Jamie Parizer

Ako niste i sami takvi, onda ste sigurno u životu naletjeli na čovjeka koji gunđa da mu ide na kurac njegov rodni grad i da jedva čeka da se iseli iz njega jer su u tom gradu svi «zatucani», «konzervativni», nema se kaj za raditi, fali zabave, sve je uvijek isto. Uglavnom, grad u kojem žive je jednostavno prevelik ili premali za njih.

E, Jamie Parizer je, igrom slučaja, postao totalna suprotnost takvim ljudima. Već 6 godina, Jamie Parizer živi u «egzilu», kak u Hrvatskoj, tak i u inozemstvu, mjenjajući mjesta stanovanja ko obuću. Malo je na kontinentu, malo na jugu, malo u sredini, malo je u pizdi materini, malo je na otoku, i svugdje osim ne doma. A najradije bi htio biti doma, jer mu je «dom», onaj pravi dom, u najljepšem gradu na svijetu. Jamie Parizer jednostavno obožava svoj grad, ljude koji u njemu žive, svoje prijatelje , prirodu oko grada, kvartove, gradske »spike», jutarnju kavicu, nogometni klub svog grada….Ljudi moji dragi, sve bi dao da se mogu vratiti odmah.

Ali, kaj češ, sve ima svoju cijenu. Jebi ga, tu je posel za mene i dragu, tu je bila prilika, i nije bilo druge nego pod spikom da je ovo samo privremeno, zabiti se u govna i sad tu čepiti i čekati na priliku za povratak kući (moja draga je isto iz mog grada).

Vjerujte mi, Jamie je sve vagnul, i pluseve i minuseve, i skužil je da je najbolje pretpeti neko vrijeme, bar dok ne skupimo dovoljno iskustva za neki bolji posel doma. Bez posla nema kredita. A bez kredita nema moje kućice, moje slobodice. Jer Jamie Parizer je čvrsto odlučio da se ne vraća doma mamici i tatici. I tak.

A u tih 6 godina, ajoj kaj je sve Jamie Parizer doživel. Stvarno je imal priliku živeti u svakavim sredinama i naučil je puno puno korisnih lekcija.

Naprimjer, ako si kontinentalac a negdje si u dragoj nam Dalmaciji, nikad, ama baš nikad nemoj reći da ti je zima. O, ne ne, odma si kreten i odma ti svi odmahuju s glavom i govore:» Ma vama kontinentalcima je uvijek zima, vi niste navikli na buru. A, čekajte, čekajte samo vi, dok zapuše bura, budete vi vidli kak tek može biti hladno. I sve to tonom koda sam najveća papčina na svijetu jer mi je zima. Normalno, njima nikad nije zima. Njih su ko male puštali da goli usred zime trče po buri da ih malo ojačaju. Oni su navikli na to. Ma jebem im.

Onda, ako slučajno dođete na novo radno mjesto, i ljudi s kojima radite izgledaju ko kandidati koji već 10 godina čekaju na red u staračkom domu , onda nikad ama baš nikad nemojte reći da se nekej može bolje napraviti. Ni slučajno! To automatski aktivira njihov nemaš-ti-pojma okidač i jedino kaj ti preostaje je čekati sat-dva ili do kraja radnog vremena, da ti oni objasne kak se to radilo dok su oni bili mladi, pa kak sve ovo novo ništ ne valja, pa kak su oni morali raditi ovolko ili ovolko. Ili rečenice tipa »di si ti bio dok sam ja….! Illi «javi mi se dok buš ti napravil to i to…..to sam ja sve sam…» pračeno onim famoznim «no, stvarno, pogledaj me kak sam najpameniji!» klimanjem glave. Ajoj. Užas. Nije dobro ni reći da neznaš jer onda budu te prihvatili ko dugoočekivanu žrtvu. Pa budu te onda lekcijali od A do Ž. Jer svi ti ljudi imaju potrebu objasniti nam da njihov život ima smisla, oni su postali profesionalci u kaj ja znam, pečenju palačinki, ili razvrstavanju faktura po registratorima. Mislim, najbolje je šuteti. Ovo baš nema veze s podnebljem, ali jebi ga, nakupilo mi se svega i svačega.

