Komentari

minervariranje.blog.hr

Dodaj komentar (27)

Marketing

  • anspik.

    ja imam sasvim suprotno iskustvo. :D pokušala sam stopat jednom u životu i nitko mi nije stao pa sam uzela taxi :D

    avatar

    04.06.2006. (10:54)    -   -   -   -  

  • The M's blog

    stvarno super post, pogotovo ovaj dio s ferrariem i s reklamom i tim tipom...

    avatar

    04.06.2006. (11:06)    -   -   -   -  

  • tvrda bombona

    curo bas imas srece...u mome svijetu stopanje sa manje od 2 ljudi ne ide...1. svijet je pun manijaka2. na mene se lijepep.s. taj tip koji se vratio iz Britanije pun entuzijazma sigurno ga je dosad izgubio, nemoguce da potraje u nas (iz vlastitog iskustva)

    avatar

    04.06.2006. (12:42)    -   -   -   -  

  • Ribac

    3 puta: 1. božepomozi, 2. tiho ko na groblju 3. brbljanje u svih šesnaest

    avatar

    04.06.2006. (12:46)    -   -   -   -  

  • rock_on_alexx

    hehe cijelu srednju skolu i vise od toga sam stopirala i volim to,htjela bih cijelu evropu proci stopom...

    avatar

    04.06.2006. (13:36)    -   -   -   -  

  • misteriozo

    stopao nisam nikad, a inače jako rijetko stajem nepoznatima.

    avatar

    04.06.2006. (15:35)    -   -   -   -  

  • robijaš

    Zanimljivo! I ja sam okorjeli stoper. Ali za to trebaš bit duh, ne može to svatko. Muško sam pa imam drugačija iskustva, ali zanimljivo je čuti ženske priče iz te domene. Meni je najveća pušiona bila kad me pobrao neki ludi slovenac a ja si ruksak uvalio u lokvu motornog ulja u prtljažniku - užas:)
    Živjela:)

    avatar

    04.06.2006. (16:18)    -   -   -   -  

  • P a r a n o r m a l a

    i ja sam nekoliko puta stopao, ali odustao jer ne staju baš često muškarcima. to je bed. ali opet, muškarcima je lakše stopati jer nema straha da će te netko u grmlju zguziti, možda eventualno opljačkati.

    avatar

    04.06.2006. (16:35)    -   -   -   -  

  • Elbereth Black

    iskreno ful sam se dugo bojala stopanja jer mi je mama napunila glavu seksualnim manijacima koji samo čekaju takve prilike ali pred par ljeta smo bili u krizi i oćeš nećeš morale smo stopat. isprva mi bio ful bed ali sa vremenom već po prvoj rečenici možeš znati dal da uđeš u auto i što možeš očekivat. moram se složit sa tobom da nikada nisam imala neugodnih iskustava (što ne znači da svima preporučujem da uđu u prvi auto koji im stane na cesti jer je primjerice mojoj frendici neki tip prijetio pištoljem...grozna situacija i predugo je da pričam sad o tome) do sad sam već upoznala svakakve ljude. od onih koji šute, pričaju o tome što slušaš i kamo si se uputila pa sve do onih koji ti prepričavaju posljednju svađu za curom i traže savjet kako da to isprave. i bezobzira što znam na sve opasnosti stopanja uvijek mi je gušt kad upoznam nekog novog :) pozdrav

    avatar

    04.06.2006. (16:56)    -   -   -   -  

  • Vražja posla

    No eto, ja sam jednom u životu stopala, ali me to nekako ne privlači. Povezem stopere samo ako nisam sama u autu jer su jedni naši obiteljski prijatelji imali jako gadno iskustvo s jednim stoperom. Povezli ga misleći da će mu pomoći, a on ih izbo nožem i opljačkao.

    avatar

    04.06.2006. (17:52)    -   -   -   -  

  • mc diva

    pa sta nemas para za bus

    avatar

    04.06.2006. (18:07)    -   -   -   -  

  • sasvim_normalan

    obrijmo Klasnića!!!

    avatar

    04.06.2006. (18:30)    -   -   -   -  

  • TRICIMERA

    Ma covjece, ja stopiram (vrlo rijetko) Od ZG-a do ČK-a ili VŽ-a i uvijek mi stanu neki truckeri s teretnjacima. Ko da se vozis u kućnoj fotelji ;o)

    avatar

    04.06.2006. (18:38)    -   -   -   -  

  • estera

    stopirala sam od srednje škole pa sve do neke 22-23 godine. najviše sa prijateljicom, ali i sama na kraće relacije u zagrebu. i mi smo jedno ljeto imale turneju od sjevera do juga po jadranu, samo mi nismo stigle do dubrovnika nego do ploča. falilo nam dana godišnjeg:D nikada nismo imale neugodnih iskustava, valjda zato jer smo bile pozitivne prema tome. nismo ni razmišljale da bi nam se baš nešto jako strašno desilo. iako danas više ne stopiram i učinila bi to kada zaista ne bi bilo drugog izbora, mislim da je to bilo divno iskustvo:)

    avatar

    04.06.2006. (18:40)    -   -   -   -  

  • Tamelie

    Meni seka ne da bas da stopam... Al stopam kad idem do DeNajra i to se drzim ovih tvojih pravila... :)

    avatar

    04.06.2006. (22:55)    -   -   -   -  

  • Cranberrie

    prije jedno 10 godina sam bila s frendicama na moru u jednom malom mjestu 30-tak km prije Splita i stopamo mi u namjeri da se dobacimo do Splita i onda na bus za Zagreb. međutim stali su nam neki gastabajteri koji su išli za Minhen i tako kroz priču poveli oni nas skroz do Zagreba, platili nam janjetinu, svakih 100 km stali na benzinskoj i kupili nam sladoled i kolu (iako smo mi to htjele platiti njima ali nisu dali) i na kraju su nad doveli pol kilometa od doma - totalno nezaboravna priča. Nekoliko ljeta kasnije sam sa dečkom stopala jer smo bili na moru bez auta i isto uglavnom imam pozitivne priče, ali radije riticu smjestim u svoj auto i stignem nekud kad ja planiram...

