Štorije mačka, maške i Gandalfa beloga od Kojotice
četvrtak, 19.03.2020.
Odjeb (dan drugi)
|
Sav ovaj home office izgleda mi kao očajnički pokušaj održavanja nekakve kakve takve normalnosti. Ono mi tobože projektiramo neke mostove, tunele, pizde materine. Čak mi malo i pomaže odvrnut misli, ali kao što je onomad Edo Maajka rekao u jednom sasvim drugom kontekstu : "Zaboravili smo kako se smijat ti mišići na licu nam se jednostavno ne miču hej, evo ga kad estradu vidim i opet nestane, kad se sjetim dje živim..." Sad nije toliko bitno gdje nego kada ali misao je ista. Svi smo mi pičke i volimo da živimo. A možda bi trebalo imati hrabrosti i odjebati sve ove mjere. Jednostavno sjesti na balkon, pustiti kompilaciju za kraj, nalokati se ko majka, izjebati još jednom na telefon ili skype mater svakome tko nam se ikada zamjerio, istresti mu sve u facu jer možda neće biti druge prilike, skinuti se gol i cijelom jebenom svijetu pokazati golu guzicu i srednji prst, pa gledajte, zgražajte se, evo vam odjeb, gonite se u tri pizde materine vi i vaši projekti, računi, auti, kuće, stanovi i urlaubi, termini, projekti, sastanci, videokonferencije, skajpovi, microsoft team-ovi, skijanja, wellnessi, fitnessi, yoge, namaste i om om km, nabijte ih si sada u debele guzice, nagutajte se sada CO2 sa Gretom Zeleni majmuni, da te vidim šta ćemo sada uspjet Angela, jebali vas veganski nadomjestci, manekenke, nogometaši, uhljebi, lijevi i desni, a i oni zeleni, top blogeri, sigurnosna pitanja, bio jaja od bio kokoši, LCHF paleo, ugljikohidrati, šećeri, dobre i zle masti, prosti radikali, prava ph vrijednost u ustima, povišeni kolesteroli i trigliceridi, preventivni pregledi za rano otkrivanje raka ovog ni onog, sve ovo što ste uzimali zdravo za gotovo, sve one gluposti zbog kojih ste nekome do vas zagorčavali život, Eto, ako sam koga zaboravila, neka mi oprosti. *** "Nikdar iz mojih ust grda beseda ni prišla Če zanjo računa bilo ni Ben, če kdo zaradi tega postrani me gleda Ga n'coj lepo prosim naj mi oprosti... Jezika ne šparam in bog mi oprosti Če komu kdaj rečem, da je to kar je. Ma resnice ne mara človek prav nič kaj dosti In je jezen, če kdo jo v fris mu pove... Iz dna srca voščim vsej bandi ciganski Ko zaradi njih vse v kup k hudiču v rit gre In ki jim za pravico je kot za sneg lanski Iz dna srca voščm prav vsem kar jih je... (Iztok Mlakar : Božična) |
- 20:41 - Komentari (18) - Isprintaj - #
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Književne anegdote Daniila Harmsa: Jednom se Gogolj preobukao u Puškina, došao Puškinu i pozvonio. Puškin mu je otvorio vrata i povikao: - Vidi, Arina Rodionova, ja sam došao!" Sjedi tako Puškin kod kuće i razmišlja: - Dobro, ja sam, dakle, genij. Gogolj je takodjer genij, a i Dostojevski je, pokoj mu duši, genij. Pa kako će se, bogamu, sve to završiti?! Tu se sve i završilo. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||