Tamo gde je sve po mom

Ustaneš u o7 h a onda ti mama koja inače ni ne stanuje u istoj kući gde i ti, kaže da si ti danas zadužena za ručak, jer ona peče paprike. Što se tebe tiče paprike se ne bi morale ni peći, pa se ne bi morao praviti ni ajvar, jer onoliko koliko tebi treba ajvara (2 teglice max) možeš kupiti u supermarketu i jedina gnjavaža oko famoznog ajvara bi ti bila eventualno gužva u redu dok čekaš da ga platiš. Što se tebe tiče, danas ne bi morao biti ni ručak, tost, kafa, cigarete, opet kafa eventualno neke makarone sa nekim prelivom, ništa spec. Opet kafa. Sasvim dovoljno.
Jutro je prekrasno, ako voliš zvuk rominjanja sitne kiše po prozorima, sivu boju na krovovima, vlažnu kosu i razmazanu maskaru. Eventualno mokre noge ako ti cipele/čizmice/patike/ nisu u stanju nonšalantno preći preko bara/barica/potoka.
Jutro je prekrasno ako se imaš kome vratiti u krevet, ukrasti prekrivač, grijati leđa. Sasvim praktično a još i ugodno.
U slučaju da sve ovo nemaš (ili imaš, a ne možeš iskoristiti danas) možeš praviti ručak i čekati da ajvar bude gotov.
Prijatno.