Tamo gde je sve po mom

Svidelo mi se biti izgubljen(a). Tako postoji šansa da te neko pronađe. U odeljku izugubljeno.- nađeno.
Valjda sam ovih dana najsjajnija stvar u tom uvek tužnom odeljku.
Moj post o tetovaži trebao je biti moja priča o nečemu što nema veze sa iscrtanom slikom na ramenu.
Šteta što je izgubljena i nikada neće biti nađena.

Ubiće me nešto ovih dana.
Insekti koji zuje.
Zavese koje polete visoko.
Ludosti.
Radosti.
Male stvari.
Velike stvari.
Usne koje sam ljubila.
I one koje nisam.
Antibiotici.
Misli.
Izrečene.
Prećutane.
Preformulisane rečenice.
Keksi.
Verovatno cigarete.
Najverovatnije ništa od toga.

Ako ne poludim, umreću vrlo stara i srećna.
Jednom.

Trebalo bi da nije previše teško napisati tih nekih stotinjak reči za jedan prosečan post.

Još uvek se osećam kao da imam lance ovde.

.. Napolju je prelepo. Napolju sam živa. Kakav apsurd. Nije često da sam izvan svega ovoga živa.

Oprosti.