Ovaj post je o meni. U cjelosti. Boli me k hoću bit self-sentrd bič! :)
|
Ima toliko toga o čemu želim pisati. Toliko toga da me ponekad izluđuje. Znate onaj osjećaj kada prštite od inspiracije i na um vam padaju ideje i filozofije koje vas toliko izluđuju da morate negdje ispustiti to sve, makar bilo to deranjem iz sveg glasa na pruzi kada vlak prolazi, makar bila to duga, opuštajuća kupka koja vas izbavi iz svakodnevnog života, kraj dana kada dođete doma raskrvarenih očiju i lošim tenom i onaj trenutak slobode, izbavljenosti od ovoga svijeta u kojem postojite samo vi i mir, tako spokojan i prekrasan osjećaj, dvo-minutni odmor, pa makar bio to i usrani blog na kojem izvalite sve svoje frustracije preko zamišljenih događaja i fantaziranja da je život bolji i lakši i kad vas boli glava od grčkog (kojeg ste učili 5 sati prije testa) ali svejedno vidiš ljepotu svijeta i ljepota svijeta te izluđuje i daje toliki fiks i nalet inspiracije da se nijedan šut heroina nijedan klimaks nijedan neznašta nemre mijeriti sa afrodizijakom izluđenosti životom. Što me vodi do sljedećeg- DISKLEJMER: ovaj blog je djelo fikcije poremećenog uma klasičarke koji nekim slučajem izbija sa normalnog plana svih normalnih ideja i zamisli i tako prenosi svoje frustracije kroz zamišljene priče koje nemaju zapravo veze s vezom i da. Nisam znala da ljudi čitaju moj blog  Pošašćena sam. Frendice u školi me citiraju haha Ja onak- otkud vam adresa?! O: pa svi te čitaju duh Dakle o čemu da danas razglabam. Možda da još više poremetim sliku o sebi. Kladim se da bi mi se mogla postaviti dijagnoza psihološka. Prvo i prvo, volim kad me ljudi tračaju. Izvlačim neko poremećeno zadovoljstvo iz toga da se priča o meni, bilo to na užasno negativan način. Drugo, obožavam kad ljudi imaju iskrivljenu sliku mene. To je neki viši mazohistički poriv koji me tjera da se predstavljam nečime šta zapravo nisam, tjst.da držim opijenost životom u sebi koja samo izađe kad je u pitanju opijenost alkoholom (opet upozorenje za sve malograđane out there, molim vas ne shvaćajte doslovno), i onda svih fasciniram dvjema stvarima- pismenost i glas. Totalni sam attention whore kad je u pitanju muzika i književnost. To su dve kategorije u kojima apsolutno obožavam da me se hvali, ali samo u dvije situacije- kad sam ja sigurna da je ono šta sam napisala, bilo notno bilo latinično, apsolutno genijalno, i kad me hvali netko tko prepoznaje da je genijalno. Mrzim kad napišem neko sranje, bilo notno bilo latinično (pa sad čak i grčkim alfabetom XD), i onda me ljudi hvale jer je to za normalne ustaložene ljude dobro, ali ne za one opijene životom, koje naprosto obožavam. Ne očekujem od vas da shvatite. Samo hoću pričati i pričati i pričati o svemu što vidim, čujem, osjetim... Al nemam s kim. Tjst.imala sam s jednom osobom ali ta osoba je davno otpala zbog prekompliciranih razloga i šta si ja zabrijavam stvari koje nisu tamo. Ya, just because you feel