Uzivajte
Danas se osecam bolje, danas mi sunce sja....Lep je dan, zar ne? Jos je i vikend pred nama...uzivajte u njemu...Hvala na svim komentarima
26.11.2004. u 15:50 | 13 Komentara | Stampaj | # | ^Girl with broken smile
Juce mi je ceo dan bio nekako siv iako je nebo bilo vedro...sve mi je bilo sivo...bila sam mnogo tuzna, bas mnogo.Neke reci su me bas povredile...i valjda je bio takav dan...pa sve to zajedno daje jedan mnogo los osecaj usamljenosti...Dugo se nisam tako osecala, bila sam i besna na sebe sto sam dozvolila da neke stvari uticu na mene. Obicno ne dam na sebe, ali ovog puta je moj gard popustio, i bila sam povredjena...Danas je vec bolje, kazu slusaj razum, a ne srce...covek se uci na greskama
25.11.2004. u 19:45 | 7 Komentara | Stampaj | # | ^Rastanak...
“Rastanak je za ljubav ono sto je vetar za vatru, malu gasi, veliku jos vise raspali.”
Lepo zvuci, ali nije tacno. Na zalost! Rastanak nije dobar, nije koristan ni za najvecu ljubav. Ljubav zivi od iluzije potpunog slaganja, savrsene identicnosti dveju licnosti. Mi zamisljamo da voljeno bice ne samo misli i govori u istom pravcu i smislu sa nama nego i da dise i hoda u istom ritmu sa nama. Dok smo zajedno, ta se iluzija odrzava recima, osmesima, fizickim dodirom. Disonancije su retke i lako se popravljaju. Ali cim otputujemo i rastanemo se, mi pocinjemo sve cesce i sve ostrije da osecamo da stvorenje koje volimo ima svoj zivot, svoje puteve i potrebe, koji naravno nisu jednaki sa nasima, nego cesto i potpuno oprecni. Dopisivanje ne ublazava tu oprecnost, nego je samo potvrdjuje, cesto i povecava.
Znam da nije prolece, ali.......
PROLECNA PESMA
Osecam veceras dok posmatram laste
i pupoljke rane
kao srce moje polagano raste
k'o vidik u lepe, nasmejane dane;
kako s mladim biljem postaje sve vece
i lako k'o krilo,
i kako mu celo jedno nebo srece
i pakao bola ne bi dosta bilo;
kako cezne za svim sto bi zivot mog'o
lepog da mu dade,
i da mu nicega ne bi bilo mnogo;
tako su velike ceznje mu i nade.
Osecam, da dosad sve je bilo sala
moga srca vrela;
da jos nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela.
Da ima u meni cela nezna plima
reci nereceni',
da bih srce mogla poklanajti svima
i da opet mnogo ostane ga meni.
Desnka Maksimovic
Nemoj misliti da sam zaboravila
Ti uvek veliki covece, ti sto znas kad sta treba reci i uraditi, tako ti puno toga zelim reci..i oprosti i HVALA, hvala za sve...ma znam da sve to znas...
SRECAN RODJENDAN TATA!!! Volim te...
Am I alive?
Kada ste poslednji put osetili nesto toliko stvarno i jako sto bi vas stvarno uverilo da ste zivi? Kada ste poslednji put osetili istinski strah, srecu ili tugu? Ja pokusavam da se setim
18.11.2004. u 10:05 | 8 Komentara | Stampaj | # | ^Za razmisljanje
U stomaku trudne zene su dva embriona. Prvi pita drugog:
- "Da li verujes u zivot posle rodjenja?"
- "Naravno. Nesto mora da postoji posle rodjenja. Mozda smo mi upravo
ovde da bismo se pripremili na ono, sto dolazi posle."
- "Gluposti, ne postoji nikakav zivot posle rodjenja. Kako bi to
uopste moglo da izgleda?"
- "Ne znam tacno, ali ce tamo sigurno biti vise svetla nego ovde.
Mozda cemo hodati i jesti ustima."
- "Kakve su to besmislice! Ne moze se hodati! Jesti ustima? Ma to je
skroz smesno! Nas hrani pupcana vrpca. I nesto cu ti reci: zivot posle
rodjenja je nemoguc - pupcana vrpca je i sad suvise kratka."
