ponedjeljak, 29.10.2007.
Dnevnik jedne gripe
Ponedjeljak
Markiram predavanje s kolegicom Fionom u našem faksovskom bircu, malo me grlo bocka, al dobro, nije niš strašno, popit ću čaj…
Navečer se družim s curama, još uvijek me grlo malo bocka, al pijemo martini, pa možda je zato, al dobro, nije niš strašno, popit ću čaj… sutra.
Utorak
Zovem kolegice da neću doć na tradicionalnu kavu prije predavanja utorkom kojeg više uopće nema u utorak (al kave ima) jer me boli grlo. Idem si napravit čaj, upravo spoznah da su moji doma manijaci koji kupuju "prave" čajeve (one listići i trave). Pa ja to ne znam skuhat?! Šta fali onima u vrećici?!?
Zovem roditelje da mi nabave one nekakve max fluove, coldrekse ili šta već…
Legnem se na kauč i piljim u televizor. Hm, sigurno ima neka serija…
U polusnu čujem mamu koja mi gura toplomjer u ruke i psuje nekakve Ratkajeve…
Probudila sam se oko 11, brat pita hoću s njim gledat neku novu seriju koju je skinuo … ajde dobro… što ću drugo.
Srijeda
Pas mater. Digla sam se u 7 ujutro, nakon sto sam spavala po 20-ak min svakih 20 minuta
…mogla bih oprat kosu… starci me istjeraju iz kupaone… bolesni ljudi izgleda ne smiju prat kosu, niti se zaključavat u kupaonu (da se ne onesvijeste u kadi, valjda) niti se muvat oko obitelji dok se sprema za posao…
Odteturam do kauča.
Hmmm..vidiš, Heroese nisam nikad pogledala do kraja …
Save the cheerleader, save the world…
Četvrtak
Sranje. Opet nisam spavala. Dignem se u 7 (opet).
Save the nonsleapers!
Leđa me ubijaju, ne znam jel to od ležanja na kauču ili prehlade il zato što nisam oprala kosu…
Doktorica radi tek popodne.
Mogla bih pogledat ovih par epizoda nove sezone Heroesa. Ne znam šta ću nakon toga…možda Supernatural, a onda Gossip girl…a imam još i Reapera...
Imamo novu doktoricu, neka mlada, nije bas najbistrija rekla bih. Pitala me jel mi glas inače takav. Da, ja i inače jedva šapćem kad govorim!?
Jadan Peter!
Šugava nova sestra me traži 30 kn, molim? Za pregled i recepte?
Doteturam do ljekarne, i oni bi nek pare…ma marš… pa nemam ja sad vremena za bankomate! Petera će uhvatit, a ja ću to propustit!
Petak
Sam je otet i umrijet će ako ga Dean ne spasi, a Dean ako dotakne zečju nogicu će isto umrijet…napokon Dan poljubi Serenu, al se pojavi neka krava od Vanesse koja mu izjavi ljubav! Pa koja si ti? Pa daj se makni!
Claire ne zna da je Peter Petreli živ, kad smo već kod toga, ni Peter praktički ne zna da je živ jer je izgubio pamćenje, i sve te njegove super moći uzalud…strašno! Sam je napokon dobio svoj ugovor od vraga, al ja mislim da mu tata nešto skriva, a Mick je sisao krv od Beth (on je vampir pa je to razumljivo), ali samo da se spasi, i sad ga to muči, a ona glupača ne kuži u čemu je problem!
Subota
Michael je smislio plan da zbriše iz Sone, ne znam jel Sara živa, a kog briga, on će se ionako oženit za mene…
Zove me neki Bleki… ko je sad taj? Hoće da se mrdnem iz kuće. Pokušavam odglumit napadaj kašlja…uostalom još uvijek ne znam hoće li Chuck osvojit Sarah koja se pravi da mu je cura jer su na tajnom zadatku, zapravo je samo ona na zadatku, a on ima kompjutor u glavi, mislim ne pravi kompjutor...ma nije bitno…niš vi ne kužite…
Nedjelja
Nemam više kaj za gledat… brat neće sa mnom razgovarati o nelogičnosti spontanog regeneriranja super junaka ako eksplodira kao nuklearna bomba…budala…niš on ne kuži…
Možda da odem pogledat jel ima kakav foršpan na Youtube-u za neku novu epizodu?