it, doesn't mean it's there. Pa moram pisati. Iako ne pišem.... Yah, you catch my drift. Obožavam ljude. Ljudi su tako zanimljivi. Ali prije sam ih mrzila. Tu njihovu složenost i zanimljivost. Mislim, nisam bila neki frik koji voli životinje. Štoviše, ja toliko ne volim životinje. Ljudi imaju generalnu sliku mene kao da volim životinje. Zapravo, ja fakat ne volim životinje. Ali to sad nije bitno. Volim posebnu vrstu ljudi- ljude koji su apsolutno opaljeni i osjećaju "ragged and estatic joy of pure being", kao što je to kerouac sročio. Jesam spomenula da volim eliota? Još jednom, hvala najinteligentnijoj osobi koju sam ikada upoznala, i kurtzu, koji je cijelo vrijeme citirao nešto nalik "hollow men" u apokalipsi. Ugh naučila sam eliota napamet kolko ga listam. Listam, zastanem, čitam, shvaćam, suze mi naviru kako je to istovremeno nevjerojatno genijalno ali i besmisleno, živim dalje. To je onaj dvo-minutni odmor od svega, bilo na kemiji koju apsolutno ne razumijem ali me fascinira, bilo na dosadnom satu nečeg trećeg. Obožavam jezik. Jezik, jezik, jezik. Engleski jezik. Toliko kombinacija da ti pamet stane. Možeš tako skombinirati riječi da zvuče uzvišeno i prekrasno i da imaju smisla na višoj razini. CELLAR DOOR lol Jučer sam platila upad u purgeraj 15 kuna samo da bi otišla na wc. How stupid is that? Jučer smo raspravljali o televizorima. I rečeno mi je da normalno da je našu generaciju televizija odgojila, da samo mene treba pogledat i da ti je sve jasno. Tu se naravno ciljalo na moju novu zurku, koja je meni fenomenalna. Crveni ježek sa repovima. Mislim, tko normalan bi se tako ošišao? Svi. Svi normalni ljudi bi se tako ošišali. Sam kaj je jako mali postotak normalnih ljudi na ovoj planeti. Od svih ljudi koje poznam, mogla bi ih nabrojati na prste jedne ruke. Što me vraća na prvu temu kako obožavam ljude. I bila sam jučer u Crtiću i konačno sam shvatila što je Holden htio reći. Nazovite me kretenom, ali stvarno nisam nikad skužila što čovječanostvo vidi u toj knjizi. Ali djeca, ta savršena bića. Istina je , holden, konačno shvaćam. Hvala J.D.! Onda što me podsjeća, ljudi misle da je jedini roman koji je JD ikad napisao "lovac", što je zapravo istina, jer "franny i zooey" zapravo ne spada pod kategoriju romana, nego pod kategoriju zbirke priča. To sam isto jučer saznala. (a moćna ti je zbirka, dve priče nutra koje su apsolutno povezane) Oh captain, my captain! Obožavam život čak i kad me tretira kao malu zelenu lopticu plastelina kojeg je jednog jutra netko išćeprkao iz pazuha. Onda kad su me bojali, ušla mi je boja u oko. To je bilo preapsurdno. Bojaju me, ne. I sad štrcne mi boja u oko. I žena me pita, šta je? Ja onak, niš, štrculo mi je u oko. I žena baci posudu s bojom iza sebe i počne vrištat i paničarit da brzo to isperem. "BRZO TO ISPERI USTANI SE I ISPERI BRZO ISPIRI!!!!!!!!!!!!!!!!!" I ja onak ispirem oko i žena vrišti da ću oslijepit. E, usrala sam se. Dovršit ću