srijeda, 12.04.2006.
NE MOGU SPAVAATII
|
a nije ni čudo kad sam u pol do ponoći zajašila na ergometar
 (ihiiiii! viđu novih smajlićaaa!!   )ček sad jel' da pišem o nesanici il' o smajlićima?  a'mo redom!dakle: nesanica. stali smo na ergometru...i tako sam ja veslala, a mipi mi je govorio "nemoj!kasno je!" eto, tako mi i treba. sad on fino tamo poslovično hrče, a ja pregledala na netu sve kaj me zanimalo, na telki (normalno) nema niš zanimljivo i sad ak' mi se ne počne spavati dok napišem sve kaj mi je na umu - odoh natrag na ergometar!  insomnicum perpetuum mobile...tak' bi nekak' ja to nazvala, pardon my french, ipak je prošlo...jen, dva, tri...OSAM godina od kad sam zadnji put dotakla latinski, znači od mature.'enti, jedinche! ne dotiči se gimnazije!!! OM...OM...OM...ajmo dalje!mhm..da! najveća ironija u cijeloj ovoj priči je to što mipi sutra ne radi. uzel si je mladi gospon godišnji da može ići nesmetano kod mehaničara stavljati nove sporcke opruge i amortizere, a ti jedinche -> radi! k'o te pita! jel?  ma ne, sad se zezam. nek ide mipi. ak bumo bili brži i ak bu me dupe manje bolilo dok se budemo vozili rupavim ulicama našeg rodnog grada, nek! živile opruge!  a i brat bratu nosač motora nam je pukel od divljanja pa treba i to srediti i tak..kaj još? kak je na poslu? to je uvijek dobra tema  na poslu je ko i inače sam kaj se ja manje, puno manje živciram. pomirila sam se fatalistički sa činjenicom da radim s 90%tnim debilima, a malo manji je postotak njihove brojnosti u mojoj firmi. svi su oni zamjenjivi i od sutra intervjuiram nove radne snage koje su, bar prema životopisima, imale televizijski-produkcijskog iskustva. pa ak ni onda ne bude niš valjalo e onda izjavljujem pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću da je vaše jedinche, jednom rječju (koje su zapravo dvije) - za kurac!  i tak...dost sam se ispisala. iden ča leć, možda i uspin zaspat!  ako ne, eto mene natrag!  aufviderzen |
petak, 07.04.2006.
MOJ SLON I JA
evo drugi put da pišem ovaj post. usrano sranje od bloga je javilo error kad sam krenula objaviti post!!!!
jebe mi se! pišem ispočetka, a vidjet će se i zašto! u trokurcu sam...mipi i ja smo se opet pokeckali. nije to ništa strašno da bi se prestali voljeti i obožavati, ali nije lijepo. najviše od svega me boli to što je mipi jako tužan, a ja sam to mogla promijeniti u sekundi...da nije moje teške naravi  oboje smo pod velikim stresom zbog posla i jako se malo vidimo. mipi se budi u 6, ja ne prije 9. mipi radi do 16, ja rijetko kad kraće od 19. mipi ide rano spavati, ja...vidi se iz postova. i zato pizdim kad uništimo i to malo zajedničkog vremena...  mipi i ja kad se posvadimo to izgleda ovako: mipi se zbog nečeg naljuti, ali rijetko kad to verbalizira. ja to detektiram pa se i ja naljutim. kod mene to izgleda drugačije. to su vatrometi! eksplozije! ludilo! isto kao i kad se seksamo  e onda se moj mipi rastuži i na silu želi samnom razgovarati. ja, on the other hand, moram odšutiti svoje...kad sam s mipijem u svađi, jednostavno riječi ne idu na usta...prvo zato što znam da sam ljuta i da bih mogla reći svašta što ne mislim, a kasnije...ne znam...jednostavno ne idu riječi. i sad se mipi probudio na kratko. napravio cedevitu, sjeo pokraj mene i zapalio cigaretu. ja, umjesto da ga zagrlim i poljubim, naprasno sam okrenula laptop da ne vidi što pišem. neka vidi sutra, bolje... enivejz, mipi volim te...bez obzira na sve...oprosti...po 10000 put ...dolazim u krevet dati ti poljubac... |
