Komentari

understanding.blog.hr

Dodaj komentar (14)

Marketing


  • seamaiden

    o srce...kad bi samo znala koliko te razumijem. Cijeli život mi je tako, nikad podrške i razumijevanja, uvijek svađe, samo zahtjevi i zahtjevi. I onda dođe do trena kad ti se više ne da. Ja ništa ne smijem...van ni nikud i stalno slušam kako sam nesposobna i da zašto se ne trudim. A kad se trudim moj trud prođe nezapaženo. Ali žalosna je istina da ako ti oni ne daju podršku, vjeru i razumijevanje da si TI jedina koji si to možeš dati. Ti sama i svi ti ljudi koji te vole. Svaki put kad bude sranja i kad ti se plače, odi plakati a poslije se nasmiješi i sjeti se kolko si posebna. Jer JESI POSEBNA. Nema još jedne tebe. Jedna jedina na cijeloj kugli zemaljskoj. Nemoj se ravnati po drugima, ravnaj se po sebi i svojim sposbnostima. Ima sigurno tolko toga u čemu briljiraš i u čemu ti nitko nije ni do koljena. Uživaj u tome. Ne daj da te pokolebaju. Budi snažna i drži se. Cuz you are special and you know it....:)velika pusa....

    avatar

    22.03.2006. (00:12)    -   -   -   -  

  • seamaiden

    ovo gore ja napisah...nes me blog jebe

    avatar

    22.03.2006. (00:13)    -   -   -   -  

  • Irony TM

    U potpunosti se slažem sa SeaMaiden... Gle, majecka, mene uče da nema svrhe tratiti ljubav, suze i trud na one koji to ne zavrjeđuju. Na stranu, što su ti to roditelji ili prijatelji, al koliko točno misliš da ti njima značiš ako se tako ponašaju? Prijatelji? Don't think so... Rađe se makni od ljudi koji ti čine dan za danom tužnim, potapšaj sama sebe po ramenu, sjeti se koliko nas te voli i nasmiješi se lijepoj istini, a ta je: Nemaju pojma koga gube, nemaju pojma koga ne slušaju i ponajmanje shvaćaju kako te razumijeti, a ti si SVEJEDNO anđeo koji jesi! Pusa i drž mi se! ;-)

    avatar

    22.03.2006. (01:17)    -   -   -   -  

  • kučka u cvijeću

    O jebeno dobar post. i znam totalka kak ti je. Svi nešto očekuju od tebe. Sve je tak usrano monotorno...svi te samo forsaju...i tek tad izgubiš volju za sve. nikad nećeš ništa uspjeti, heee...ta mi je rečenica dobro poznata...starci, tzv "prijatelji" svi žele nešto..al te malo ljudi kuži..ma poznat filing totalno. meni stara kaže neki dan nešt u stili "ako ne misliš učit i završit srednju možeš se odseliti iz kuće" A ja si mislim jebemu, ako sam došla do 3 razr završit ću srednju. Svi samo forsaju. Pa kaj to njima znači da ako i ne završim srednju da sam đubre i niškoristi..i da ako za 10 godina neču zarađivati neznam kolku hrpu love da sam nitko i ništa... Ma nemam pojma..kad mi se nakupi sve zatvorim se u sobu na 2 sata, pustim mjuzu i pošteno isplačem..i kad mi je tak koma sjetim se da imam frendicu jednu kojoj je još gore...Liz :)

    avatar

    22.03.2006. (18:43)    -   -   -   -  

  • kučka u cvijeću

    Ej nisi mi rekla da crtaš !!!! Hee....