    avatar

    04.06.2006. (23:08)    -   -   -   -  

  • čvdfds

    Ej...Ja nisam nikad stopirala,ali mi je jednom,meni i jednoj frendici (bivšoj najboljom),neka žena stala jer je vidjela da nam je pobjegao autobus i mi smo ušle,tada smo imale ja mislim 13 godina...Koliko vidim ti imaš zanimljiva iskustva...Pozz & kiss...

    avatar

    04.06.2006. (23:51)    -   -   -   -  

  • gost

    dobro,ali ce te proc s vremenom.u njemackoj je stop sasvim ok,ceka se vrlo malo.u italiji i grckoj je frka.ceka se previse.prosao sam citavu evropu stopom,ali godine cine svoje,kad-tad se prestane.

    avatar

    05.06.2006. (00:17)    -   -   -   -  

  • babl

    Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog stoljeća sam autostopom prošao gotovo čitavu Evropu i pola bivše Juge (dio uz obalu) nekoliko puta. Ostala su mi samo najbolja iskustva, međutim je sredinom sedamdesetih stvar zamrla, autostoperska sreća me je napustila, pa sam i ja napustio autostop. S druge strane, onaj poznati slučaj s monstrumom iz Rakova potoka - jedna od djevojaka koje su nastradale išla je sa mnom u gimnaziju.

    avatar

    05.06.2006. (09:04)    -   -   -   -  

  • šumarKA

    Stopirala sam za Zagreb više od 4 godine dok sam studirala. Bilo mi je fora, zato mi je to sada odbojno. Nema šanse da dignem prst. Od poznatih osoba jednom me je pobrao Vladimir Kočiš - Zec. Nisam imala neugodnosti, dok moja jedna prijateljica nije imala sreće - bila je silovana.

    avatar

    05.06.2006. (14:45)    -   -   -   -  

  • žena bez iskustva

    imam i ja autostoperskih iskustava. Hvala Bogu dobrih i na kraće relacije. Jednom nam je stao bager, onaj žuti s korpom (nismo se povezle (nas 3 cure), ali i danas mi je to smiješno).

    avatar

    05.06.2006. (14:46)    -   -   -   -  

  • Sonja

    I ja sam se kroz srednju školu non stop vozala zahvaljujući prstu.Tada je bilo popularno disco u susjednom mjestu pa sam svaki izlazak započinjala i završavala stopom.Moram priznati da mi je dobro išlo. Danas kad sretnem djecu da stopaju stanem .One odrasle zaobiđem

    avatar

    05.06.2006. (15:32)    -   -   -   -  

  • pale sam na svijetu!

    ja sam isto nastopala se u životu... ja i frendica smo u srednjoj znale u pet minuta odlučiti u drugi grad otići na neku svirku, najviše što smo jednom imale para sa sobom, bilo je 2 kune... po povratku smo kupile slanac, na pola puta, u šibeniku:)stopiranje je stvarno super način za putovati ako nisi pri lovi, ali moram priznati da mi stvarno nije svejedno, pogotovo nakon nekih stvari koje sam čula, a i ono što je bilo u istrazi nedavno... ja stopam sa leptirom u džepu, pa nek proba koga volja:)pozdrav!

    avatar

    05.06.2006. (23:57)    -   -   -   -  

  • mezica

    joj potakla si me na razmišljanje, kad se sjetim što sam prostopala i kakvih je situacija bilo ( srećom ne najopasnijih ), reko' ne bi više nikad!mladost ludost, sad bi me bilo strah, ali ne žalim za tim...dobro je ispalo!

    avatar

    06.06.2006. (16:01)    -   -   -   -  

  • risajklbin

    eto tema na koju ne mogu ostati bez teksta- stopam več 10 g, od svoje 14. zadnje vrijeme uglavnom iz potrebe dok je kroz srednju to bilo iz čiste želje za dobrim provodom negdje dalje od uobičajenih destinacija. prostopala sam skoro cjelu nam ljepu našu, osim slavonije, a 2-tjedni izlet po obali kad sam imala 17 do danas svima rado prepričavam i kad god se sjetim tih dana, događaja, ljudi...ma svega kaj nam se dešavalo...uf! drago mi je zbog tih uspomena, da to nisam onda napravila, nebi nikad, a bez toga bila bi puno siromašnija osoba!-jedino pitanje koje mrzim je "nije te strah?"-svašta se može desiti, ne samo kad je stopanje u pitanju, ali ako krenem od predpostavke kakvih sve "loših" ljudi ima, bolje da se zaključam doma i više nikad ne izađem na ulicu! - ali ipak sam jedva dočekala da napokon i ja krenem na vozački i još malo pa postanem neovisna kaj se prijevoza tiče, ali u svakom slučaju- fala svima koji su mi svih ovih godina stajali i vozili me! i ja bum kupila stopere po putu...

    avatar

    06.06.2006. (16:32)    -   -   -   -  

učitavam...