Hmmm, kompjutor…kak se to ono pali?
Možda onaj Bleki zna koji me zvao - hm ne javlja mi se –
Pa gdje su svi nestali?
Znam! Zvat ću informacije!
"Halo?! Molim vas broj Majkla Skoufilda u zatvoru Sona..."
maja
srijeda, 24.10.2007.
Lana (2,5 g.) says: + dodatak!! (neue!!)
"Deda, ja ću veliku macu, ti malu macu. (jedva ju nosi) Ne, ja ću malu macu, a ti veliku macu. A ja ću i zeku. I hypoa. (mala maca pada) Pala ti je maca pa ti uzmi i malu macu."
Lana reci gusjenica
"Gusica."
Lana reci deda ajde u gusjenicu
"Deda ajde u gusicu."
(mama i deda završili telefonski razgovor)
"A ja? JA se nisam s dedom razgovarala. Ponovo."
(ponovno zove)
Evo ti deda.
"Sad neću."
(ima gumenu ribicu koja pišti i glumi joj telefon – zove dedu)
"Baš je bez oblazan jer se ne javlja. Zvat ću poliliciju."
"Bela odi u kucicu. kud si sad otišala. Bela dođi. u kucicu. Beelaa. ajde. u kucicu. da vidim. kud sad ideš. ode! mami. kud sad tu ideš. pa kuda!? tu sedi. tu. da te vidimo. dodji. dodji Beelaa. kud si mi tu, kod mame."
(udari mamu nogom)
"Ja sam te malo ponjuškala s nogom"
"Ili mlijeko ili Pepeljuga." (crtić)
(igra se keksima i govori im)
"Vi tu pričekajte, idem samo obući šlapice."
(šetnja po King Krossu)
(sa čuđenjem) "Zar nećemo sjest na sok?!"
A, hoćeš mirno sjediti?
"DA, neću sići sa stolice!"
(nakon minute – popila uredno sok) - siđe sa stolice – i krene…
(na terasi prabaka i tata…dođe Lana nakon kakanja – nije par dana)
"Još jedno govno. I JOŠ jedno govno!"
"Ta je to?"
To je meso za dobre curice.
"To je jedno dobro meso za curice!"
pjeva: "visi mala baba zvoniti je stala…"
(bacila je balon preko balkona i kaže maci koja tamo stoji)
"Maca, nemoj jeti balon, to nije za jedenje. Nikad."
"Mama, pokrij me da nisam tužna"
+ dodatak:
mamu zazove imenom
"Ej, I., ta ladis?
Kuham juhu za Lanu
"Doblo!"
Tata je stavio veliki komad kruha u usta
"Ne moze on to tako puno! Ubusit će se!"
Lana hoćeš mlijeka?
"Ja bi kakav (kakao) ne mogu ja stalno mijeko!"
Gleda knjigu o psima i nađe vrstu Kujepsa, čučne kraj nje:
"Gedaj, Bela, to si ti kad si bila mala. Vidi. To si ti. Iglas se. Vidi Bela, vidiš. Ne papati to. Daj se skoncentlilaj! Gedaj." Daj Beli pusu. "Bela pika, ima bkove, tu i tu i tu."
i šećer za kraj!
"Ajde tata ustani i obuci trenirku. Bit ćeš lijep kao ja. A kada narasteš nosit ćeš suknju!"
ujo Bleki
četvrtak, 18.10.2007.
Superglue me
…iliti zašto vam je google najbolji prijatelj iliti zašto maja mora naći dečka iliti don't try this at home kids…
Odlijepio mi se đon od tenisice… ustvari to nije đon, to je uložak… al ne onaj koji sam dodaš, nego onaj koji je već u cipeli… ma, nije bitno… uglavnom - odlijepilo mi se neko sranje u cipeli (lijevoj) i počelo se izvačit van. Ak izvučem to van, onda ko da hodam po papiru, a ovak me jedna noga (lijeva) stalno boli jer mi se to mrda po tenisici pa šepesam okolo… ne-dobro! Samo se vi smijte, stopala su jako bitna, pitajte onog tipa koji prodaje one uloške za mršavljenje!
I tako ja pokazala svoj problem Lulu i Sari, kažu one meni: "ma samo ti to zalijepi" (možda su to rekle samo zato da što prije obujem tenisicu nazad na nogu, al dooobro…)
I ide Maja zalijepiti tenisicu… lalalaaa… nema nikog doma, savršeni tajming!
