Po naslovu zaključujete o čemu će biti reč.Dosta o ekskurziji,vraćamo se bolesnim temama.Dakle u ovom postu govorimo o globalnom problemu balavosti.Kako je kilma otišla u kurac tako i zdravlje ljudi.Danas nosiš bundu,sutra kupaći.Iz apsurda u apsurd.Ljudsko telo se meljalo i privikavalo hiljadama godina vremenu i sve je to nekako išlo jedno sa drugim u korak.Danas ne.Vreme ide toliko brzo da je čovek samo tačka u retrovizoru,nemože da stigne,vuče se.Sve to opet uzrokuje bolesti.Od obične prehlade pa nadalje.Promena godišnjih doba je nagla.Nekad je bilo:Proleće-Leto-Jesen-Zima.Danas je ovako: Zima-Leto.Zbog toga ljudi se razbolevaju i curi im nos.

Balavost ,u narodu popularno zvano "curenje nosa" je jedan od prvih simptoma gripe ili prehlade.U medicinskom rečniku to je poznato kao Rinitis.Tada sluznica nosa izlučuje više sekreta.Dolazi do dva slučaja:
1.Balavosti
2.Začepljenosti
Dakako balavost je mnogo zanimljivija pa ćemo o njoj govoriti.Više je ljigavija a i ima o čemu da se piše.Mislim kad rešite začepljenost nekim kapima, ne možete pobeć od balavosti.Balavost je sama po sebi izazvana nadražajem sluznice.A može biti nadražena od peludi,prašine,dlaka ili jednostavno dođe u sklopu neke prehlade.

Mi,narod sa balkana taj problem rešavamo raznim načinima.Zaboravimo sada na lekove.Govorićemo o brisanju bala.
Naravno sa dolaskom zapada na naš teritorij čovek je prinuđen da kupi maramice za nos.Kao to je evropski,kulturno šta ti ja znam.Dakle svi proizvođači tih maramica su ustvari jedna velika banda.Oni su svojim papirnatim ubrusima sahranili pamučne maramice.Nekad je bio štos imat pamučnu maramicu.To je bio nobles.Još ako je sa likom iz crtanog filma,jooooj.
Dakle papirnate maramice su ne ekološke jer se za njihovo dobijanje seku šume,imaju kao fore sa recikliranjem ali sve je to laž.
Vratimo se malo u prošlost,pre pojave maramica uopšte.Na arheološkom nalazištu Savulja pronađene su prve primitivne maramice.To su bili listovi orasa.Oni su bili dovoljno veliki za duvanje a opet dovoljno maleni da stanu u džep svakog kromanjonca.Orasov list se koristio i brisanje čmara,što je čmaru davalo miris orasove šume.
Revoluciju će donet majice dugih rukava.Dakle kad zacuri nos a ti rukav i duvaj brale.S vremenom se osuši i moš opet,a ako je vlažan uvek imaš drugi.Ta metoda se koristi i u današnje vreme,pogotovo u planinskim predelima Bosne i u južnim delovima Srbije.
A šta su radili oni koji nisu imali orasov list ili oni koji su imali majicu kratkih rukava,šta su radili siromasi odnosno ljudi slabije materijalnog statusa?!
Siromasi su imali tehniku nevidljive maramice.Tehnika ide ovako.Prvo procenite u kojoj nosnici imate više sekreta odnosno bale.Zatim uzimate palac suprotne ruke i zatvarate rupu do.Telom se savijete u ugao od 60 stepeni.Začepite usta i duvate kroz otvorenu nosnicu.Bala po zakonima gravitacije pada na zemlju.To ponovite i sa drugom nosnicom.Kasnije ruke obrišete od travu.Mada ređe i ova tehnika duvanja nosa koristi se.

Mit:Neki od starih naroda verovali su da je curenje nosa ustvari otapanje mozga.U tim slučajevima su stavljali predmete od celuloze u nos u obliku današnjih tampona.Tako bi prema verovanju zadržavali pamet i mudrost do starih dana.

Uglavnom,bolje duvati nego čuvati!

Dragi smrdaovi izvinjavam se zbog nepisanja novog posta.Naime bio sam u Španiji.Svi to vi već znate.Bilo nam je super.Mali deo toga pokušaću preneti i na net.

