Kinshasa i Congo DRC iznutra
26.07.2006., srijeda
John the Driver
Večeras nas je John the Driver  vozija sa večere nazad na posal, i usput je mora svratit ništo do svoje Buduće Zakonite. Pa ajde, da i mi povirimo di žena radi. Skrenili sa glavnog bulevara i jednu prašnjavu uličicu, samo se sitna svitla vidu po rubu, svitla u daljini, a tako živo da čoviku dojde milo. Samo dica trču okolo, viču, igraju se... Ma briga njih za prašinu! Guštaju, i neka guštaju. Lipo ih je vidit.  E, a Johnova Buduća Zakonita ima lipi posal. Šalturica je. I, moran priznat (mada se u robu razumin toliko da taman mogu razlikovat livu od desne bičve), jako dobra. Ono šta san vidija, košulje, vešte i ostalo, po kvaliteti šije i robu iz najboljega dućana. Ozbiljno! Sve izgleda tako savršeno, i čvrsto... I lipo za vidit. Šta je - je. E sad, reć ćete, neš ti, šalturica, pa šta. Ali, kaže da jednu kvalitetnu košulju sašije za 45 minuti. Po meni - brzo. Ali, nije to ka u nas. Uvjeti rada su priča za sebe. Žena radi u betonskoj ćibi od nekih desetak kvadrati, na plus 60 stupnjevi (virujte mi, ladnije je kraj komina dok se peka peče usri lita). A makinja... E, to je ništo za vidit. Ima joj barenko 120 godin. Bez pretjerivanja. Singerica! A sjaji se ka da je sad iz tvornice. Njezino blago. Vidi se da je obožava. Znale su naše babe šta vridi... A žena cila procvitala  , još kad su joj ovi rekli kako je to super i kvalitetno. Ka šta je jednom jedan reka - da nema ušiju, smijala bi se oko glave. Eto, koliko čoviku (zapravo ženi) malo triba za osmjeh... A još konto Johna, prošlu noć san skoro proplaka od muke. Dvi ipo ure ujutro. Gotov s poslon, oću doma.  Zapravo, u hotel (gadno je kad hotel počneš zvat "doma"). Iden zvat Johna, mobitel, badan broj... "pi-pi-pi...". Opet ja isto, opet on "pi-pi-pi...". Mreža u kvaru. Pas. Mater.  Uzmen ja svoj Vip i provan zvat priko Hrvatske... je, je, kako da ne. Opet isto. DVi ipo ujutro!!!! Oću posteju! Fiksnoga telefona, naravno, nema (u clion zemlji od 56 milijuni duša (registriranih) ima samo 20 ijad fiksnih telefonskih linija). Para na uši!  Tri kvarta od ure, i ništa. Mrtvo - mrtvo. A šta ću, već san poče stivavat katrige na poslu za se opružit, namistija sve, i ne da mi vrag mira i iša ja opet provat. Nakon uru vrimena... Šta je lipo čut glas sa druge strane linije... "Bon žur John...". Lega iza 4. Krepan. Još nisan sebi doša...  Pa se ti siguraj u mobitel! J...n ti moderna vrimena... |
