|
Izišao je mjesec, izišla je i knjiga.
Išla je srat dok joj se vrtilo u glavi. Pozvala me prije nego je povukla vodu:
„Ej, vidi ovo. Spiralno je.“
Tako sam započeo pisati to što je onaj nedorasli lolitista objavio. Gle, čovjek jednostavno više nije imao kud. Kaže da neka svinja kroji zakone tak da uništi sve te male izdavačiće, da niko pojma nema kak' se piše, da je Boro stalno negdje u oblacima i da Godine nove nisu više ništ. Srao je on još nekaj, ali jebalo se meni živo. Reko mi da sam pišem sve što vidim i čujem i da će biti dosta „za ono što najviše volim“. Reko sam mu da mama najviše voli milku s lješnjacima, a on nije niš svatio.
Zajebo sam ga, naravno. Uzel sam one moje i reko sam im da mi kažu kaj su radili par dana i tak to skupio. Mislim d aje stari našao nekog šufta koji vozi nekog okruglog citroena i studira ono što sam ja upisao, pa je ovaj onda od tog kakti knjigu napravil. Ali stari je mene potpisal kao da sam ja to sve zmislil. I kaj sad? Idem ja tak i tam kod Traktura vidim da na nečem piše moje ime. Uđem ja unutra i velim teti da kaj je to od kojeg Bovića i da nas nema nigdje pa da to nemre bit neko ko mi nije z' familije, a i ime je nekak jako slično mome. Ne znam kak se taj Alen čita, ali meni to čist zvuči kak da sam ja. Čitam ja tamo i gledam, kad ono može se nešt vidjet da je to kao ono nešto što sam ja njemu dao. Al, brat bratu, ja njemu dao jedno deset strana, a on iz toga izvadil jedno dvjesto i stavil je neke fotke.
Palma ko Palma, uvije ista nalokana banda se klati za šankom. Piju klasiku, nekaj kratko i pivu. Žuju. Vidim, i oni više vole one kaj pjevaju pod vedrim nebom neg onog krokodila kaj ne zna kak se pjeva Ruža hrvatska. Ma, je, žuja je zakon. Kurac.
-- Stari, kaj se to po klvartu priča, da si nas izdal.
-- Ne seri, Krpa, ne bi ja to.
-- Jebiga, ono, sveje to u redu, mislil sam i ja nekaj napisat o tom kak smo tamsjebali onu gamad, al nikak da nađem vremena.
-- Ma nisam ti ja to pisal, Krpa, to me je izjebal onaj stari s mladežom, znaš onaj kaj nam se tu za šankom nalakćival. Reko ja njemu da je to sam tak, a on z toga knjigu napravil i još je metnul tam moje ime.
-- Je, to je ono, buš ga tužil, ne? – Kizo mi je djelovao kak da neš' zna.
-- Je, Kizo, budem ga ja već. Evo, već letim.
-- Kizo, daj začepi to i popij si još jednu. Moja je.
Kizo je odobravao rundu i nastavio s nekim vojnikom pričati o tome kak nema više takvih hrvatskih muževa koji bi ginuli za dom kao što je Krpa goloruk jurišao na višeglave srpske aždaje u trokrilnim bacačima tenkova ili tako nečemu. Dodao je i još da mu je Krpa donosil „z fronta“ i trenirke koje još stalno nosi, ali vojniku nije objasnil gdje se to na frontu dilaju trenirke. Ovaj mu je platil rundu i rekel mu je da se goni u kurac tate svoga.
Drk je došao s knjigom pod rukom. Iskeširal je skoro sto kuna sam da vidi kaj je to unutra. Taj drkoš nikad nije rundu platil, a sad ko hijena hoće vidjeti jesam li njega negdje spomenul.
-- Drk, stari, čuj, ne trudi se, tebe ne bi stavio ni u kupus da se skiseliš, a još manje u knjigu.
-- Gledam ja kaj si za Krpu napisal. Čuj, Krpa, nisam ti ja znal da si ti tako onu svoju didaktički iza uha. I kaj, jesi ju odvel na Magazin na Šalatu?
Pregrdo je za napisat' kaj mu je Krpa napravil. Mislio sam da sam videl sve varijante čelomposrednosa zahvata, ali kako se Drk složio, izgledalo je koda ga je ovaj krampom raspizdil. Onda je Drk pokušavao neku jadnu dramatiku furat kao da ima neku agresivnu spiku, pa se zaletio u Krpu i zagrlio ga ko da mu hoće pušiti, al mu ovaj ne da. Krv iz nosa je napravila neki grafit po Krpinom kožnjaku, a ovaj je tek onda prvo poludil. Svi su se maknuli, a Kizo je molio Krpu da ga ne ubije jer je Drk naš, dobar dečko, pravi je hrvat.
-- Ma jebem ti ja tu Hrvatsku u kojoj su takvi Hrvati! Dok sam ja ginio na Glini, on je tu drk'o po kvartu i onda sam mu jošpive plaćal da me sluša kak mi je tam'. I mama mu je Radmila, jebo mu ja Radmilu u usta. Kaj je? To niste znali, a?
Drk se prestao opirati čim je počela govorancija i počeo je bježati. Ovaj ga je opako opizdio po guzici i okrenuo se k meni:
-- Jebat ću i tebi mamu, i tebi i onom tvom srpčiću nadrogiranom. Odi i reguliraj mi tu knjigu, hoću to vidit'. Imaš je kod Ljevka, Žderića, ma i u Alko-ritmu i ne znam gdje još. Svaka jebena poštena knjižara ima te tvoje Metastaze i da si mi ju za pol sata donesel. I ak sam tam ispo kreten, bolje da te nema. Kuiš?
Mislim da bi mi bilo bolje da se vratim u Španjolsku među onaj ološ. Nekak mi je više pasalo bit zdrkani ovisnik neg izdavani pisac.
|