Dakle naše putovanje započinje u subotu pred Uskrs.Kad sam ja došao na stanicu već je bilo roditelja i njihovih potomaka.Naravno roditelji su stavili srećno-zabrinutu facu kako bi cela situvacija izgledala što dramatičnije.Mi smo se smestili,razdelili slinu sa najdražima i ajmo.Mam i tate mašu ali neznaju gde jer je bus imao zatamljena stakla.Krenuli smo.Ja sam sedio dole.Imali smo 2 stola,manje gužva i tako to.Uostalom i spavao sam na podu u vreći za spavanje.
Neki su kartali,neki jeli(ja) i zezali se.Uglavnom atmosfera u donjem delu dabldekeraje bila do jaja.Profesorice Savičić i Savić opuštene a i tu je bio i spaljeni profesor Boris iz tehničke sa svojom moćnom gomilicom.
Evo vam na slika:


Dakle prespavasmo noć i zajutra se probudismo u Italiji,tačnije u Veroni.Tu smo zujali okolo i išli posetiti Julijinu kuću i vatit je za sisu.Naime ja sam ju uvatio za ono dole.Reko sve ovo vreme niko ju nije uvatio dole.Tu smo vidili i onaj balkon đe se Romeo vero i đe se sabio.Hodnik ili što bi moj deda reko amfort koji vodi do dotičnog dvorišta je sav ispisan.Ispisan ljubavnim porukicama,imenima i žvakama.Usliko sam komadić:



Nakon ovog dela zaputismo se u Gardaland.Tamo smo bili od nekih 11 sati do pola 7 naveče.Mi nismo stigli sve obići.Pred svakom spravom ili avanturom su bili ogromni redovi u kojima se čekalo i više od pola sata.U početku sam hteo otići na taj poznati Blue Tornado ali kada sam probo jedan manji voz smrti skonto sam da to nije za mene.Čekić i ja smo bledi sišli sa tog manjeg dok se Kraguljac smijao da bi kasnije on opet otišao sa Duletom i Cvijom.Kad su Dule i Cvijo videli kako smo mi ispali nakon ovoga izgubili su hrabrost.Kasnije su ipak odlučili da se i oni provozaju.U Gardelandu je bilo super i nadam se da ću za života još koji put otići tamo.Jedan od momenata koji ću definitivno pamtiti je to da sam u gardelandu začepio wc.Naime neko je prije mene natrpo papira a mene poteralo srat.Ja isteram sotonu obrišem se i pustim vodu.Voda se popne do gore i ne ide dalje.Ja brže bolje opro ruke i bjež.
Naveče smo se zaputili za Španiju.Spavajući na podu i uz dobro društvo vreme biješe prošlo brzo.Stali smo u Figeresu,rodnom mestu Salvadora Dalija-umetnika nadrealizma.Bili smo u njegovom muzeju.Videli smo smo mnoge zanimljive umentine a verovatno najbolje je slike američkog predsednika Abrahama Linkolna odnosno nage žene okrenute leđima.I to sam uslikao:



Zatim dolazimo u Calellu(kaljelju).Final Destination.U hotel Haro Mar.Hotel je bio dosta dobro uređen.Mada je to nas nerviralo pomalo.Ipak smo došli na eskurziju da malo slavimo i da se opustimo a ne da pazimo oćemo nešto plomit.Tu me malo nervirao sistem otvaranja vrata na karticu ili recimo puštanje vode u wc šolju putem elektronike.Naime kad izvršiš nuždu ti pritisneš nešto poput onog prekidača za vodu i voda iz kotlića krene.Mi smo sa tom prekidačem imali problema.Nekad je radio a nekad ne.Najgore je bilo kad nije radio a mene je poterao sotona.
Što se tiče hrane tamo mogu reći da sam bio oduševljen.Imali smo švedski stol i doručak,ručak i večeru.Dakle trpaj koliko možeš i koliko hoćeš puta.Jedan od užitaka je bilo i cenkanje sa trgovcima.Više smo išli da se cenkamo nego radi kupovine.Što Tefi kaže teško se to može i nazvati cenkanjem jer ti ustvari cenu spustiš na realnu.Izlazili smo u disko.Naime ja se tamo nisam zadržavao duže od sat vremena.Što zbog muzike što zbog celokupne atmosfere tamo.Evo vam jedna od najlegendarnijih slika iz diska.Nestor načisto izlazi iz mase,kao terminator,kao iscrpljen i izmučen.Skontajte ga:



Ja i još neki smo izlazili u Hard Rock Pab koji je bio preteran na samom ulazu je pisalo:Hajneken,Ginis i sva ostala sranje koja bi ste popili.Naravno na engleskom.Mesto je baš dobro.Cuga nije bila skupa.Konobar se isto napijo.Muzika odlična.Evo koja slika.
Tu sam popio jedva jedan crni ginis,čisto da znam kakvo je to pivo.Fora je bila u peni koja je imala oblik deteline sa četiri lista.Inače mesto radi tek od 5 sati poslepodne.

Opičeni konobar i njegovo carstvo:


U Calelli je vreme bilo oblačno sa kišom ali naravno to nas nije sprečavalo u zabavi.

