Ujutro se probudi, odi u dućan po kruh, razmišljaj o ručku, radi u vrtu, skuhaj ručak, operi suđe, piši diplomski, operi veš, izvijesi veš, pokupi veš, složi veš, pospremi kuhinju, pometi hodnik, operi kupaonu, kadu, tuš-kadu, odčepi odvod, isklofaj tepih, obriši prašinu.... ne mogu više ovako! Nemam uopće vremena za sebe!
Što je s mojim potrebama? Već tri dana se ne stignem ni obrijati! Jučer sam jedva uhvatio malo vremena da si nokte porežem... o odlasku frizerki ne smijem ni razmišljat!
A tek kozmetičarki.... ten mi je grozan ovih dana.... valjda premalo spavam...
A da ne spominjem moje emocionalne potrebe; za blog imam tek toliko vremena da pogledam jel ima koji novi komentar, ali ni toliko da te komentare stignem i pročitati, a kamoli da napišem kakav post u kojem bih ispoljio svoje osjećaje, patnje i razmišljanja.
Svoj redoviti termin nedjeljom popodne posvećen čitanju i stvaranju poezije sam već odavno prekrižio...
O tečaju lončarstva ili uzgoja bonzaija mogu tek sanjati!
Post je objavljen 13.03.2008. u 13:36 sati.