- "Ma ne, nesto sigurno postoji. Valjda ce sve biti samo malo
drugacije nego sto smo ovde navikli."
- "Ali odatle se jos niko posle rodjenja nije vratio. Rodjenjem se
zivot prosto zavrsava. Inace, zivot nije nista drugo, nego duga
teskoba u tami."
- "Pa, ne znam ja kako ce to posle porodjaja izgledati, ali cemo
sigurno videti mamu i ona ce se starati o nama."
- "Mamu? Ti verujes u mamu? A gde bi ona po tebi trebala da se
nalazi?"
- "Pa svugde oko nas! U njoj i zahvaljujuci njoj zivimo. Bez nje nas
uopste ne bi bilo."
- "Ja ne verujem u to! Nikakvu mamu nisam nikad video, pa je samim tim
jasno da nikakva mama ne postoji."
- "Ali, ponekad kad je tiho, mozes da cujes kako peva, ili mozes
osetiti kako miluje nas svet. Znas, ja stvarno verujem, da nas pravi
zivot ceka tek onda!"
Ovo su ti dani
I zvacemo ih dobra stara vremena.
ovo su ti dani o kojima cemo sanjati.
Kada godine prohuje
sanjacemo o vremenima koja su za nama
i o stvarima koje smo voleli.
Zato, Kad smo zajedno
smejmo se i suncu i kisi
i svemu sto dan donese.
Kad od nase mladosti ostanu samo
uspomene
i kad nas vreme odvede na razlicite strane
VERUJTE MI, DRUGARI,
OVO SU DANI O KOJIMA CEMO SANJATI
I ZVACEMO IH DOBRA STARA VREMENA.
...
Gledala sam “The butterfly effect”..dobar je film…bas tera na razmisljanje kako svaki trenutak utice na nas zivot i zivote ljudi oko nas…Verujete li u to da postoji beskonacno mnogo puteva…Da li smo na pravom? Verujete li u to da je zivot kao voda prolivena iz case i da je svaka prepreka, svaka truncica usmerava na drugu stranu… Ja verujem…ali sa druge strane, mislim da verujem u sudbinu. Ali ne u sudbinu kao nesto ne promenljivo, vec kao neki ram koji zivotu daje oblik, a od nas samih zavisi kakva ce slika stajati u njemu…Samo treba izabrati najlepsu sliku, a to je tako tesko…Eh kad bi sve ovo bio film, pa da premotam i krenem sve iz pocetka…ili bar od nekih delova…Bilo bi dobro kad bi sve ovo bila demo verzija pa da vidimo sve dobre i lose strane, pa da prava verzija bude ona prava…
Znate ono “Kad bih se ponovo rodio/la nista ne bih menjao/la”…volela bih da kad dodje poslednji trenutak to mogu da kazem i da stvarno verujem u to.…
Morbidno...i pomalo smesno...
Uh…nesto sad razmisljam, dogovorila sam se sa drugaricom da idem sa njom na Anatomiju. Ja inace ne studiram medicinu, ali to je jedna od mojih zelja, pa sam zato pristala. Sto se blizi trenutak odlaska, to je danas popodne, ja se sve vise dvoumim. Nisam bas luda za tim da vidim tela preminulih ljudi, ali mi je taj test potreban da bih videla da li bih se mogla naci u toj profesiji…Zvuci suludo, znam, i ne znam zasto sam ovo napisala, ali meni je jednostavno to potrebno. Mozda se negde potajno nadam da ce mi sve to biti izuzetno odvratno (posto u svakom slucaju nece biti prijatno) i da cu tako shvatiti da to nije za mene, i da se vise nikad ne pitam sta bi bilo kad bi bilo…
12.11.2004. u 14:35 | 4 Komentara | Stampaj | # | ^My all
I am thinking of you
In my sleepless solitude tonight
If it's wrong to love you
Then my heart just won't let me be right
'Cause I've drowned in you
And I won't pull through
Without you by my side
I'd give my all to have
Just one more night with you
I'd risk my life to feel
Your body next to mine
'Cause I can't go on
Living in the memory of our song
I'd give my all for your love tonight
Baby can you feel me
Imagining I'm looking in your eyes
I can see you clearly
Vividly emblazoned in my mind
And yet you're so far
Like a distant star
I'm wishing on tonight
I'd give my all to have
Just one more night with you
I'd risk my life to feel
Your body next to mine
'Cause I can't go on
Living in the memory of our song
I'd give my all for your love tonight
I'd give my all to have
Just one more night with you
I'd risk my life to feel
Your body next to mine
'Cause I can't go on
Living in the memory of our song
I'd give my all for your love tonight
I'd give my all for your love
Tonight
M. Carey
I to ce proci...