4.dan smo se zaputili u Barcelonu.Jedino što me tamo privlačilo je bio Hard Rock Cafe.jedino je možda to bilo nešto što me tamo vuklo.Ostalo ne.Stadion nisam posetio jer nepratim fudbal i antitalenat sam za taj sport.Dakle sve vreme očekujem kako je taj kafić nešto fenomenalno,super šta ja znam.Ušlo nas par.neki su odma otišli.tefi i ja smo ostali da malo razgledamo.Ljudi mesto je teška komercijala.Zamislite McDonalds gde se pušta rock.Babe i dede sa unucima žderu,ni jednog poštenog rokera unutra,sve nešto fancy.Jedino vredno spomena su stvari poznatih rock muzičara.Par gitara i koja košilja.Imam par sličica ali da se ne šlogirate evo samo slika izvana:


Tu nam je padala kiša,vreme je bilo sranje.Tefi i ja smo kasnije lutali ulicama.Skupo platili picu i ogorčeni otišli iz Barcelone.

U petak imamo doručak i napuštamo Španiju.Sve što je lepo kratko traje.Bila bi to definicija i ovog putovanje.
U petak naveče stižemo u francusku,tačnije u Nicu.Tamo smo prenoćili u hotelu sa dve zvezdice koji je bio solidan.Sledeći dan smo imali celi predsobom.Malo razgledali,jeli,sunčali se na plaži,spavali na klupama i sl.Uglavnom vreme je bilo sunčano pa smo i uživali.Naveče smo posetili kneževinu Monaco.Gledali kako se živi kad imaž love.Moja zaključak iz svega toga je da moram oženit bogatu babu.Bili smo i u kockarnici.Fora je.Mada ja para u svakom slučaju radije dajem za hranu,mogu se i sam zabavit.
Našle pustolovine se nastvaljaju u veneciji u koju mo stigli u nedelju ujutro.Kava u samom centru je od 10 do 12 eura.A samo 200 metara dalje,u drugoj ulici Dule i ja smo je popili za 1,5 euro.Našli mi i neku trgovinu da kupimo leba pa da idemo jest.Jeli smo na centralnom trgu u veneciji.I to šta? Luka,onog belog,slanine i šunke.prolaznici su nas gledali i smijali se a mene je bolola ona stvar za to.Bitno da sam sit i napit.Neki kinezi su nam rekli prijatno i nasmijali se.Likovi su ti kinezi.Da vidite samo kako se probijaju kroz gužve.
snimili smo pa ću vam stavit i video uskoro.


U rodni smrad smo došli oko 10 sati naveče.Izljubismo se po običaju,pokupi stvari i ajmo kući.Kod kuće su me čekali ćevapi za kojima sam mnogo puta na eskurziji žalio.

Zaključak:
Bio sam u 3 države.U sve 3 sam se posro a u 2 sam čak začepio wc.Divota zar ne?
Da bio sam u tri države i svašta vidio ali teško bi moga živeti u njima.Ljudi u njima su dosta grubi prema strancima,ne svi,ali većina.Pogotovo ako ste roker ili tako nešto.Konobari su arogantni i neće da pričaju engleski.Sve te države su jako skupe,bar za mene.A ljudi su otuđeni.Sve je to ta zapadna kultura.Ja se nadam da to nas neće nikad promenit da ća će smo se napijat kad hoćemo i da ćemo zauvek ostati balkanci,dlakavi,nasmijani i smrdljivi po rakiji.Ostaćemo tru.Pozdrav

Kao i svako bolesno dete ponekad i meni misli odlutaju.Onda idem ulicom i pričam sam sa sobom i smijem se.Dakako to ne može proći bez buljenja prolaznika u mene.Oni me onda gledaju i čude se.Ja se pogubim u svojim mislima i uglavnom razmišljam o glupostima.Tako i nedavno,pobegnem u svoj svet.Razmišljao sam kako bi bilo da otvorim kafić.Sve sam ja tako razradio.Kako bi izgledao,kako bi bio okrečen,koji šank,muzika,ugođaj,stolice sve sve.Dođem tako do imena.U jebote kako bi nazvao tu rupu? Razmišljam,razmišljam.Na pamet mi padaju brojna imena.Od Johnny cafe što je šabansko do fancy cafe de Johnny i takovih nekih.A u pičku materinu ala je teško smislit najnebitniju stvar,jebeno ime.

Ah kad odjedared,to je to.Pička Materina.To je idealno ime za moj kafić.Skraćeno P.M. Zamislite sam sledeće situvacije:
Osoba A:e gde ćemo na kavu?
Osoba B:Ma ajmo u pičku materinu!

Uglavnom možda jednog dana kad budem jako bogat otvoriću takav kafić.Znači nikad.Uglavnom idući se put možda javim iz španije.Toliko o tome.Nisam baš imao puno inspiracije za ovaj post,a i hteo sam namerno da bude kraći,da vas ne smorim baš jako.Držte se.