Kinshasa i Congo DRC iznutra
02.08.2006., srijeda
Smirilo se u Kinshasi
|
Evo mene nazad u Kinshasu.   Izbori su prošli, proša cili šušur, sad se trenutno broju glasovi i niko ne pravi probleme. Svi mirno čekadu da se izbroji (izračuna san da triba 200 milijuni papiri veličine manje tavaje izbrojit. na ruke.  ), a onda... onda ćemo vidit. Ali zasad izgleda da je sve mirno, pa nema potribe i dalje gubit vrime u Brazzavilleu. Reka bi čovik - evo me doma.  Čudno je kako se čovik brzo udomaći samo u par sedmic. I onda ideš negdi na par dan, i kad se vratiš nazad, stvarno imaš osjećaj da si se vrati. Negdi. Od negdi drugo.  Dakle, evo mene "doma". Procedura u povratku skoro ista ka u dolasku. Samo naopako. Opet pobrojit šolde, sve napisat šta imaš sa sobon, koliko kuferi, šta je sve u njima... Je, moran ih pohvalit. Ovi put, dok smo čekali brod, bili smo u VIP loži. Da se zna.  Sidili smo vanka na drveni banak ispod zida. E, pa zna se šta je posebni tretman. Žal mi je šta nisan smija slikavat, pa da vidite šta je komfor. Najozbiljnije. U povratku se nisan previše opterećiva detaljima, pazit da izbrojin svaki dolar i slično...  Jedno šta već znan kako to sve ide, a drugo šta nas sa druge strane čeka čunka kojemu se svi tamo klanjaju, valjda je neko vojno lice, glavno na graničnom prijelazu.  Pa je bilo malo opuštenije nego kad smo dolazili ovamo. A dopratija nas je (i pomoga oko papirologije) lik kojemu je to profesija. "Directeur de Protocole". Ljudi imaju obrt - provest ljude kroz carinu i granični prijelaz. I za to su lipo plaćeni. Šta ćeš, da neko i od nas stranaca ima koristi...   A priko rijeke smo prošli bez problema. Doduše, više bi se ja sigura u moj kaić nego u ono u čemu smo plovili, ali dobro, sve je za ljude. Niko se ni utopi, bila je skoro pa bonaca, brzo smo prošli i sve u redu. A još kad san vidi u čemu sve ljudi idu po ovoj rijeci, bilo mi je lakše. Osjeća san se ka u pravome brodu. Titaniku. Evo, uspija san malo i slikat iz "broda", opet je bilo mutno u zraku pa se malo magli. Smog, izmaglica, šta ja znan... uvik je tako. Nadan se da ćete bar malo uspit doživit ugođaj rijeke Kongo.Eto, samo da znate da san se vrati ovod, i život teče dalje. Posal ka i obično...  Laku noć...  |
