Salon - moj i vaš

  lipanj, 2021 >
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30        

Rujan 2021 (2)
Kolovoz 2021 (2)
Srpanj 2021 (1)
Lipanj 2021 (21)

Linkovi
Loading

Symposion
Dobro došli! Još bolje me našli...
Nevolje s piscima
Internetski jezik - prvi dio
Internetski jezik - drugi dio
A sad, a sad...
Hvalite me, moja usta, hvalite!
Prelazimo na ono pravo
Velika i mala slova – prvi dio
Velika i mala slova – drugi dio
Deminutivčići naši svagdašnji
Sročnost ili kongruencija
Sročnost ili kongruencija – prvi nastavak
Sročnost ili kongruencija – drugi nastavak
Najvažniji jezični savjet
Nevolje s piscima - opet
Sročnost ili kongruencija - treći nastavak
Neodređeno s prijedlozima
Neodređeno s prijedlozima (kratki dodatak)
Bijesna kao ris
Prijevodi naši svagdašnji
Nisam nestala ni odustala
Slaganje vremena
Slaganje vremena u hrvatskome
Gdje, kamo, kuda?


O jeziku i književnosti
Loading


Osim ovoga bloga, imam ja i svoje internetske stranice koje se - gle čuda! zovu jednako: Salon - moj i vaš. No tamo ne pišem ovako kratko, nego si dajem oduška. cerek

Ondje, međutim, možete doznati štogod više o meni, a možete se javiti i s poslovnim ponudama, ovisno o tome što trebate - lekturu, redakturu ili korekturu odnosno instrukcije iz latinskoga. Sve ovisi o tome koliko sam u kojem trenutku zauzeta.

O tome čime se kanim baviti i o čemu mislim pisati na ovom blogu već sam ukratko napisala u prvome postu pod naslovom Symposion. Godinama prevodim s francuskog, engleskog i talijanskog, a imam i jedan prijevodić sa starogrčkoga pa se mislim petljati koliko u jezik, toliko i u književnost.

Nadam se da nam neće biti dosadno. kiss

13.06.2021., nedjelja

Nevolje s piscima - opet

Da se još malo odmorimo od gramatike, može? Vidim da nikoga ne zanimaju moje nevolje s Jamesom pa idemo malo tračati.

Čitala sam vam ja u životu koješta, a i još to činim. U takozvanoj trivijalnoj literaturi, krimićima i ljubićima, autori uglavnom puno ne paze na detalje: odjeću glavne junakinje ili boju njezinih očiju pa je tako dama čas u haljini, a nakon dvije stranice ljubavnik s nje svlači bluzu i hlače. Ili se najprije u njezinim kao nebo plavim očima čita tuga, a na polovici romana u zelenim joj očima iskri radost. A tek kad se pomiješaju imena sporednih likova! O našoj je Zagorki tako kružila anegdota da na pisaćem stolu drži figurice od kojih svaka predstavlja lik iz nekoga njezina romana pa kako koji otfrkne iz radnje, i ona ga otfrkne sa stola. Ovdje možete pročitati kako je s time zaista bilo, a na stranici ćete naći i cijeli niz drugih linkova o njezinu radu.

(Doduše, znala je i ona likovima promijeniti ime, ali je to za radnju bilo nebitno, a svi smo to pripisivali tiskaru koji je, između sendviča sa špekom i piva, nešto zabrljao.)

Eh, ali kad se takve nedosljednosti nađu kod svjetski poznatih pisaca, klasika čak, kao što je Gustave Flaubert, postaje zanimljivo. Dakle, Gospođa Bovary i boja njezinih očiju. Flaubert nikako da se odluči: najprije su smeđe, ali se čine crnima, zatim se čine crnima, ali su zapravo tamnoplave, onda su ipak definitivno crne, i to čak u tri navrata, da bi naposljetku opet postale plave. Uvjerite se sami.

U Emme lijepe bijahu oči: premda smeđe, zbog trepavica izgledahu kao da su crne, a pogled joj do vas dopiraše otvoreno i s bezazlenom smjelošću.
Ce qu'elle avait de beau, c'étaient les yeux ; quoiqu'ils fussent bruns, ils semblaient noirs ŕ cause des cils, et son regard arrivait franchement ŕ vous avec une hardiesse candide. (I, 2)

Ovako izbliza, njezine mu oči izgledahu uvećane, pogotovu kada bi, budeći se, više puta za redom zatreptala vjeđama: crne u sjeni, a zagasito modre na danjem svjetlu, kao da u sebi skrivahu nekoliko slojeva boje koji, u dnu tamniji, postajahu sve svjetliji što bijahu bliže površini cakline.
Vus de si prčs, ses yeux lui paraissaient agrandis, surtout quand elle ouvrait plusieurs fois de suite ses paupičres en s'éveillant ; noirs ŕ l'ombre et bleu foncé au grand jour, ils avaient comme des couches de couleurs successives, et qui plus épaisses dans le fond, allaient en s'éclaircissant vers la surface de l'émail.
(I, 5)

Crne joj oči izgledahu još crnje.
Ses yeux noirs semblaient plus noirs.
(I, 7)

– Baš tako – reče Emma uprijevši u nj širom otvorene krupne crne oči.
– N'est-ce pas ? dit-elle, en fixant sur lui ses grands yeux noirs tout ouverts.
(II, 2)

Nikada joj oči nisu bile tako velike, tako crne niti su imale takvu dubinu. Jamais elle n'avait eu les yeux si grands, si noirs, ni d'une telle profondeur.
(II, 9)

Gomila tužnih misli što joj zamračivaše modre oči kao da najednom nestade iz njih; cijelo joj se lice ozari.
L'amas des pensées tristes qui les assombrissaient parut se retirer de ses yeux bleus ; tout son visage rayonna.
(III, 1)

Što kažete? wink

Isto je tako, na općinskoj zgradi u romanu Flaubert "dogradio" jedan jonski stup – najprije su bila samo tri, a poslije je za potrebe proslave dodao i četvrti: trebao mu je za četvrti natpis. Tko će se, međutim, još obazirati i na arhitekturu. cerek

Ipak, zanimljivo je da se to desilo upravo Flaubertu, Flaubertu koji je često prepravljao rukopis, mijenjajući ponekad jedno jedino slovo. Kako bi se to danas reklo: karma is a bitch.

Oznake: književni tračevi


- 12:53 - Komentari (5) - Isprintaj - #