Štorije mačka, maške i Gandalfa beloga od Kojotice
srijeda, 28.10.2015.
Ostaci
|
Lani oko Božića šogi nas je pozvao na večeru koju je pripremao njegov tast o čijim smo se kulinarskim umijećima naslušali i naslušali, pa ajde da jednom i okusimo to čudo. Već na prvi pogled stari me se nije dojmio. Ne volim takozvane "besserwisser"-e iliti pametnjakoviće koji sve znaju bolje od drugih. A ovaj je baš jedan takav primjerak. Em pun sebe, em sere po drugima, em (a to mi je najviše dignulo živac) maltretira ženu, neda joj niti izgovoriti do kraja što misli, svi mu povladjuju i idu niz dlaku. Da skratim, seronja par ekselans nazvao bi Izet Fazlinovića tu pojavu. Na takve sam alergična a na žalost (njegovu) nisam popila Claritine. U trendu onda kada skoro cijeli grad... Prijatelji, rodbina za tebe kazu da si smrad... (Elvis J. Kurtović : U modi je biti šupak) Slušali smo tako najprije prekenjavanje o kulinarskom tečaju kod prestižnog elitnog kuhara Jebemisezanjegovopresvijetloime. Na to je uslijedio referat o tome kako je za kuhanje najvažnije imati prave (čitaj : skupe) sastojke i prvoklasne aparate (čitaj : kupio sam mašinu za pravljenje špageta za 3000 eura bez čega prosječna napuhana budala iz švapske pripizdine ne može normalno funkcionirati). Kada je konačno servirao večeru počeo je sa spikom o tome kako se odmah vidi šta je pravo meso (žilavijeg i odvratnijeg steak-a nisam u životu okusila, valjda je govedo živjelo zdravim životom maratonca), kako se pravilno koriste začini (ionako nikakav odrezak dodatno je uništio dodatkom timjana, doslovce mi se digao želudac)...Ali tako to radi onaj slavni kuhar koji ga je oderao za par stotina eura za par sati tečaja na kojem je naučio složiti tost sa komadićem lososa i hrenom, što je mogao naći i zabadava na kakvoj kulinarici. Od sveg tog pametovanja, loše večere i jakog vina deaktivirali su mi se senzori za samokontrolu jezičine u trenutku kada je svekrva izjavila kako bi se jednom trebali udružiti ja (ne znam što joj bi...jel od previše vina ili je smrtno bolesna ili je pak samo podjebavala drugu snahu koja ne zna skuhati ni jaje...ali nahvalila me kao vrsnu kuharicu) i stari prdonja i napraviti gozbu za cijelu proširenu obitelj. Činjenicu da bi za nahraniti svu tu ekipu (šogorica ima tri udane sestre, par nećakinja i babu koja je maturirala negdje u isto vrijeme dok je Tito učio za bravara) trebalo nakuhavati tri dana još bi mogla i progutati ali napuhanac nema šanse da bi preživio taj kuharski maraton. Potom je sveki (kako bi mu se malo dodatno uvukla) zaključila i kako je važno naučiti kuhati od pravog kuhara na što je stari po stoti put dodao da se ne može ništa napraviti ako sastojci nisu skupi. Onda se meni razvezao jezik, pa sam primjetila kako su svi mlatili po mojoj francuskoj salati koja košta uvrh glave 10 eura za svih nas sedam koliko nas je na večeri bilo. A sastojci su kupljeni u lokalnom supermarketu a ne direktno kod lopovskog seljaka koji isti takav krumpir, mrkvu i grašak prodaje sedam puta skuplje pod domaći i "bio". I da u Njemačkoj nema šanse da je domaće zdravo kad raste ili pase uz jebenu autocestu i zrak i voda je svuda zagadjena. I da su mesari lopine koje ti uvale najgoru žlundru i to ti skupo naplate (to se upravo njemu dogodilo sa toliko opjevanim bifsteakom) jer moš si mislit šta bi svi imali kuće na tri kata da ti ne podvaljuju svinjske noge pod mljevenu junetinu i muda labudova pod bifsteak. I da je sve to porez na budale. I da je ovo što ću reći malo off topic ali "bio" lanci brinu kako žive krave i telad a jebe im se živo što tamo neka blagajnica rinta cijeli dan za "mindestlohn". I