    avatar

    22.03.2006. (18:44)    -   -   -   -  

  • Irony TM

    2 PILE BABINO & Fragile: Jao mišeki mali, imate vi još puno toga za vidjet u životu... Nema vam to veze sa školom. I kad završite školu, supporta će bit nigdje. Samo što tada neće biti bitan npr. onaj plavi dečko iz razreda ili ispit iz matiše, nego onaj smeđi dečko sa posla i smanjeni godišnji... A šta god da problem bio, podršku trebate. TO je ono bitno. Ako ju u nekim ljudima ne nalazite, nemojte očajavat nego potražite dalje. I imaš fakat lijep primjer sa frendicom kojom je gore nego tebi. I ja imam takvu frendicu i to je pametno. Mislim, biti svjestan da UVIJEK može gore... Drž' te mi se! Kisses... ;-)

    avatar

    22.03.2006. (19:28)    -   -   -   -  

  • Traces of sadness

    teško je živjeti bez potpore i razumjevanje...onda se o pretvara u neki život kroz koji koračaš sam.....i uvjeravaš se da ne trebaš druge...a trebaš ih...trebaš nečiju ruku da te zagrli....nekoga da te posluša.....i nisi nesposobna....možda samo imaju viziju savršenstva ali to je vizija...to nije istina...jer što uopće znači biti savršen....banalan pojam isto kao i sreća....jer na kraju krajeva...ipak smo samo ljudi.....malene duše koje trebaju potpore i razumjevanja!!

    avatar

    22.03.2006. (20:54)    -   -   -   -  

  • ja

    razumijem te jer i sama svaki dan slušam viku u kući. Iskreno, ne znam što da ti savjetujem jer ne znam ni sebi pomoći. U takvim situacijama se zatvorim u sobu i plačem, iako znam da mi suze neće pomoći, ali jednostavno ne znam drugo rješenje. Ali onda, postoje neki dani kada se gadim sama sebi, jer se sjetim koliko jadne djece pati, a oni nemaju tu mogućnost da nešto poduzmu, da se nekome izjadaju. A mi, koji smo okruženi ljudima koji bi nas saslušali, ne znamo, ne želimo to iskoristiti. Zato, povjeri se nekome, možda ti baš to olakša tu situaciju. Ne skrivaj se iza te svoje maske, ne glumi da te ne boli, da si jaka, da ti je za sve svejedno, nego pusti svom prijatelju/prijateljici da te zagrli, isplači se i znaj da možeš uspjeti u svemu, samo to moraš željeti. Pusa

    avatar

    22.03.2006. (21:06)    -   -   -   -  

  • ...Prokleta

    To "JA": Imam dojam da te znam...jer nečega ima u tim tvojim rečenicama.Imam li pravo?

    avatar

    22.03.2006. (22:27)    -   -   -   -  

  • ...*...put bez kraja...*...

    ova šljikica je kao moja na postu.....ma nema veze, evo samo da te pozdravim....kiss

    avatar

    23.03.2006. (14:46)    -   -   -   -  

  • ...Prokleta

    stvarno? a nijedna slika nije jedinstvena... sora :)

    avatar

    23.03.2006. (20:04)    -   -   -   -  

  • My_BlOg_AnD_mY_lIfE_iS_tHe_ToO!!

    posjeti me and fora slike

    avatar

    23.03.2006. (20:47)    -   -   -   -  

  • Breakdown

    eh da... svima je lako kritizirati što još više boli, al podrške koja bi pomoglo nema odnikuda... :(

    avatar

    24.03.2006. (10:33)    -   -   -   -  

  • browneyedgirl

    fragile, iman jedno pitanje za tebe: JESI TI JA??????? čovjeće ne mogu virovat da svaka , ama baš svaka rečenica je moja skrivena misao... ali ne samo da ti ljudi koji bi nas trebali ne samo uzdržavat već i podržavat, bit uz nas i šta je meni najvažnije upoznat nas- oni nam prvi okreću leđa! a šta mene još više boli je to šta iako me ne poznaju ja ih svejedno neizmjerno volim: oca kojeg i nevidim praktički, s kojim ne razgovaram osim pitanja kako je bilo u školi a ja odg. dobro ja ga toliko volim na temelju ničega- a šta je još bolnije od same boli je to šta mu ne mogu reć da ga volim a tako i obrnuto premda sam počela i sumnjat u tu ljubav prema meni..... ne znan jesi me shvatila ali pretpostavljam da ti je otprilike jasno o čemu pišem.....

    avatar

    24.03.2006. (17:27)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...