Ponovo je taj dan...znas, onaj dan kad mislim o tebi, samo o tebi...uh kako to ne volim, ali uvek je tako kada ti cujem glas, ne mogu da se oduprem, jednostavno dosao je ponovo taj dan...kad je supljina u srcu tako velika, kad rana tako boli kao da si juce otisao, a ne tako davno...dosao je taj dan…i kao da zeli da se svima pokaze, spusti tuznu masku preko mog lica, pokusavam da se smejem, ali ne mogu, kao da nemam razloga za to, a znam da imam…ali dosao je taj dan…koliko kod da se spremam, u bitku sa njim uvek ulazim nespremna, borim se, ali gubim, kao i uvek, on je pobednik…oci pune suza, uzdah, bicu jaca sledeceg puta, pobedicu, moram da pobedim..sklapam oci, san ce pomoci, tamo je sve drugacije…bicu jaca sledeceg puta…bicu jaca sledeceg puta…
07.11.2004. u 23:08 | 1 Komentara | Stampaj | # | ^Java u snu
Sanjala sam divan san…probudila sam se sa osmehom na licu…jos uvek sam snena i opijena lepotom…ti si bio tu, kao nekad…znas onu pesmu, znas onu, nju si mi pevao i rekao najlepse reci, najlepse…sve je bilo kao nekad, ti i ja, kao nekad. O kako je lepo…ne, to nije bio samo san, nije samo san….
05.11.2004. u 08:57 | 3 Komentara | Stampaj | # | ^Jutro je tako lepo....
Volim te…koliko cesto izgovaramo tu rec i sa kojom namerom? Secam se reci profesorke u srednjoj koja je rekla da ne razume zasto bi ikome to rekli, ako to stvarno osecamo ta osoba to vec zna…Ja se ne slazem sa tim, ja VOLIM da cujem te dve reci, a VOLIM i da ih kazem. Volim te, kako tako malo reci moze sve promeniti. Nemojte me pogresno razumeti, nisam ja od onih koji trce ulicom i svima pricaju da ih vole, naprotiv, bas nisam otvorena za pricu o osecanjima, ali zato te reci za mene i imaju toliku tezinu, jer kad to nekom kazem to stvarno i osecam celim svojim bicem! Ne mislim ovde na ljubav prema suprotnom polu, to je druga tema, vec na roditelje, bracu, sestru, prijatelje…Kad sam najtuzniji dovoljno je samo zagrljaji te dve reci, i cini se da stvari i nisu tako lose, kad je dan vec dovoljno lep i pun smeha te dve reci ga ucine jos lepsim…Neko ce se pitati pa cemu ovaj tekst, eto, jutro mi je bilo tako sumorno, ali jedan SMS od sestre sa vec napomenutim recima je vratio sunce na moje nebo i osmeh na moje lice…Zato ja VOLIM i volim da me VOLE!!!
03.11.2004. u 10:23 | 1 Komentara | Stampaj | # | ^Ah taj pocetak....
Danima se vec nosim mislju da se i ja pridruzim porodici blogovaca...nego nekako sam suvise lenja...i opterecujem sebe time sta napisati, kako ce izgledati.I onda shvatih da ni o cemu nije dobro suvise razmisljati,samo se prepusti pa kako ispadne, ispadne, bice valjda dobro, a uostalom uvek ce imati bar jednog citaoca-mene! Valjda, ako i mene ne smori.........
02.11.2004. u 09:46 | 3 Komentara | Stampaj | # | ^