-Koja je ovo boja? -Čekaj da malo razmislim...
Zraka suncaPar kapi kiše Evo Junca O dugi piše. Kao klinci smo često u vrtiću ili osnovnoj crtali duge. Ništa lakše; nacrtaš luk i iskoristiš sve žive bojice, tempere ili pastele. Meni nikad nije bilo baš kristalno jasno zakaj moram upotrijebit tolko boja kad ja na dugi vidim 3, najviše 4 boje; plava, žuta i jedva nekaj crvene, još manje narančaste. Al kažu svi kak je duga sačinjena od mnogo najraznolikijih boja pa si mislim, kaj sad, ne bum valjda ja jedini imao pišljivu dugu od 3 boje! Cijela moja priča oko poimanja i raspoznavanja boja počinje isto u vrtiću. Nacrtam ja travu, cvijeće, koje drvo, kućicu za psa, nebo.... gleda teta i veli: „Lijepo, lijepo, samo još travu nacrtaj.“ !?!?!?!?! Kakvu travu, ženo Božja!?!? Pa tu je trava; visoka, lijepa, crvena! Da, meni je trava crvena. Kad je sunce. Kad nema sunca, onda mi je ipak zelena. Al tada sam naučio da je trava uvijek zelena. Teoretski gledano. Kad smo se išli igrat na livadu, dogovorili smo se da ćemo se obuć tak da se možemo teško raspoznat u visokoj travi. Nisam imao zelenu jaknu pa sam se, naravno, pojavio u crvenoj. Pa nema sličnije boje zelenoj od crvene! Tu sam otprilike shvatio sam da izgleda da malo drugačije gledam na boje od ostalih. Zato sam pod likovnim uvijek, za svaki slučaj, kod frenda provjeravao: koja je ovo boja? Mogu s njom lišće naslikat? Jel ovo svijetlo zelena? Ili svijetlo smeđa? Ili žućkasta? Upravo te boje su mi i zadavale najviše problema: smeđa, zelena, crvena, narančasta, oker, žućkasta (i još sve one glupih naziva). Konačna službena potvrda da sam daltonist je došla na sistematskom kad sam se suočio sa onom zloglasnom tekicom koja je sadržavala puno ovakvih sličica:
Na svakoj bi se trebali vidjet nekakvi brojevi. Samo na prvoj vidim 25. Na ostalima niš. Apsolutno niš. Na sistematskom za vojsku i vozački su imali nekakav aparat na kojem su preklapali boje pa sam morao reći koju boju vidim. I zanimljivo da za vojsku prođem k'o od šale, al za vozački jedva jedvice; bilo je ono: - crvena! - Daj razmisli još jednom. - Zelena? - Probaj još. - Narančasta? Jedva.... Mislio sam kak mi za vožnju neće smetati; ipak onu nijansu zelene na semaforu dosta dobro kužim, a i mogu vidjet po položaju svijetla. I ja u auto-školi, vozimo se mi, ja po gasu, pita instruktor: „Koje je svijetlo na semaforu?“, velim ja: „Zeleno“ i prebacim fino u četvrtu i pičim.... „Zeleno!?“ Nije bilo zeleno. Bilo je malo kočenja. Al u svoju obranu napominjem da je bila magla, a i semafor je bio dosta daleko. Daltonizam je nemogućnost razlikovanja crvene i zelene. Naša wikipedia navodi tri vrste daltonizma s čim se engleska slaže, ali koristi izraz „color blindness“ dok samo deuteranopiju naziva daltonizmom (jer je upravo to imao John Dalton, što su otkrili DNA analizom tek 1995.). I oni spominju dugu te su stavili 4 sličice njenih boja raspoređenih na način kako ih vide osobe s pojedinim poremećajem. Vi dugu vjerojatno vidite ovako:
Dok je ja vidim ovako:
S tim da ovu u sredini zelenu (nadam se da je zelena) na pravoj dugi ne vidim, a i gornje dvije „trake“ mi se prelijevaju....al otprilike je to to. Što znači da imam deuteranopiju. U pojašnjenju deuteranopije spominje se crvena, narančasta, žuta i zelena što i je većina boja koje sam spomenuo kao meni problematične. Kaže naša wiki da ne prepoznajem zelenu. Al nije da ja nju ne vidim; stavi pred mene zeleni list i vidjet ću da je zelen. Samo teško razlikujem crvenu i zelenu. Nemaju mi kontrasta (kako pretpostavljam vama imaju). Crvena i zelena su mi kao, recimo, crvena i narančasta. Prelijevaju mi se. Al svaku za sebe kužim. Makar....jednom prilikom sam bio podvrgnut „ispitivanju“ sa „Čovječe ne ljuti se“ pijunima. Morao sam pogađati koji je koje boje; - Jedan zeleni, drugi crveni. - Ne. - Oba crvena. - Ne. Bili su zeleni. Znači potpuno sam fulao.... al bilo je sunčano. Sunce dosta utječe....zato ni Uno baš ne volim igrat pod suncem. Lako mi se dogodi da na zelenu sedmicu bacim crvenu četvorku....pa moram vući 2 za glupost.... Imamo električnu kosilicu pa je stara kupila crveni produžni kabel da se bolje vidi u travi da ga ne bi slučajno presjekli. Meni gore kombinacije od te nema! Jedva ga vidim, jedva!
Evo vam usput i ovaj primjer; na gornjoj slici mi trava više naginje na crvenkastu, žućkastu, dok je na donjoj više zelenija. A samo sam fotić drugačije podesio.
Poznato je da taj „poremećaj“ raspoznavanja boja prenose ženske, a imaju muškarci. Meni ga je prenjela mama, a oba njena brata su isto daltnisti. Jedan zbog toga nije mogao na stomatologiju, dok je drugi prošlo ljeto rezao bršljen i prerezao kabel za struju tak prouzročio cijeli kuršlus. Kabel je, naravno, bio crvene boje.... A za njihovog pak ujaka (od moje bake brata) kažu da je vidio crno-bijelo.... Točno se vidi linija kako se prenosio daltonizam....baka-mama....mogla bi moja sestra nastaviti „lozu“, no njen klinac travu vidi zelenom pa izgleda da se linija prekinula....moram priznat da sam malo žalostan.... Čitajući sad malo o svemu tome, vidim da se daltonizam spominje kao poremećaj, nedostatak. Medicinski poremećaj možda je, al baš neki nedostatak....ne znam....Meni niš ne fali nit mi smeta.... Baš mi je lijepa priroda takva kakvom je vidim....i zelenilo takvo kakvo je....crvenkasto....i malo žućkasto.... ;)
|
