Štorije mačka, maške i Gandalfa beloga od Kojotice
utorak, 29.05.2012.
Pogodi sastojke (4.dio napete sapunice na Bloghaeru)
|
Kuhanjem sam se ozbiljnije počela zabavljati otkako je počela kriza. Paradoksalno, ali nikad više nismo žderali i tovili se, nego od početka recesije, kojoj se ne vidi ni kraja ni konca. U ona dobra stara vremena, nisam se morala puno mučiti kako nahraniti ekipu. Komad mesa, krumpira ili riže (nekad provjerim imaju li kose oči, koliko vole rižu), salate, malo povrća. Nekad juha. Često iz vrećice. Kolači kupljeni s vremena na vrijeme. Konac. Kriza me natjerala na raznorazne kuhinjske egzibicije. Najobožavanija su mi u medjuvremenu postala ona jela u kojima od ostataka iz frižidera i špajze (tjedan pred plaću) iskemijaš nešto jestivo. Koji jebeni Coelhovi Alkemičari (ma znam da taj ništa ne kuha, nego samo gnoji i filozofira po pustinji tražeći neki kurac, koji je u biti imao u špajzi), svaka je prosječna hrvatska domaćica majstor pretvaranja ničega u nešto. A na roštilju zna se čevapi i kobase Derbi sezone dreči na radiju Sa škembom napred i brade masne Jurimo ka trećem infarktu (HP : Roštilj) Ne bih ja bila zločesta domaćica kad vas ne bi malo ali barem malo mučila i u tome uživala. Ali, ajde, neću vas jako, pa da me počnete baš izrazito mrziti kao moji fejs frendovi, kojima sam se na vrh kurca popela fotografijama žderačine, a posebno torti, kolača i peciva. Ljudi su pokvarena rasa, prljava i zla - kaže Marijan Ban. I bogami ima pravo, tko bi im svima ugodio. Kada sam počela sa tom praksom objavljivanja slika prvi su komentari bili otprilike ovakvi: Prekrasno! Predivno! Mljac! Vau! Njami. Pa uz sve to još par srdaca, onih <3<3<3 srdaca, ofkors. Par tjedana kasnije, ekipa se reducirala, pa je ostalo tek par vjernih sljedbenika mojeg kuharsko-slastičarskog djela i nedjela, sa tek nekoliko lajkova. Uz komentar jednoga od njih : Daj se pusti te jebene gradjevine, ionako propada. Odi u kuhare, dobro ti ide! Te obećanje frendice da će, dobije li na lotu dio novca investirati u moju slastičarnu, na što sam joj odgovorila : "Držim te za loto listić!". Nije se više javila. Onda se karta okrenula. Uslikam novu tortu, objavim sliku, a ni sekundu kasnije, evo ih: Mrzim te! Zašto mi to radiš?! Ajde, prestani me više mučit! Na dijeti sam, a ti ovo stavljaš, izbrisat ću te iz frendova, ako nastaviš! Jebate sranja. Nego, ajmo mi radije s riječju nad jela. Ovo je tek toliko da bi vas mučila dok uz poslijepodnevnu kavu budete čitali novi uradak Zločeste domaćice, naziva SHOPINGOHOLIČAR, o nekim boljim vremenima. SF priča sa relativno sretnim završetkom. Dakle, nešto slatko za uz kavu i čitanje. Recept ćete dobiti budete li jako dobri i ugledate Štrumpfove.  A sad na gore već spomenutu igru scenaristice cookandplay... Ova je igra nešto kao veliki bazen sa malo plivača. Svi komentiraju, a malo ih pogadja. Mene je zajebala Theobalda, a koga ću ja, saznat ćete u Istrazi. I nastavimo li ovakvim tempom, vrtit će se stalno jedni te isti. A onda treba iz predostrožnosti sačuvati još puno fotografija i puno recepata. Pa tako nek ide za početak nešto jednostavno. Recimo ovo:  Vrijeme sad! (Uz jednu pjesmicu za sve takmičare i jadne male maturante, koje su srednjevjekovno mučili zlom čakavštinom, ovdje jedna lajt verzija bez čerljenih rubina. Nagradno pitanje za maturante : Koliko je njih po Istri pilo i jilo?). Ovo je štorija o nas četiri Kad smo po Istre pili i jili Va jednoj smo se oštarije fermali I ovako zakantali Malvazijo kraljice hrvatskog vina Nek se ne zapira pod tvojun bačvun špina Ti si najbolje vino u Hrvata Ćer nek napije oca a sestra brata I ja bin svirja tu kanconu vrah me zel ako ne bin Da mi je gudalo nož a pršut vijulin (Šajeta : Nas četiri) P.S. rezultati i recepti za oba uradka slijede u nedjelju. P.P.S. oni sramežljivi, koji ne vole pogadjati mogu se malo igrati pogadjajući sastojke na prvoj slici. Ionako nije u konkurenciji. I ako pođes samnom u lebdeći grad dat ću ti krila od čistog perja, da se prestaneš bojati visina, da me ne gledaš izdaleka (Adastra : Zašto se skrivaš) Naime, još jedna napomena. Uvijek čitajte ono napisano malim slovima ili pitajte svojeg liječnika ili ljekarnika. Zbog hirovitosti i zločestoće, moguće je i da pobjedi onaj tko pogodi najviše sastojaka sa krive slike. |
- 12:20 - Komentari (25) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Književne anegdote Daniila Harmsa: Jednom se Gogolj preobukao u Puškina, došao Puškinu i pozvonio. Puškin mu je otvorio vrata i povikao: - Vidi, Arina Rodionova, ja sam došao!" Sjedi tako Puškin kod kuće i razmišlja: - Dobro, ja sam, dakle, genij. Gogolj je takodjer genij, a i Dostojevski je, pokoj mu duši, genij. Pa kako će se, bogamu, sve to završiti?! Tu se sve i završilo. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||