ZA SLAVE NACIONALE I ECLIPSERIDERA
|
dakle, neka uđe u zapisnik, odgovaram gore spomenutima na komentare jer iznimno cijenim njihovo pismeno i pisano izražavanje pa tako mi nije bed odvojiti komadić svog noćnog vremena za njih. (iako sam malo u kurcu, ali o tome u slijedećem postu
)da se razmemo, kad bi se radilo o nekim kvazi alternativnim pjesnicima i teenagerima koji misle da je štovanje nirvane i bježanje od kuće u neku napuštenu zgradu bez tuša vrhunac urbane civilzacije, ne bih se potrudila ni prdnuti, kamo li nešto napisati. sorry svima koji su se prepoznali, ali neke stvari, ljudi i pojave su mi jednostavno odbojne.  enihauz, ajmo na ono zašto smo tu... como primo: slaverina darling, kako bi napravio ta velika slova trebać ući u blog editor -> dizajn -> HTML kod predloška i onda nađeš ovu liniju #glava a:hover{font-family:comic sans ms;font-size:145%;color:#CC9999;text-decoration:none;} ovako kako je tu vidiš napisanu, tako izgleda moj naslov bloga. ono što možeš promijeniti po želji sam ti obojila u zeleno ako ti još nekaj nije jasno, feel free to ask.como secondo:eclipserideru, pojma nemam zakaj ne čuješ mjuzu a bog i bogme niti tko je odgovoran. bit će da je zbog mozzile. žal mi je kaj nisam baš tol'ki wizz u HTML-uak' te zanima stvar, zove se "jealousy" od martina solveiga. meni je ful draga jer osim što je vesela, usto me uspjela izbaciti iz hotelskog kreveta u dubaiu, tamo negdje oko 4 ujutro, nakon cijelog radnog dana  eto ga ljudi moji, hvala na čit četu... till next time...a sad idem u drugi post gdje ću pisati zakaj se futavo osjećam |
utorak, 04.04.2006.
SAMOPROZVANI PRODUCENTI, JEBO VAM PAS MATER!
|
današnji dan je počeo super. bila sam vesela, naspavana, dobro raspoložena. prije posla sam popila kavu s kolegicama /frendicama i laganini otpočela svoj radni dan na svojoj uvaženoj visokoj fuknciji.
ide mi sedma godina kako sam u poslu TV produkcije i moj napredak je, po mom mišljenju i bez imalo pretencioznosti, više nego zaslužen. ono što mi se čini kako vrijeme odmiče je da se na posao može primjeniti ona izreka o djeci: malo dijete-mali problem, veliko dijete-veliki problem. e pa tako je i s mojim poslom: niska pozicija-sitni problemi (koji su se svojedobno činili najveći na svijetu), visoka pozicija-ogromni problemi. ne bi bilo korektno od mene da na blogu spominjem o kojim nadri kvazi nazovi producentima se radi, a koji mi sustavno dižu tlak već mjesecima, pa ću samo napisati da se radi o autorima (i producentima  ) jedne jako razvikane serije. kako su oni vanjska produkcija koja radi serijal za moju matičnu kuću, nemoguće je 24/7 nadgledati njihov rad i onda se dogodi to da na dan emitiranja oni isporučuju epizodu koja ne zadovoljava minimume kvalitete za emitiranje! i ne samo to! pizda im materina, oni su uvjereni da su slika i ton korektni! ajde netko normalan neka mi kaže je li korektna slika ako je ljudima lice takve crvene boje da izgleda kao da su trčali maraton???!!! isto tako, cijela stvar je snimana s dvije kamere koje su totalno različito kalibrirane pa tako imamo situaciju da su stolci u sobi snimani s jednom kamerom tamno ljubičaste boje, a snimani s drugom kamerom žarko crvene boje!!!  ne znam više kaj bih...na rubu sam očaja, a dotični producenti uvjeravaju mene i čitav tehnički odjel da je slika savršeno korektna!!!! najveći problem leži u tome što ti, gore spomenuti producenti, uopće to nisu! oni su novinari