Prvo pola sata tražim superljepilo… kvragu i kutija s alatima i čavlima i sranjima… nađem napokon. Znate jedno od onih masu pitanja koje kruže po internetu, e jedno od njih je i "Zašto se ljepilo koje lijepi sve ne zalijepi za unutrašnjost tube?" - e pa možda se ne zalijepi za unutrašnjost, al se zalijepi za čep!
Nateže Maja pola sata ljepilo… ništa, čep se ne mrda… mogla bi probat s kliještima … kvragu i kutija s alatima i čavlima i sranjima… ne mogu nać kliješta… prtljam, prtljam… ljepilo ispusti neki zvuk… ko da je kisik izašao, onak ko da je prdnulo… kaj ljepila prduckaju?
Pogledam ja… izgleda ko da mi se probušila tuba… probušilo mi se superglue ljepilo? PROBUŠILO MI SE SUPERGLUE LJEPILO!!!!!!! SRANJE! Sve curi po prstima… trčim ja to u kupaonu oprat… ne ide… a kaj sad… razmackam ja to po tenisici (lijevoj) i zalijepim đon… ovaj uložak, sad još samo da to skinem s prstiju… hm… ti mater ljepilima i njihovim tubama i čepovima…
Mogla bi probat s onom pastom za pranje ruku koja skida sve zmazanoće… noup... ništa… možda da probam ogulit ljepilo jer se sad već stvrdnulo… auch…ogulila sam i pol kože... auch... ne ide… možda razrjeđivač, s tim skidaju boju, ne? Al ja ne znam di to stoji… ni dal je preporučljivo… neće ići… možda da probam acetonom (sad ispadam tipična ženska kokoš koja sve probleme rješava acetonom, al kaj sad... imate vi bolju ideju?) Našla sam aceton… dobro ajde, našla sam odstranjivač laka za nokte, navodno u tim sranjima i nema više toliko acetona… probat ćemo s tim…
Sjećate se dijela gdje sam izgulila pol kože s prsta skup s ljepilom? AAAAAAAAAAAAA… možda to baš i nije pametna ideja… mogla bi nekog nazvat da pitam kaj se radi u toj situaciji… roditelji su u inozemstvu…ak ih nazovem da ih pitam kako da odlijepim prste, poslat će me u materinu i neće me više nikad ostavit doma samu… brat i kolege kokoši će mi se toliko smijat da mi neće moć pomoć… (a zato žene imaju handy-dandy dečke… na bijelom konju…s odstranjivačem ljepila, koji ti se ne smiju smijat u takvim situacijama jer neće dobit mjesec dana) …možda da probam guglat?
"How to remove super glue from skin?"
(za majicu me baš briga, to je neka stara za po doma HT cronet majica… i da, piše cronet, ne T-mobile…stara je majica!)
Ne bi vjerovali koliko savjeta ima za skinut ljepilo s kože na netu, dobro ajde, nisam jedini idiot… ima i idiota koji su uspjeli zalijepiti zube... i oči? (savjet: nemojte probat to oprat s acetonom… stvarno nisam jedini idiot…)
Piše: oprati ruke kremom u vrućoj vodi… ajde dobro…
Upalilo je.
UPALILO JE!
Upalilo je?
Kak je upalilo?
Što to krema za ruke, koja bi trebala koristiti rukama, ima u sebi da može skinuti superljepilo?!?!
Ma koga briga…skinula sam to…sad bi mogla provjerit dal se tenisica (lijeva) zalijepila… (a da ju probam sad polit kremom?!?)
maja
četvrtak, 11.10.2007.
