Nije baš da imam neke ambicije opisivati svaki dan tipično dnevnički, nekako, preuobičajeno je i sve to. Al onda, opet, šta više nije uobičajeno? Pa ja sam sasvim oduševljena "uobičajenim" pa ću podijeliti zadnja tri svoja dana s vama... Ako vam se ne čita, nemojte, šta da vam kažem...
Počelo je odlaskom na faks. Odslušala sam predavanje iz visokogradnje, tako pažljivo kao da cijeli život čekam samo da saznam kakve su to konstrukcije krovova... Odradila par razgovora koji su kretali otprilike "ja ne bih ponovo na prvu godinu, imate li možda nekakvu ideju kako da sve stignem?" popila kavu u školskom kvartu... (za neupućene, faks mi je samo par stotina metara udaljen od srednje škole... znači od '99. sam prilično često tamo s omanjim pauzama)
Popodne je bilo rezervirano za jednu predivnu ženu i moju životnu inspiraciju. "Izlazak" je započeo ultrazvukom... i ona divna 3 cm njene bebe :)) eh, lutko, brzo će i onaj dan kad je/ga nećemo više preko sličica gledati, nećeš ni trepnuti, a već će kmečati ;)...šetnjica po gradu, omanji šoping... e sad što se tiče šopinga, vidjela sam divnu majičicu, i još divniju cijenu, i zaključila da sam ja svemoguća, kupila konac za kukičaani dio, još tkanina i imam majicu za daaaaleko manju svotu. Oh da, svemoguća ja... i kava na Rivi. Da se razumijemo, ja nisam splićanka, niti ću se takvom ikad smatrati, dođoška sam ipak... i nisam ovisnica o Rivi, al nakon brojnih odlazaka u Zagreb i nemogućnosti "điravanja" po Ovom gradu, Riva je jedino, moguće, logično, rješenje. Riva i take it easy. Na kraju dana sam se predobro osjećala, valjda nekakav Početak.. jedan od mnogih, al ipak takav.
Onda jedan "radni dan" koji je trebao biti onako, efektivno radni... i bio bi da ja nisam nestrpljiva, pa sam morala početi kukičati već spomenutu majicu... a projekt? ma lako ćemo za projekt, pa predaja je u petak, a tek je četvrtak ujutro... onda jedna proba... svemoguća ja je ponosna i počašćena ukazanim mi povjerenjem jedne djevojke da je šminkam za maturalnu večer. make-up artistica, ou jes, fensi, hahahah :) uspješna proba, bar je meni uspješno izgledalo... danas popodne trebamo ponoviti ono od jučer, a možda bude i bolje tralala. i tako je odmicao četvrtak, a projekt čekao. MORAM naučiti da mi za projekte treba ipak par sati više nego što si ja zamišljam. radila sam do pola dva ujutro. zaspala uuuumorna, jako umorna, i zadovoljna onim što sam napravila.
jutros sam naravno, umalo zakasnila. predavanje nisam baš najbolje zapamtila :( mislim, sjećam se o čemu se govorilo. al bila sam fascinirana profesoricom. i ona je prošli semestar odradila svoje cikluse kemoterapija, a žena mi izgleda energičnije i bolje nego prije, mada je i prije bila jedna od onih koji jednostavno u sve što kažu i naprave unosi maksimum s takvom strašću da je stvarno zapanjujuće... ok, dosta o mojim fascinacijama ljudskim snagama... još sam se malo "muvala" po faksu, predala projekt, dobila novi zadatak, družila se s ljudovima (favorit)...pa čak skoknula i do srednje škole. o da, otišla sam otamo prije tri godine, al to je takva škola da se u nju vraćaš kad god imaš vremena... baš je super taj umjetnički svijet... na povratku kući sam srela Pache koja nikad nema vremena, a kad god je čujem na nekim je kavama :)))))))))), slušaj ti, kokoško jedna... čim se ja malo oporavim ima da upregnemo onu tvoju zelenu beštijicu i odemo negdjeeeee, jasno?
i kad sam se vratila kući, čekala me, jedna i jedina...kuhinja :) zadatak, isprobati wok... jelovnik: piletina s ananasom, a za onaj dio familije koji nije toliko eksperimentativan, piletina s tikvicama. moram li napomenuti da je sve pojedeno? uz zapečeni karfiol/kaul/cvjetaču (izaberi riječ)... (ja se divim sama sebi, samo da znate)... i hvala mami koja je oprala suđe :)) a danas nam je poseban dan. godišnjica, za koju imamo novokomponovani izraz (autor mlađi brat), a glasi: rodišnjica braka... pa baš lijepo od mojih roditelja što su se vjenčali...
eto toliko... nek sam vas malo "udavila" OBIČNIM životom!!!
nekako se baš dobro osjećam i htjela sam to malo podijeliti sa ostatkom svijeta, iako iz priličnog broja slova pršti neviđen egoizam, al to ja tek tako malo... :)

puse, grlovi i pozdravi...