Monotonija me i dalje ubija, ali se uskoro ta monotonija malo minja...nije više posal obaveza...sad je to ponovo škola...jedino šta mi koliko toliko tira osmjeh na lice je to šta vani nema sunca...već neko vrime saznajen neke stvari..neke stvari koje me muče...neke stvari zbog kojih se pitan:
"Pa zašto to činiš?"
Jezik je gori od bilo koje ovisnosti...opasan je...ponekad je i od koristi...ali te može koštat glave...pogotovo ako sereš o nekome ko te smatra prijateljen...iman osjećaj kako će se neke stvari bitno prominit uskoro...upravo zbog zlih jezika...ima ih posvuda...moj je jedan od njih...ali ja se bar znan suzdržat...
Često tražiš oslonac u životu..ma skoro svakodnevno...i uz sav trud koji uložiš kako bi naša nešto šta ima čvrste temelje...ritko kad to uspiješ naći...teško je opstati danas...teško je bit neko ako nemaš neku vezu, ako nemaš nekog iza sebe...ako nemaš ono šta vridi više od svih novaca ovih svita...to su ljubav...i...
Prijatelji!
Slika konja je sa razlogon stavljena...ja ću uskoro nastavit sa pisanjen...i nemojte se začudit ako slučajno osvane jedan post posvećen ovom divnom smeću od Šibenika..iman nešto na umu...ali vidit ću...toliko od mene za sad..puno uspjeha u novoj školskoj godini, puno lipih iskustava i svega naj naj...pozz
