Kinshasa i Congo DRC iznutra
21.07.2006., petak
Moj dolazak u Afriku...
|
Lipi moji, evo mene opet! Ovi put sa južne polovice naše balote. Zapravo, mrvicu ispod vrha južne polovice... Dobro, da ne filozofiran puno, nakon Japana put me odveja u crnu Afriku. Kako, zašto... Možda van jedan put i ispričan sve to...  Ovde san već šest dana i tek san sad uspija nekako uvatit koji minut da van napišen par riči, eto, za početak. Čisto da znate da san živ. A već je samo putovanje u Parizu počelo urnebesno!  Mislin, kad vas put odnese u neku zemlju poput ove, a već samo putovanje počne pobunom crnaca u avionu, normalan čovik bi najvjerojatnije se diga, zahvalija stjuardesi, skupija kufere i vratija se doma. Ali... reka san - normalan.   Da van ukratko ispričan... Kad san uša u avion na Charles De Gaulle aerodromu u Parizu (b.t.w. jedan od, ako ne i najgori aerodrom na koji san bija do sad. užas.), vidin neku gužvu, neke se dvi ništo deru prvo jedna na drugu pa onda skupa na stjuardesu, po aviona na noge, ništo urla... Ajde, računan, valjda je to ka normalno. Ljudi malo napeti prid let, a dogodi se... Uđen ja u zadnji dil aviona, kad ono gužva dva reda iza moga mista. Dojden bliže, kad ono lik se dere, otima, ima u njemu jedno dva metra i stodvadeset kili, crn, kratka "rasta-frizura", tri-četiri ga držu za ruke (valjda policajci u civilu) a on se ne da izvuć.  Dere se, mlati rukan i nogan, tuče o pod ka da će probit avion... A svi ka da su poludili.  Uglavnom, morete zamislit scenu u avionu punome crnaca - bijelci jednoga oće odvest u zatvor, ja jedan od malobrojnih bijelaca u avionu, ne razumin ih bože-tebe (normalno, ko je misli da će mi francuski u životu tribat)... Pobuna širih razmjera. Došlo je onda još desetak policajaca u avion, stavili koltrinu oko ovoga, tribalo in je jedno uru ipo da ga izvuču vanka. I još su odveli dvojicu koji su se malo previše bunili. I sve to dva reda iza mene. A ja ne razumin riči šta govoru. Parilo mi se da će otet avion i onda nas par bijelaca bacit iz aviona u letu za odmazdu...  Ozbiljno, moran priznat da mi ni baš bilo ugodno sve to trpit skoro dvi ure. I ono malo šta san razumi, bolje da nisan. Užas. Upozorija je mene lipo moj Ćuvitar iz Angole... Rekli su mi da se pripremin na svašta, ali ovo... Stvarno, jedinstven doživljaj!   Šta se tiče nastavka putovanja... Air-France je skroz ok. Ne smin ih puno falit, jerbo me strah da se ne ureknen pa mi se dogodi ista stvar ka sa Luftwafe kad san se vraća iz Japana. Uglavnom, osoblje jako ljubazno (još nakon onoga, najbolje da nisu), avion skoro-pa-komodan, svak ima svoju malu televiziju pa gledaš šta te volja, spiza... E, tu ih moran pohvalit. Stvarno! Najbolja spiza šta san je dosad u avionu ija.  Ukusno, lipo, dovoljno... Ma ne može nego tako. Svaka čast. Eto, ništo da je i lipo iz francuske kužine.I tako... Nakon dvi ure nereda u avionu i sedan ipo uri leta, sletili mi na Afričko tlo! Ja cili sritan i zadovoljan šta san živ (još uvik), krenija dalje u proceduru izlaska s aerodroma. Povuci-potegni, sve ispalo ok, i ja doša do hotela. Super! E, da... a da mi još nisu izgubili kufer... Ali o tome drugi put. Ako uspijen i koju sliku stavit... Stojte mi dobro! E, skoro zaboravija reć di san... Država: Kongo (DRC) Grad: Kinshasa |
