četvrtak, 01.08.2013.

....

Ovaj trenutak neće značiti nikome ništa osim nama.

Nemoguće je objasniti zašto bih podnela sate sedenja popodne na vrelom vazduhu. Uz tvoju ness od vanile i moju malu produženu sa mlekom. Kada se odigneš od naslona na leđima ti je otisak. Stolica za dvoje. Lepo smišljeno. Mogu da ti dodirujem prste. Mogu da se odmaknem od tebe i da ti svoje lice "smestim" pravo ispred očiju. Mogu da ti zurim u usne dok pričaš. I mogu da zamišljam kako tvoj jezik klizi po meni. Bude mi vrelo na 35 stepeni. Mogu da se prenem iz tih misli i da nastavim da slušam tvoj glas. Nasmeješ me. Onda namestim rame pravo isped tvojih očiju. Bilo bi tako dobro da ga poljubiš. Nasmejem se u sebi.

Kući zatvorim oči i mantram u sebi.
"On me voli, on me voli"
I ne pišem.
Samo držim oči zatvorene.
20:19 | Komentari 7 | Print | ^ | On/Off |

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.