ponedjeljak, 19.02.2007.
NAVIKA...
Pitala jedna prijateljica mog dragog da li se ženi zbog navike! 8,5 godina je dugo, veli ona! Mora da se ženiš jer moraš!!?
Da,ja ga bičem tjeram!? Đizus!
Moram reći da nakon toliko dugo vremena u biti sad tek mogu reći da imamo ono kaj sam htjela na početku veze.
Upoznali smo se davne 1998. godine i to nigdje drugdje nego na netu tj. Mirc-u :))
Za tjedan dana smo se upoznali i u reality te zaključili da smo si simpa i sve to skupa 
pa i "prohodali".
Nismo bili iz istog grada pa smo se viđali samo vikendom i to nekad jednom ili dva puta mj.
Bili smo mladi i ludi...ja zaljubljena ko prava srednjoškolka a on "stariji" već u vojsci (godinu dana je striji)....
Prvih 7. mj je bilo super...odlično...a tada je počeo zaboravljati da me nazove. Tada nije bilo mobitela, a dogovor je bio da me zove poslije moje škole...oko 15h.
Znala sam umirati od brige da mu se nešto nije dogodilo, ali ga nisam zvala...bilo me je sram 
...kaj bu si mislil? da ga provjeravam? Mislim ono? kak sam bila luda? hahahahh
Dobro, objasnila sam ja njemu kaj meni smeta i to se promjenilo...
Nakon 2. godine "hodanja" ja se spakirala i odlučila da ćemo živjeti zajdno u njegovom gradu. Da, ja sam inzistirala na tome...jer evo "hodamo" već tako dugo a niš te ne viđamo....želim vidjeti da li smo jedno za drugo ili ne (moja pogreška)...
Bili smo premladi za zajednički život. On je radio...dobivao mizernu plaču. Ja nisam radila, mama mi je pomagala u svemu ...od jela pa do praška za pranje rublja (hvala mama 
)
Cijela godina je prošla ja nisam našla posao...kupio mi je mačku da se zabavljam s njom doma.
On je radio do 16h došao doma da se najede i otišao s prijateljima na kavu koja je trajala do 21h navečer. I tako skoro svaki dan. Meni to nije smetalo...jer eto...mlad je ...neka. Mama me je čudno gledala i govorila suprotno. No ja nisam vidjela dalje od svog nosa 
koliko sam bila zaljubljena.
Mladost ludost kažu :)).
Nakon godinu dana našla sam posao...ajme nitko sretniji od mene.
Prva mi je plaća iznosila 1100,00kn 
(Kako mi je bilo na poslu, nekom drugom prilikom ću ispričati jer je bilo odvratno).
Tada je moja polovica odlučila da otvori svoj biznis. Tata mu je digao kredit i on je krenu u osvajanje milijuna 
. Mislio je da je svijet njegov. Najednom je ima mnogo prijatelja, bio je poznat....stalno častio na kavama ili bilo čemu drugom. Uživao je u novostečenoj slavi, a mene je zaboravio. Radio je od 7-23h a i duže. Ja sam naivno vjerovala da je sve u redu dok mi nakon 4. godine naše ljubavi nije došao i rekao da se zaljubio u drugu!
Kako? Preko iskona! Jer je cijelo vrijeme na poslu visio na iskonu!(Prokleti iskon)! Ma nije iskon kriv, to znam danas.
Uglavnom, radilo se o jednoj spličaniki (dok nisam počela čitat blogove i to spličanki..nisu mi bile baš drage ).
Mi smo prekinuli.
Ja sam doživjela manji slom živaca...jer sam mislila da je sve idilično ...
Saznala sam broj od te mlade dame i poslala joj poruku da joj zahvaljujem kaj me rješila gada 
A tu je bila caka...ona nije znala za mene
...i podivljala je...na što sam ja ugasila mobitel i odlučila živjeti dalje po svom...sretno.
Trebalo mi je 3. mj da dodjem k sebi...da počnem normalno jesi i spavati..On mi se tu i tamo javio s porukom da pita kako sam...ignorirala sam.
Između svega toga njega su njegovi "prijatelji" i radnici pokrali i ostao je bez svega. Našao si je posao u Zagrebu.
Nakon još 3mj. sam odgovorila na jednu poruku i našli smo se. Bio je to sex iz osvete...da mu pokažem da je pogriješio. Ma, samo sam se drugi dan osječala užasno i nikakvo.
A on mi se nije javljao.
Uglavnom...duga je to priča...kad bi pisala detaljnije ...ne bih tako skoro završila.
Ja sam počela živjeti normalnije...čak sam i dečka imala...ali...nisam se mogla nikako opustiti...pustiti ljubav ponovno u moj život.
Da skratim...Moja polovica se ponovno počela smucati oko mene...ja sam mu dala do znanja da ga ne želilm...Kad je to shvatio nije mogao vjerovati. Zalupila sam mu vratima pred nosom i rekla da ga ne želim (lagala sam)....ali kad se svega sjetim...boli me...jako...i danas. Oprostila jesam...zaboravila nisam..i nikad neću.
Počeli smo se viđati...s početka prijateljski...dok nismo nakon nekog vremena skužili da provodimo vrijeme stalno zajedno i da se doslovno doselio k meni (opet!!).
Ozbiljo sam ga pitala da li to ozbiljno želi ili me želi opet zajebavati. Odgovorio je da me voli i da želi biti samnom. Duuugo mi je trebalo da to njegovo "volim te" shvatim ozbiljno. I dan danas mu kažem da su za mene riječi nebitne...da ja ljubav i "volim te" gledam kroz djela.
Da mu kažem volim te...trebale su mi 2,5 godine nakon svega.
Sad imamo i svojih uspona i padova. Prošle godine u 9.mj pitao me da li bi ja htjela biti njegova žena....i za to mi je trebalo da razmislim...jer nakon svega...nekako me je bilo strah reći da.
Odrasli smo...sve je nekako drugačije...ozbiljnije...provodimo vrijeme zajedno (dobro možda i previše jer radimo zajedno)...Znam da je drugačije jer to osječam. Ali sam mu rekla...još jedna greška i dragi moj JA SUZU NEĆU ZA TOBOM VIŠE PROLITI. Sad znam...volim mozgom...jer mi je tada srce puklo i nikad nikog tako voljeti kao njega tada neću. Mnogi ne bi oprostili to što ja jesam ali različiti smo ljudi...u nekom idiličnom svijetu nebi ni ja. Da se ponaša isto kao nekad, balavo i nerealno nebi bih bila sada s njim...jer sad imam drugačije oči.
I sad draga prijateljica...da li se ženi zbog navike ili zato što mora?!
.................................................................
Kad sad čujem da netko mlad ide u zajednički život nisam baš sretna jer znam da su premladi. Znam da sam ja sa 19. godina bila premlada a muškarci su nedozreli i djetinjasti još jako dugo
..................................................................
Na plesnom tečaju nam je super bilo...jedva čekam ponovno. Zabavljamo se. Odlično potrošenih 2h života
Dijeta je još uvijek u tijeku...jučer sam malo previše pojela čokolade popodne pa sam cijelu noć bila gladna.
Objavljeno u 17:50 • Komentari (14) • Isprintaj • #