i scenaristi i taj posao jako dobro obavljaju. na tome im skidam kapu i svaka čast. ono što im je bio totalno kriv poslovni potez jest to što su se upustili u poslove produkcije. napravili su si to da samo gube živce, a da ne govorim da su si složili troškovnik, takvi neiskusni kakvi jesu, tako vješto da pola stvari nisu ukalkulirali i sad su naravno - na gubitku. sa strane moje tv kuće, ja sam osoba odgovorna za taj projekt i spašavam im guzice već mjesecima, ali sad sam stvarno pogubila zadnju rezervu živaca!!! nije mi jasno kako je ljudima lakše tjerati svoju politiku i svađati se s nama koji im masno plaćamo njihovu seriju, nego promijeniti nešto u svojoj firmi???? da se razumijemo, priznali su oni više puta da slika nije korektna i tri puta su dolazili njihovi montažeri kod nas da im ljudi za to zaduženi pokažu gdje griješe, ali NE!!! to je k'o da gluhima i slijepima nešto pokušavaš objasniti! nota bene: rade u "profesionalnom" studiju za postprodukciju koji je tolliko "profesionalan" da NEMAJU MONITORE NEGO GLEDAJU FINALNU SLIKU NA TELEVIZORIMA! a i ti su im krivo kalibrirani kao i kamere s kojima su snimali. još jedan zanimljiv podatak je taj da dotični studio IMA SAMO SKOP ZA ANALOGNE BETE!!!! cijela stvar je (totalno glupo) snimana na MINI DV (MAJKO ISUSOVA!!!!) pa kako nemaju skopa, sirovina se u kompjuter upucava preko handy camaaaaaaa!!!!!!! UBIT ĆU SE K'O SIROČE!!!!!PUN MI JE KURAC ŠARLATANA I LJUDI KOJI RADE POSAO KOJEM NISU DORASLI I NE PRIZNAJU SVOJU NEKOMPETENTNOST!!!!!!!!!!!!!!!!! ..............hvala na pažnji.............yours truly: jedinche |
ponedjeljak, 03.04.2006.
PROŠAO VIKEND K'O DA GA NIKAD NIJE NI BILO...
|
čudno mi je ful pisati blog s posla tak da se ne bum uopće čudila ako mi 262369puta pobjegne misao i ako ovaj blog koji počinjem pisati u 12:38, završim tamo negdje oko 20:00
 BTW, mipi, imam sastanak u 19:00 sam čisto da znaš da ne bum free najmanje do 8 :pasmater:nego, vikend, posudio meni mipi svoju sportsku pilu da malo prođiram frendice s posla...  ...i sad nemam riječi za opisati kakvi mene osjećaji prožimaju dok jurcam ulicama svoga rodnog grada enivejz, cure su mi se smijali kak mi se od adrenilina tresu ruke i noge. al' sam im bogme rastegla taj osmjeh po horvaćanskoj skupa s prvom do blokade onda se mipi naljutio na mene jer me dugo nije bilo i jer je nekaj zabrijao, a o tome možete pročitati ovdje. prijateljska napomena -> ak idete to čitati isključite zvuk na kompu . meni se ne da o tome...enihauz, i tako prođe subota i dođe nedjelja...ma znate nedjelju, to je onaj dan najgluplj na svijetu koji ispočetka biva ležeran kao subota, a kako se primiče kraju dobiva onu tjeskobnu notu od sutrašnjeg odlaska na posao pola te super duper nedjelje smo mipi i ja proveli ležećki , gledajući telku, surfajući i pokušavajući na moj blog staviti meni omiljenu stvar od martina solveiga "jealousy"valjda bumo danas i uspjeli...popodne smo išli prati moj izrentani auto i vratiti ga u rent-a-car tako da sam sad jedinche - pješak a svi znamo koliko to mrzim...a neka, bude stigao i drugi auto od firme, samo se nadam uskoro..to bi bilo za popodne, dočim (koja riječ  ) smo navečer opet izašli iz kuće provozati se do VG ne bi li spalili pljugu s mojom nerođenom sestrom aka najboljom frendicom.i šećer na kraju, do tam sam ja vozila i naprala sam nekog lika na takav način da se nije poslije usudio voziti ni pokraj mene kamo li ispred aj bok idem radit nekaj drugo |