Velika pustolovina
Put putujem… Obišao sve i sva. Doživio još više toga! Ali što od svega toga zaslužuje ovaj naslov? Ovaj produženi vikend i odlazak u – Zadar! En ti a! I tako ja taman proslavio tri mjeseca otkad sam (napokon) položio i taj prokleti vozački (srećom čak iz prve)! Vrijeme me sustiže, a ja laganini to odradio tek pred ljeto. (Iako laganini nije ni blizu istine, ali sviđa mi se pisati laganini! Laganini, laganini, laganini…hehe). Di sam stao? A! Dakle: Položio! Jeee. Bravo ja… jer ipak, moram priznati, imao sam strah od auta i vožnje i sranja na cesti i ljudske gluposti i tako to… E, i sad sam ja, daklem, morao, jel, kako to već ide, malo i voziti do Zadra! Panika! Nisam (pre)loš vozač – nego tek početnik – što se više odražava na samo parkiranje nego na vožnju, ali okej! (Mislim si: dobro da na autoputu ne moram parkirati!) Brza vožnja nije problem – već sam ja odradio autoput do Varaždina pa i noćnu vožnju natrag… no frks! Ali ovo je ipak jedna prava i ozbiljna relacija! Meni je to dovoljno da bude jedna od većih pustolovina…
Subota ujutro. Zvoni sat u sedam! Proklinjem sat! Mater koja se nije ustala! Kujupsa koja se pravi da spava (na mami)! Bauljam ujutro po stanu, pakiram se (jer ni to nisam na vrijeme napravio). Razbuđujem se! Šamaram! Naravno da sam malo spavao! Pa neću valjda odmoran na put! Vani predivan dan! Pljušti ko iz kabla! En ti a! Ko za inat auto vani, a ne u garažama. Bogovi su me opet napustili! Moram krenuti za 10 minuta; vani lijeva, a unutra mene stisne! Kenjat! Ma bolje i sad nego sa 160 na sat! Kasnim. Spušta se stara. Nagovaram ju da me s Kujom pas prati do auta i drži mi kišobran (ja teglim stvari). Sretan put bla bla i odoh ja po ekipu! Ugurali se mi u mog Japanca i svi blijedo-zeleni s krunicama u ruci krenuli put naplatnih kućica…
Ne moram sad baš opisivati svaki kilometar puta, ali sve do Janjča nas je pratila kiša i nije bilo ugodno voziti. Piš-puš-rastez pauza na odmorištu (bote, što se čovjek može ukočiti dok vozi – em ruke, em noga, em leđa) i kola i krafna su učinili svoje! Brum, brum i luda vožnja do kraja…wheee…hehe! Sve pet! Do samog Zadra… na nekom od semafora sam krivo skrenuo, malo se pogubio, ali ajde to je bila sitnica – našli mi te Plodine na sjevernoj obilaznici i našli se s dijelom ekipe. Popodne dočekali ostale i malo se upoznali s Diklom, gdje smo zapraf i bili smješteni. Roštilj te večeri je bio bajan! Naždrli smo se ko svinjice i dobro zabavljali. Smrzli se ko…jel. Ne bilo nam teško otišli mi i u neki lounge bar/tulumaru i tako tu večer dobrano zaglibili! (u nekih 4 ujutro tek skužim Majinu poruku da što se ne javljam jesam li živ stigao jer da nisam tu rutu odvozio sto puta – mislim si: ma otkud joj sad to?! Pa sve je dobro!)
Nedjelja (kasnije) ujutro. Ajmo na kofi i ručak u Zadar! Put uz more je u radovima pa smo se malo gubili i kružili do poluotoka, ali i to smo savladali. Pa čak smo i našli parking odmah na poluotoku. Jeeee…predivno sunčano, vruće! Šetnjica, laganini, orgulje, uživanje, ručak… Kako je sve tako divno i krasno, već mi je moralo biti sumnjivo! Idemo ča nazad i ja stišćem taj ključ, auto se ne otvara. !? Unlock! Ništa. En ti a! !? Otvorim ja auto direkt na ključ i hoću upalit…nema kontakta – ništa – nijedna lampica. Nula bodova! Njanci! Mrtvo! (E, koja je Maja vještica – sigurno je nešto pjevušila!) AAAA! Koja budala je ostavila svjetla upaljena!? Mmm, to bi bio ja – A jbga ljudi, nisam skužio, bilo je sunčano – i buka pa nisam čuo pištanje upozorenja! Jebem ti grešku! Inače manijakalno provjeravam imam li upaljena svjetla i jesam li ih ugasio. Laganini opsesivno-kompulzivno! I što mi se dogodi?! BUM! Propucam se u glavu skoro! Svi sad čekaju mene jer nas je u tri auto došlo 12 i pas. Ajmo palit na kleme! Rezultat: malo dobio struje, auto i dalje neće upalit, nit vergla, kleme se počele pušiti! Zovem tatu, rođu, šogora (…komšiluk, nataknem ih na čiviluk, od njih ništa dobro nije došlo…) Okej, Halo HAK…pola sata čekanja i dolazi čiča i ko iz šale stavi monstrumske kleme, upali, kaže alternator, akumulator i ostali tori… pregleda, usput malo zategne remen da ne škripi, nabaci koju šalu, zafrkne brk, mahne, lupne cipelicama i vrati se u Kanzas…
