda mame ili sestre ili partnera) i to prihvatiš kao nešto što "tako mora biti" ili "jednostavno je tako" - puno, puno lakše prolaziš kroz život. Ljudima daješ onu mrvicu nužnu za preživljavanje i to je to. Neki bi rekli da je to lakši no usamljeniji put, ali meni zasad potpuno odgovara.

    avatar

    04.10.2006. (08:50)    -   -   -   -  

  • ordinarylove

    tija, kako mi ta ideja sad dobro zvuči.
    penellope, mislim da ne mora baš nužno taj put bit lakši. zapravo, ovisi kako gledaš. meni se često lakše izlajat pa kasnije osjećat loše jer sam nešto podijelila sa krivom osobom, nego jednostavno zašutit kad treba. to "jednostavno" meni je komplicirano, jer sam pre-pričljiva. bravo ti na komentaru, sve si rekla, baš kako treba.

    avatar

    04.10.2006. (15:57)    -   -   -   -  

  • Rubia

    Znaš što ja mislim? Da ti jako intenzivno osjećaš. Rekla bi moja baba: brzo će te đava odnit, nastaviš li tako. :D
    E da, prijatelji... ja mislim da je to SF.

    avatar

    04.10.2006. (16:50)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...