... pa ne vidim zašto ne bih malo.
Jadik, jadik, jadik.  Eto, odmah mi je bolje. 
I volim koristiti smajliće. Butt seriously, imam nekoliko prigovora na stvari u svijetu oko mene, a i ponešto u meni. Zašto ih donosim? Ne znam ni sam. Blog je terapeutski alat i čak iako me nitko neće slušati, meni će biti nekako lakše. Recimo. Bit će mi još lakše ako nađem još par komentara ispod posta, ali ne možeš imati ovce i vunu. Ili tako nekako.
Pod jedan, neću prigovarati o nogometu. Igrali smo kako smo igrali i nikakvo moje prigovaranje neće promijeniti taj 0:0. Da, Srna je mogao pogoditi penal. Nije. Da, sudac je mogao bolje suditi. Nije. Da, imali smo mnogo prilika i jedna je trebala biti gol. Ali... nije. Nema razloga prigovarati. Preostaje nam samo pogledati utakmicu s Australijom i vidjeti što će biti. Ako izgubimo, neće biti prvi puta - ništa strašno. Ako pobjedimo... e pa isto tako neće biti prvi puta.
Ad 2. U Bookaletinom (bookaleta.blog.hr) natječaju za knjigu priča s bloga, moja priča nije ušla u nju. Posve zasluženo, pretpostavljam, nisam još toliko dobar, ali ipak je to malo deprimirajuće. Jadik, jadik, jadik. Doduše, post nubila Phoebus. Sutra je novi dan. Ili tako barem tvrde.
A što se tiče trećeg, uplatio sam predispit iz engleskog na Filozofskom. Ne zabrinjavam se previše (malo da, ali to je zdravo) glede tog predispita. Više me brine što odabrati osim engleskog i informatologije (pa kasnije bibliotekarstvo). Psihologija ide na popis, makar ne znam što bih odabrao kad bi mi se pružila prilika i za engleski i za psihologiju. Četvrto je mjesto trenutačno prazno, ili popunjeno sa raznim relativno beskorisnim predmetima tipa lingvistika.
Četvrto. Hormoni još uvijek divljaju. Dovraga.
Glazba: Pips, Chips & Videoclips - Bog
Kierlan,
Igram se poraza i pobjede
|
