Ne mogu više ovako!
|
Ujutro se probudi, odi u dućan po kruh, razmišljaj o ručku, radi u vrtu, skuhaj ručak, operi suđe, piši diplomski, operi veš, izvijesi veš, pokupi veš, složi veš, pospremi kuhinju, pometi hodnik, operi kupaonu, kadu, tuš-kadu, odčepi odvod, isklofaj tepih, obriši prašinu.... ne mogu više ovako! Nemam uopće vremena za sebe! Što je s mojim potrebama? Već tri dana se ne stignem ni obrijati! Jučer sam jedva uhvatio malo vremena da si nokte porežem... o odlasku frizerki ne smijem ni razmišljat! A tek kozmetičarki.... ten mi je grozan ovih dana.... valjda premalo spavam... A da ne spominjem moje emocionalne potrebe; za blog imam tek toliko vremena da pogledam jel ima koji novi komentar, ali ni toliko da te komentare stignem i pročitati, a kamoli da napišem kakav post u kojem bih ispoljio svoje osjećaje, patnje i razmišljanja. Svoj redoviti termin nedjeljom popodne posvećen čitanju i stvaranju poezije sam već odavno prekrižio... O tečaju lončarstva ili uzgoja bonzaija mogu tek sanjati! |
