Komentari

apstinent.blog.hr

Dodaj komentar (8)

Marketing


  • non´sen nonsensibille.blo

    bas si nam divnu sliku odaslala ;) ja sam imala jednu rozu dekicu , koja je jso uvjk ziva, mislim da sluzi mojoj mami za peglanje ;) i jednog plisanog medu, pandu, koji mislim je sada u podrumu, verovatno hrana z amoljce ;) ..ali razna secanja naviru..ito kao i ligenstuhl , lezaljka u dvoristu moje bake, gde je bilo mnogo visokog drveca, koje je cinilo senu, tamo smo baba i ja lezale i heklale ili strikale..mm.secam se mirisa djurdjica koje su rasle u njenome vrtu :-)

    avatar

    15.03.2006. (10:00)    -   -   -   -  

  • ...Jani29...

    može bit da stvarno budi patetiku taj mjesec.. nažalost, moji roditelji su sve gori s dolaskom starosti.. nikad toliko nervoze, vike ni za što, neke žurbe ali bezrazloga..teško mi ih gledati..možda tek sada izlaze neke njihove pukotine..zato je tvoja priča toliko nestvarna, barem meni

    avatar

    15.03.2006. (10:43)    -   -   -   -  

  • champs-elysees

    Baš krasan tekst, nimalo patetičan nego nekako dirljiv, eteričan i nježan. Pun Mjesec (uz pomrčinu) očito dobro djeluje na tebe....

    avatar

    15.03.2006. (11:22)    -   -   -   -  

  • Ingo

    O.K. , da pribiljezim ... ovaj blog nikako ne citati na poslu !!!! ... opasnost od plakanja !

    avatar

    15.03.2006. (13:17)    -   -   -   -  

  • KGB is watching!

    Oh, šmrc! Ja bi isto stolicu za ljuljanje - mislim čak da bi svima trebala jedna - to tako smiruje - barem mene!

    avatar

    15.03.2006. (13:28)    -   -   -   -  

  • Nedostižna :)

    ovo si stvarno jako ljepo opisala! i mene ribicu si rasplakala :) ljepo pozdravi svoje drage roditelje i svog muža i sebe :))

    avatar

    16.03.2006. (00:04)    -   -   -   -  

  • Rozan

    Kad sam vidjela naslov, mislila sam da ćeš govoriti o istoimenom filmu Damira Čučića;P Ah, i moja mama želi nešto slično...Ona pak želi klupicu za ljuljanje (znaš onu kao u kafićima) za terasu.

    avatar

    16.03.2006. (22:47)    -   -   -   -  

  • LA Woman

    Nice post, podstaknula si me na razmisljanje. Puno toga morah ostavit iza sebe, uz sto odrasoh, sad vezem uspomene na neka nova mjesta, nove stvari, nove ljude. No, to nije isto. I, sama sebi se iznenadim, koliko se razveselim, ili koliko me gane, kad god me ovdje nesto podsjeti na 'doma'. Bilo to Kras bombonjera, Cedevita, ili koji nash vic. A, da ne kazem kad mogu s nekim popricati na hrvatskom! To mi sve donosi onaj lagani osmijeh, koji zatitra, a koji cak ni moj muz ne moze primjetit, jer ne razumije sto je to biti daleko od svega, za sto se covjek veze kad odrasta.

    avatar

    18.03.2006. (03:41)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...