ovaj post kasnije. Ne, sam još moram nešto reći. Moram još dosta toga reći. Dakle, ljudi volim vas sve užasno vas volim i šaljem vam puse, i društvo iz kvarta, volim vas što ste me primili, društvo iz klasične, volim vas jer mi kratite dane, društvo koje zalazi na fiš, društvo s engleskog, društvo šminkerica, svu mladež zagreba, curu koja mi je jučer u mcdonaldsu ponudila guc pive (ok to nisam shvatila, al svejedno, volim te!), fala fala, fala tebi, volim vas volim vas, volim život, volim sve! I fala gogiju kaj mi je poslo bluz za moju majku :) Volim i svoju frizerku-štoviše, obožavam ju. I hrpa ljudi mene ne voli, al jebiga, ja volim njih. I fala petri na david gilmouru! I fala najviše fala mojoj mami. kojoj posvećujem sljedeću pjesmu :) Blues za moju Majku- pročitajte to MAJKA ZNA SVE TAJNE DRUGIMA NEZNANE JER JE ŽIVILA DANE KAD SAN NOSIJA PELENE SANJA DIČJE DEMONE CRNE, MALE ZELENE DA ĆE DOĆ I OTET ME IPAK ZNAJUĆI DA NEĆE JER ME MAMA OBLIJEĆE KA ANĐEOSKO BIĆE PIVA USPAVANKE I ČITA MOLITVE I PRIČE DUGO SAN MRZIJA NJEŽNOSTI KOJE MI JE PRUŽALA DOK NISAN SKUŽIJA KOLIKO SAN JOJ DUŽAN I DA SAMO RUŽAN POGLED PODEBLJAVA KREDITE ŠTA JE MAMA ULOŽILA U SVOJE MALO DITE MAJKA VOLI TE I NE NABIJA KAMATE OPET SVE TE NAŠE RATE NIKAD NEĆE DOSEĆ ISPLATE NJENI DAROVI LJUBAVI SU VJEČNI NEPISANI DUGOVI A MAJKE NE TRAŽE UZVRATE NE SERU KVAKE I GELERE AKO TRIBA BI POMAKLE MORA I MONT EVEREST KAD SU DICA U PITANJU PA SE CRVENE I ŽIVCIRAJU U ŠKOLI NA PRIMANJU DOK SE DICA NE ZAPITAJU I NE POKUŠAJU SHVATIT DA NIKO NE MOŽE PLATIT SVE TE GOLEME ŽRTVE NJIHOVE PROPALE SNOVE I POSLOVE MRTVE ZBOG BRISANJA GUZICA NAS MULACA I MULICA NAŠIH FILMOVA I ĐIREVA I LUTANJA PO ULICI SVOJOJ DICI JE PRUŽILA BAŠ SVE ŠTA JE IMALA ČAK SE I ZADUŽILA SVE DA BI MI PRIUŠTILA ZATO SAN MAJCI ZAHVALAN IAKO NISAN ZASLUŽIJA BAŠ SVE ŠTA MI JE DALA MAMA FALA ZA SVKU TVOJU RIČ ŠTA REĆI SI MI ZNALA MAMA FALA MADA NISI ZNALA DOK SI ME RAĐALA KOLIKA SAN BUDALA FALA TATA ŠTA SI MEŠTAR O ZANATA PA SI U PAR NAVRATA NAPRAVIJA MENE, SESTRU, BRATA FALA TEBI DIDA ŠTA SI ME VODIJA U ŠETNJE DOK JOŠ NISI VIDIJA MOJE MOŽDANE SMETNJE BABA I TEBI FALA ŠTA SI ME ČUVALA DOK SAN BIJA PRČULINAC I ŠTA SI MI DRŽALA PIŠULINAC DOK SAN PIŠA FALA ŠTA U VRTIĆ NISAN IŠA JER SU TAMO TETE BILE MASU ZLOČESTE IMALE SU ŠPORKE TAPETE I RAZBIJENE ROLETE FALA SPLITSKOJ BOLNICI ZA SVE ONE KREVETE EKIPI ŠTA SE SJETE PA MI DOĐU U POSJETE FALA SVIN DOBRIN LJUDIMA OVE JEBENE PLANETE FALA BOŽE ŠTA SE RIME SAME MNOŽE PA ME SVAKI FREESTYLE VODI U RAJ JOŠ JEDNO FALA ZA KRAJ E da. I jako volim jesen. Volim jesen, ali kad je toplo. Sam kaj mi je ful grozno kaj prava jesen traje praktički tjedan dana. Što poradzumijevam pod pojmom prava jesen? Lišće koje sumanuto pada kao snijeg, nedodirnuti pokrivač lišća nakon što padne, čisto vedro nebo navečer, i prigušenu narančastu toplu svjetlost sunca po danu. I kad puše i puše i onda se naglo smiri i onda je toplo. U petak navečer. |
