Niš
Koliko je moja depresija od utorka višestruko uznapredovala vidjelo se i sinoć kad sam se nakon samo minute latentnog inzistiranja na gledanju Lige prvaka, pridružio majci i Dnevniku Brigite Jones. Iako sam gledao već jednom taj film, radnje se baš i ne sjećam, a i Rene Zelweger nije tak teško dva puta gledati (koliko za napisati). Koliko god kiseli njen osmijeh bio, i dalje je sladak. I uživam slušati njen glas (na pameti mi je „Bee Movie“ i to onaj dijalog kad ženska prvi put priča s pčelom). Ak u romantičnoj komediji ne glumi dosadni Richard Gere, tu je još romantično-komedičniji Hugh Grant. Osim kose, još me jedna stvar fascinira na njemu. Uvijek nosi košulju s dva-tri gumba raskopčanu. I tak to normalno na njemu izgleda. Zapitam se odmah zašto ne bih i ja tako. No, skužim, lako njemu pokazati dekolte kad nijedne dlake nema. Znači, ili se brije, ili (još gore) dlake mu po prsima ni ne rastu. Kako god bilo, jedini zaključak koji se nameće – Hugh Grant je pičkica. Makar, to smo shvatili čim je uspio zajebat brak s Liz Hurley. Budala. Ma... bezveze. |