Monotonija me i dalje ubija, ali se uskoro ta monotonija malo minja...nije više posal obaveza...sad je to ponovo škola...jedino šta mi koliko toliko tira osmjeh na lice je to šta vani nema sunca...već neko vrime saznajen neke stvari..neke stvari koje me muče...neke stvari zbog kojih se pitan:
"Pa zašto to činiš?"
Jezik je gori od bilo koje ovisnosti...opasan je...ponekad je i od koristi...ali te može koštat glave...pogotovo ako sereš o nekome ko te smatra prijateljen...iman osjećaj kako će se neke stvari bitno prominit uskoro...upravo zbog zlih jezika...ima ih posvuda...moj je jedan od njih...ali ja se bar znan suzdržat...
Često tražiš oslonac u životu..ma skoro svakodnevno...i uz sav trud koji uložiš kako bi naša nešto šta ima čvrste temelje...ritko kad to uspiješ naći...teško je opstati danas...teško je bit neko ako nemaš neku vezu, ako nemaš nekog iza sebe...ako nemaš ono šta vridi više od svih novaca ovih svita...to su ljubav...i...
Prijatelji!
Slika konja je sa razlogon stavljena...ja ću uskoro nastavit sa pisanjen...i nemojte se začudit ako slučajno osvane jedan post posvećen ovom divnom smeću od Šibenika..iman nešto na umu...ali vidit ću...toliko od mene za sad..puno uspjeha u novoj školskoj godini, puno lipih iskustava i svega naj naj...pozz
Triba san danas ić u poštu da konačno sredin stvari oko max adsla...ali opet je propalo...baba sumnja da ću ja to moć plaćat...a jebemu više sve...baš me to nekako ukomiralo...vako se loše osjećan zadnjih dana...još neman ni jebeni dnevnik prakse, još uvik radin, ne znan kad su upisi, ne znan koja san smjena, neman veze o ničemu!!! Jebote, ja uvik samo seren o nećemu...uvik me nešto tira da se sa nekin porječkan, svadin, da srušin nešto šta san se stvarno trudija sagradit...ja san jedna jako komplicirana osoba..trudin se bit dobar sa dosta ljudi, al onda to useren, i to useren zbog svog glupog jezika...nešto in rečen, uvridin ih, i jebiga onda...sav trud uzalud..ponekad se osjećan jadno...jer mislin, tj. kao da se nastojin ulizat nekome da bude dobar sa menon..kad pogledan sa druge strane, možda i nije tako, možda ja samo umišljan...a ne znan...prolazin kroz neku glupu fazu, pubertet, i nije nikome lako...iako ja ponekad mislin da nosin teret cilog svita...znate onaj osjećaj kad nastojite nešto prominit, a to nikako ne možete...e pa to mene često muči...a znan da nisan jedini...neko mi je jednon reka da svak postoji kako bi iz dana u dan živija i nosija svoj križ...i to je dobro reka...u ovom svitu teško moš opstat ako nisi pokvareni gad, ako nisi jebena ulizica, ako nisi sposoban bit prilagodljiv...i ja sad dok ovo pišen, mislima lutan negdi, ni sam ne znan di...nadan se da mi je plaća sila, da mogu bar na kavu otić, da se malo smirin, inače će mi glava puknit ka čentrun...
(btw. slobodan san jutros..evo mene je ponovo uvatila faza pisanja...šta ću...jedini ja držin blog kolko tolko friškin...e i...mislin da ću prominit predložak...nije mi baš nešto...a ono šta ja oću ne mogu nigdi nać)
P.s. Sad mi je bolje (13:36 p.m.)
Da, nakon dugo vrimena se i to dočekalo, blog.hr doživija je redizajn...a šta reći...ja san jednostavno oduševljen svime...lakše je, preglednije, a šta je najvažnije, brži je...i nema onih glupih žutih boja više...sad je sve malo tamnije, baš kako meni odgovara. Ja van se samo malo javljan...bija san nekidan u gradu..vidija Tonku, malo pričali...naravno drago mi je šta san je vidija...malo se prolipšala :p (ubit će me)...evo sidin ode za kompon zove me omax triba mu neke muzike, ja je neman di nabavit...heheh...i naravno on priča onin tipičnin sprskin naglaskon (a meni s**e za cajke...ajmee..)...e i kratka obavijest...moran malo sredit predložak...sad prije neg škola krene...a vi ćete mene ubit, svako malo minjan ove predloške, kad ja nisan sa ničin zadovoljan...i tako...ja van još uvik radin...do kraja miseca (dakle do 31.08.) i onda dan dva odmora i ponovo u školu...jbt. na neki način mi je lito proletilo, s druge strane...baš sve nekako sporo...al monotonija je naravno tu prisutna...čaše svaki dan prat..uvik isto (posa je dobar, ali ono...svaćate me??)..a ni plaća nije ka i lani, malo je niža...ja san malo razočaran jer ipak neću dobit onoliko koliko san radija...il bolje reć rinta...Vidija san i patriciju i sutlu u gradu nekidan (napokon)...i tako..aj dosta van je ovo od mene za sad...baba mi se*e zbog neta...ajte pozzz
P.S. - upućen mojin nekin poznanicima...budite bar jedno kratko vrime ono šta jeste...prikinite glumit i afektirat...fala...
One more day behind me
one more lost day
Monotony again
fuck loneliness
I need some fun
I cant live any more
on this way
Why? I'm tired!
I saw her yesterday!
My hart didnt stop pulsing
It is stange...
See somebody after 2 months
She is still pretty
And other one too...
If you understand me...
And so...i didnt know what to write
i wrote this..without reason...
I hope it will rain soon...
i hate sun...i hate my life
i'll never love it...
i still have no lucky in love
what to do? I'm tired!
I'm going into dark...
i dont wanna see light
just pain, dark, fear...
fear of me...
you will see my real face
very soon...coz I'm tired!
Every saturday the same...
Just leave me alone!
COZ I'M TIRED!
Konačno je doša red da se ja saberen, sredin i krenen pisat nešto...nešto šta bi tribalo se zvat poston...heh...evo odma malo za početak sranja od mene, a sad ozbiljno na posa...dugo san tražija i vrtija po glavi razne teme o kojima bi moga pisat...ima ih dosta...ali neću danas o ničem posebno pisat...ovo je post tek tako...tek da se javin...da znate da san živ /jedva/, i dalje ne izlazin vanka /:(/, jedino dobro je to šta je vani malo lakše za živit, i šta su u hotelu gosti otišli ća..imamo samo 1100 (do prije par tjedana bilo ih je 1500)...ma sve su to stvari kojima mogu samo zamarat ljude oko sebe..lol...fale mi izlasci i ona opijanja suboton...možda ostanen jednu subotu u solarisu sa kolegama sa posla da se sataremo ka letve..lool...(sram me može bit)..i ka šta vidite malo san priuredija blog...po ko zna koji put...a čini mi se da je bolje vako...nego sa onin pismama i linkovima od kojih više od pola više ne postoji....evo danas još točno misec dana praznika..i onda ponovo škola..iako je sve to grozno na prvi pogled i svi misle na ispitivanja i ta sranja...meni je drago šta ću napokon vidit NEKE iz razreda...i ponovo na one kave i ona sva sranja i obaveze vezane za to sve...i eto...to van je sve od mene za sada...ajte pozz...i kad bude više od 20 komentara...novi post ide....možda...belj