Evo oporavio sam se.Poprilično se mrdam i sve je okej.Kraj školske godine je iza brda,samo treba brdo preći.Nadam se da će se sve završiti ok.Dani su topli,došle su laste,meni se sere...

Meni oboje roditelja radi.Naravno neki će reći sretnik.Ali nije to sreća.Bar ne tolika za mene.Ima tu jedan meni jako bitan razlog.Ajde moj tata radi.Od muškog čeljadeta se to i očekuje.Alii moja mama.Po nekim nepisanim pravilima većina mama(ili možda ne) kod kuće kopa nos,nervira decu i pravi "ručak".Moja mama arbajtuje pa se nebavi navedenim stvarima.Dakle većinom u mojoj kući vlada mir,blaženstvo i tišina.Prava atmosfera za...arr..o jee...mislim učenje.Ali dakako ima to i svoju lošu stranu.NEMA RUČKA!
Zato moja mama ima par solucija:

1.Uglavnom ručam ono što mama naveče napravi a što je jestivo i sutra.Recimo:Pasulj,zatim neverovatna konbinacija povrća i čudnog mesa sa rižom ,zatim špagete na 100 načina.
Nije da ja nevolim navedena jela nego mi je više preko kurca jest špagete 3 dana za redom ili recimo rižu.Nigde tu nema mesa,onog pravog mesa da se čovek zasiti.Mislim više mi se zgadi ta istovrsna hrana i onda pojedem pola od onog što sam sipao,zasitim se sa vodom i odstupim od stola.
Ponekad mama nema ideju pa bude veoma kreativna.Smuća svašta u šerpu i to nazove "Ćuš-špajz"
Ima one još neka verzije kratkih čorbica i tako nešto.

2.Zatim me nekad nazove sa posla i kaže sledeće:"Danas imaš lovači ručak!"
Ja sav sretan mislim u sebi neki čorbanjčić sa mesom od životinje iz šume ili tako nešto...
Za par sekundi ona će: "Jedi šta uloviš!".To podrazumeva da odem do frižidera i uzmem viljušku i ubadam,pa šta ubodem to jedem.Dosta često ubodem zadnju stranu frižidera.

3.Baka servis mi je jedan od najdražih.Baka uvek napravi nešto fino za svog "klapčića".Uvek sve pojedem.Tanjir obližem.Na bakinu kuhinju stvarno nemam prigovora.Long live Baka

4.Deda servis.Kako deda gotovo svaki dan dolazi da pričeka moju sestru on ponekad i nešto skuva.Njegova kuhinja se temelji na kobasici i na kropmiru.Čak i izdo svoju knjigu:
Čika Stole:Krompir i kobaja-'rana do jaja.
Od njega sam nasledio metabolizam,zato stalno mogu jest.

Ima još par načina ali su ne bitni.Snalazim se kako znam.Ali ako me išta razočara to je da posle napornog dana nema poštenog ručka ili večere.Onda malo budem ljut i razočaran ali jedno znam.Uvek mi ostaju kajmak i šunka...