/Fotoreportaže Blog.hr-a/









Pisma Splitu

ka' amfora zlatna u'ja,
u pleteru izlivena,
na rukama o' Merjana,
jidriš, veslaš i smiješ se,
na valima o' vrimena,
Splite moj...





ka' brnistra rascvitana,
nasrid kore o' kamena
u librima Marulovin
žeže, gori i vijori,
vična slava tvog imena,
Splite moj...





kako zvona svetog Duje,
cila zemlja neka čuje,
rajsku pismu puka tvog,
Splite moj...





ka' divojka sa maštilon,
na funtani o' života,
šesnoj dici točiš sriću,
da kažiju cilen svitu,
ča su oganj i lipota,
Splite moj...





kako zvona svetog Duje,
cila zemlja neka čuje,
rajsku pismu puka tvog,
Splite moj...




Sveti moj Duje, znaš ti da i ja imam jednu želju... od svog tog šušura i šarenila, oči same poletile na ove male kamene kućice... pa, ako ti nije po zapovidi, budi i tu malo na pomoći :)

Oznake: Sveti Duje naš... Splite naš...