Kako se zoveš, tako ćeš i žeti
|
Ne uzimaju mnogi glumci i glumice bezveze umjetnička imena. Još davno sam konstatirao da se žene sigurno ne bi toliko palile na Wentortha Millera da se ne zove tako kako se zove. Neučestalo ime koje nikako nemreš iz prve zapamtiti pa se baš zbog tog sljedeći put potrudiš, pa je tu još to fotogenično duplo v, pa ova kombinacija '-rth' koju, da ne ispadneš antitalent za jezike, moraš onako fino izgovoriti s jezikom među zubima (kao kod 'month' ili kod njihovih rednih brojeva). Tip je još zgodan, glumi netipičnog anđela, sav je tako nekonvencionalan, pogotovo njegovo ime, normalno da se sve cure vrište za njim. (Dobro, u međuvremenu je ispalo da je peder – bio je u pravu frend kad je rekao da trči k'o pičkica!). Neki glumci nisu bili zadovoljni zvučnošću rodne kombinacije imena i prezimena ili su se možda željeli riješiti europskih korijena. Tako je npr. Marion Robert Morrison postao John Wayne, Issur Danielovitch - Kirk Douglas, a Norma Jeane Mortenson - Marilyn Monroe. Iako mislim da danas Issur i ne bi tako loše prošao, kao ni Norma Mortenson (moram priznati da zvuči kao neka s velikim sisama, čak mi je bolje neg Marilyn)... Važno je ime za uspjeh. Ne samo u glumi. Svugdje. I u sportu na primjer. Nisu slučajno uvijek Brazilci najbolji u nogometu. Pa ti ljudi imaju po 7 imena! Normalno da mogu sve one finte izvesti. Ali oni nisu zadovoljni ni s tih sedam imena pa si onda nadimke udijeljuju. Pele, Robinho, Ronaldinho, Zinho, Jorginho... nije čudo da svi lude za njima. Nekad im ni ne treba nadimak, samo si izaberu jedno od tih sedam – Rivaldo, Ronaldo – i komentatori ne mogu dočekati da zaurlaju Rrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrronadloooooo (Vela pogotovo obožava to R)! Da ne kažem kak svršavaju kad imaju priliku izgovoriti sva imena, prezimena i nadimke pojedinog igrača - Edison Arantes do Nascimento Pele! Trenutak karijere svakog sportskog komentatora. Nizozemci pak nemaju toliko imena, niti nadimke, ali, sa svim onim 'van', 'de', 'of', kao i prizvucima njemačkog i engleskog jezika, imena im toliko dobro zvuče (predobro) da bi jednostavno bilo previše da im i rezultatski ide. Zato su i uspjeli osvojiti tek ono europsko '88., ostalo niš. Pazite ovu postavu: Ed de Goeij - Frank de Boer, Ronald Koeman, Frank Rijkaard - Rob Witschge, Ronald de Boer, Marc Overmars, Ruud Gullit - Marco van Basten, Jimmy Floyd Hasselbaink, Pierre van Hooijdonk. Teško da bi je tko mogao nadmašiti (Jan Vennegoor of Hesselink, Ruud Van Nistelrooy i Dennis Bergkamp sjede na klupi. Johan Cruijff ni to. Toliko su jaki.). Eventualno da se skupe Pele, Garincha, Zinho, Jorginho, Bebeto, Romario, Rai, Redondo... tu bi već bilo nekaj. Kad sam već na nogometu, samo da spomenem da vam je valjda jasno zašto su Andoni Zubizareta i Sergio Goycochea najbolji golmani svih vremena. Možda bi se tu dao ugurati i Walter Zenga, no subjektivan sam. Argentinci su u principu slabi; osim spomenutog golmana, uvijek zvučnog Diega Armanda Maradone, izdvajam jedino još Claudija Cannigiu. Gabriela Omara Batistutu čak zaobilazim. Neću sad prelaziti sve po redu... Talijani imaju u redu imena no niš posebno, dok Francuzi često kao da pri odabiru imena paze da se slaže (po nekakvoj 'polu-rimi') s prezimenom; Thierry Henry, Zinedine Zidane i sl. Mi? Teško da ćemo imati nekog u Realu, Barci, Milanu i sl. u narednih par godina... uglavnom su nam svi na –ić, a to vani baš ne prolazi. 3 naša koja su nekaj vani napravila su Boban, Šuker i Prosinečki (nigdje –ić). Jarni, Štimac, Jerkan i Pršo očito nisu do kraja iskoristili potencijale, dok Slaven Bilić i Dario Šimić iz navedenih razloga bolje jednostavno nisu mogli. Čudi me, recimo, da Ircima i Škotima u nogometu nede bolje. O'Hara, O'Shea, O'Mailey izgleda bolje sa svojima ne mogu. Škoti su sa svim onim silnim Mc (i Mac) jednostavno predodređeni za najveće uspjehe. Al ne znam u čemu je problem. Čak ni oni bez Mc nisu loši... al opet isti problem; zašto Steven Gordon Whittaker ne igra za Chelsea, nije mi jasno. Poanta je jasna. Bez dobre kombinacije imena i prezimena nemreš niš. Italoamerikanci su praktički blaženi. Joe di Maggio baseball legenda, karao Marilyn Monroe... više se ne može. De Niro, Al Pacino u potpunosti iskoristili potencijal. Isto se ne može reći za Anthony LaPagliu (onaj iz „Bez traga“). Od novih snaga tu je Milo Ventimiglia („Gilmorice“, „Heroji“ – tam je Petrelli – isto vrlo respektabilno). I čist dobro mu ide. Štoviše, veza s Hayden Panettierre je u ovom pogledu nenadmašiva. Ne znam jel tko od njih već osvojio Oscara, ali ako nije, sigurno ubrzo hoće - Forrest Withaker, Matthew McConaughey, Renée Zellweger. Pretresao sam uglavnom nogomet i glumu, al pravilo vrijedi i za politiku, književnost, znanost... Kad sam već Gilmorice spomenuo, Lorelai je definitivno jedno od meni najpoželjnijih ženskih imena. Jedino bih Kosjenku mogao više poželjeti. |
