PISMO MOJA
Pismo moja
iscidi sam dušu u tebe
i pustija te u svit
zbog jubavi moje, nesritne
da mi svitliš put dok tražin je
Svu lipotu svita
ja stavija san tu
u ovu šaku riči
u moju nevolju
i sudbinu
Da mi svitliš put
dok tražin je
jer ova duša dalje
bez nje više ne može
Pismo moja leti mi do nje
i šapni joj riči najlipše
da još uvik nosim za nju
posrid srca živu ranu
koju samo ona ličit zna