E Bleki, crni Bleki… Sad bez svjetla, radija laganini natrag i pustit Japanca da se odmori! Srećom povratak za ZG je tek bio sutradan. I tako je i nedjelja prošla: red zabave, red sranja, red rada, red zabave… Sve u svemu zanimljivo. (A iz Zagreba se ori pjesma, vjetrom nošena: "E, Bleki samo se ti ne javi, pa ti neće auto da upali…")
Ponedjeljak ujutro. Opet smo ko zombiji. Ali to je dio "odmora". Kako je prija diplomirala morao sam se s njom naći, kad sam već u Zadru… Prije nego zovem, provjerim mogu li auto upaliti – ma srećo moja mala! Tako ja solo dogovorio kavu oko 12:30 u gradu. Sve vam je jasno… Jadna, bidna Mare čekala i čekala jer sam se ja autom pogubio po Zadru, izvrtio, navozo, iznervozo i napokon stigao u 13h na kavu… Al bar smo se našli, naćakulali i nauživali na suncu. Vratio se aman-taman na ručak (njami koji ručak je frendica skuvala!), zadnju kavicu i laganini povratak za ZG. Ajde to je sve super prošlo… Samo ostaje taj detalj da smo odlučili stati u Brinju tankat i kafenisat što je skoro završilo zaustavljanjem moga Japanca kilometar prije odmorišta jer sam taj zadnji komad vozio na parama rezerve. Ups… (A ja sam lijepo govorio da moramo stati ranije!) Najdraži moment mi je bio zadnjih par kilometara do Lučkog i 20 na sat dok puzim kraj table ograničenje brzine 100! En ti a!
Sve je dobro što se dobro svrši!
Bleki
subota, 06.10.2007.
Veza
Sve je funkcioniralo dugi niz godina, on je bio nekakav istraživač, meni je to bilo super zanimljivo, totalno sam se navikla na njega, pružao mi je sve što sam trebala i imali smo već veliku prošlost iza sebe i puno zajedničkih omiljenih stvari.
Prijatelji su mi pričali o svojim super vezama, bez ograničenja, al ja ih uopće nisam slušala, do nedavno…
Počelo me živcirati što možemo biti zajedno samo poslije 7 navečer, istina ponekad je to bilo do dugo u noć, ali znalo me sve to i previše koštati, a i ja sam poželjela više. Odlučila sam ubrzati našu vezu kako bi se mogli više družiti. U početku on nije imao problema s tim, al onda je počelo: počeo je naprasito prekidati naša druženja, svađali smo se stalno - on je tvrdio da nismo u vezi, ja sam mu pokušavala objasniti da jesmo,nije odgovarao, pričao je o nekakvim ilegalnim operacijama, htio je okolo slat izvještaje, nije htio kući, nije više htio istraživat. Nadala sam se da će biti bolje kad se malo odmori.Trudila sam se osviježiti našu vezu, nisam mu davala previše zadataka, pokušavala sam s raznim opcijama, svim prozorima, nije se htio ni pomaknuti. Totalno se blesirao.
Sva očajna, pitala sam brata za pomoć, on se razumije u veze. Rekao je da se možda nije baš najbolje štitio, da je možda pobrao neku bolest, nekakav virus. Stavila sam ga na dijetu, uzela mu sve kolačiće, napravili smo svakakve pretrage, skenirali ga cijelog, razgovarala sam s njim, rekla mu da zaboravi našu prošlost, da ćemo početi ispočetka - nije pomoglo. Brat mi je rekao da ne više ništa ne mogu, možda da probam s nekim drugim. Preporučio mi je nekog starog lisca. Nije mi se baš svidio, a ni njemu se nije baš svidjela moja ideja o bržoj vezi, počela sam misliti da je problem u meni.
Nakon svega ipak sam odlučila vratiti se svom istraživaču, sve mu oprostiti. Potražili smo pomoć, ispalo je da mu naša zaštita ne odgovara, probali smo druge opcije, a onda je on ponovo je bio onaj stari. Sad ipak guramo dan po dan, i svi su sretni i zadovoljni. 
maja