da je kuhanje Kunst (umjetnost). I da je kuhanje Leidenschaft (strast). I da možeš na tečaju naučiti tehniku, kao šta se u plesnoj školi nauči korake i onda plešeš ko lutka na navijanje brojeći u glavi kvik kvik slou slou.. Ali da kad je nešto Kunst i Leidenschaft onda ti treba samo malo ideje i talenta i od govna ćeš napraviti pitu. I da pravi kuhar ima svoje ideje i ako krade tudje onda ih obogaćuje na svoj način a ne kopira ih doslovno. I da nije Kunst od bifsteaka napraviti večeru. Ali je Kunst sjebati ga timjanom. I da napravi ti večeru od ostataka koje imaš po frižideru i špajzi. I da napravi ti svaki dan kuhan, jestiv i ukusan obrok kad si ona već spomenuta blagajnica iz lanca bio prehrane i nemaš za bifsteak... I tako...sve onako u rukavicama, kroz zajebanciju...tobože...malo uljepšano... (Sa seronjom se možeš nositi jedino ako si u stanju biti veći seronja od njega... Kad te baš poteže za jezik, jel...) Sveki je preokrenula temu na godišnje odmore i putovanja... Trebala se definitivno baviti diplomacijom... Za Uskrs se više nismo sreli... Baš šteta, a tako sam se bila nabrusila na zajedničko kuhanje... Pa nije se valjda uvrijedio...pa nije bilo nenamjerno... Nego, jebeš sve ovo gore napisano, evo par ideja za blagajnicu iz bio dućana. Kako od kojekakvih ostataka složiti nešto jestivo i ukusno. Složenac od krompira i zelenih šparoga (iz uzgoja, nema ovdje onih naših nabranih)...  Datulje u slanini (ajme, ovo se po novom ne smije jesti) na posteljici od povrtnog rižota...  Musaka sa šampinjonima...  Zapečene paprike sa kuhanim krompirom...  Kako od palente, par šampinjona, jednog jaja, ribanog sira i glavice luka napraviti ukusan prilog...  Palentu razrezati na komade, složiti u kaštrolu (jebo vas protvan), na malo ulja popržiti nasjeckanu kapulu i šampinjone, dodati k palenti, preliti vrhnjem za kuhanje u koje smo umiješali ribani sir i jaje...  Zapeći kakvih 20 minuta do pola sata na 170-180 stupnjeva...i gotovo.  Ostane li u frižideru slučajno koji šampinjon, odrezati mu peteljku, napuniti ga ribanim sirom, zapeći desetak minuta na 180 stupnjeva, dodati par koktel pomidora i malo bučnog ulja...  Lisnatome ističe datum a ne znate što bi s njim...razvaljati, razrezati, posložiti u kalup za muffine...  Napuniti ih ostacima bolonjeza kojima smo dodali dva razmućena jaja, malo mascaponea ili vrhnja za kuhanje i peršina, zapeći dvadesetak minuta...  Tost vam je dokurčio i prijeti mu plijesan...Odrezati tvrde rubove, svaku šnitu pažljivo razvaljati, namazati nutellom, zarolati, umočiti u smjesu jaja i mlijeka pa pofrigati na zagrijanom putru...  Moral von der Geschichte iliti poučak priče : Sex, drugs, slanina i rockenrol pa dok ide ide... Onda smo videli da tako ne gre Kada se na prazan štumih pije Va jednoj smo se konobe frmali I ovako zakantali... Karo amiko prezidente daj nam repe i palente Aš je repa i palenta nama boja od parlamenta I lipi grad je Roč Roč Roč U Roču toč toč toč U toču fuži fuži fuži Pa kantaju muži muži... I ja bin svirja tu kanconu vrah me zel ako ne bin Da mi je gudalo nož a pršut vijulin... (Šajeta : Nas četiri) |
- 23:40 - Komentari (13) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Književne anegdote Daniila Harmsa: Jednom se Gogolj preobukao u Puškina, došao Puškinu i pozvonio. Puškin mu je otvorio vrata i povikao: - Vidi, Arina Rodionova, ja sam došao!" Sjedi tako Puškin kod kuće i razmišlja: - Dobro, ja sam, dakle, genij. Gogolj je takodjer genij, a i Dostojevski je, pokoj mu duši, genij. Pa kako će se, bogamu, sve to završiti?! Tu se sve i završilo. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||