Onda, recimo, kao se slučajno nađete u maloj otočkoj sredini , u malom mistu, nikad nikad ne tračajte. NIKAD! Tu se sve dozna, i kaj je najgore, oni nadodaju još svakakve izmišljotine. Kružile su priče da se šef moje firme zaljubil u tajnicu druge firme koja ima 2 djece s drugim mužem, a prvi ju je ostavil zbog neke doktorice koja je prije lječila njezino djete s prvim mužem koje je imalo kroničnu upalu pluća i da nije bilo moje susede koja im je našla vezu u Švicarskoj, to dijete nikad nebi ozdravilo. A vidiš, spasili smo mu život, a sad se mali drogira . Vidla ga je čistačica neki dan da se družil z onim narkomanom, a čul sam i da je bil u komuni. Kužiš, a istina je da se je ta famozna tajnica u biti žena koja se oženila samo jemput i da je sretno oženjena i ima dvoje djece iz tog braka, od kojih jedan, taj koji se navodno drogira, išel na faks u Zagreb, a svi su srali da je u komuni. A taj za kojeg ti svi govore da je narkoman ima dugu kosu . Mislim, stvarno. Bolje se ne mješati.

Kaj se podstanarstva tiče, jedno je pravilo: NIKOM NE VJERUJ JER SVI ŽELE SAMO TVOJ NOVAC! Eto.

Mene je uvijek čudilo kak to da sam živel u najjužnijem gradu (pogodi koji) 5 godina i da me nijedan susjed nije pozdravljal. Kaj je najgore uopće ih nisam nikad ni videl jer svi imaju ogromne ograde koda bu ih neko z minobacačima napal. Kod nas doma se odma zna da si novi u vulici i odma te svi pozdravljaju i za čas se znaš sa svima. Doneseju ti i kolače koji put, a neki put si najdeš i ekipu među susjedima. A tam-ništ. Čoveče i ljudi kod kojih sam živel u kući me nikad na ručak nisu pozvala niti su mi ikad od rođendana donesli komad kolača ili torta, niti ništ domačega…NIŠT! Jebote gostoljubivost.

Joj, dobro, da vas više ne gnjavim.Očito imam napad nostalgije. The big one. Ajde, još malo….još samo malo…

Voli Vas Vaš
Jamie Parizer

Jamie Parizer je poluretardirano prase koje još uvijek nema pojma o html sranjima i o uređivanju bloga. Zato, ohrabren linkom na blogu drage umbrelle, po prvi puta pokušava unesti malog krepuškola na ovu stranicu. E pa, drž fige!

Dragi moji!
Pokušajte se sjetiti onih davnih vremena kad ste zajedno sa tetama u vrtiću pjevali vesele pjesmice. Kad ste jurili na sve strane, malo se sprotrli tu i tam… kad je bilo prihvatljivo, pa čak i simpatično pjevati Tajči ili Nove fosile… Kad smo se kupali goli sa mamama i tatama. Kad smo radili dvorce u pijesku. Kad smo skužili da imamo pišu ili pipicu. Kad smo se igrali dućana, ili doktora…

E da, bilo je to stvarno lijepo vrijeme. Sad se vi sigurno, omamljeni sjećanjem na svoju bezbrižno djetinjstvo, pitate zakaj vam sad to Jamie spominje. E pa, dragi moji, svi smo mi u početku bili mali peverznjaci, a to je stvar koja nikako nemože promaći tabuičaru kao što je to Jamie Parizer. O tome nitko ne priča. O tim počecima otkrivanja naše spolnosti.

A ima nas svakakvih. Od onih koji su se, po skrivečki, «bacali» na svoje medeke i lutkice u sobi, onda onih koji su već u vrtiću drkali na porniće. Pa onda oni koji su si gurali svakakve predmete u novootkrivene tjelesne otvore. Bilo je tu i orgijanja sa prijateljima iz razreda, sa susjedima, ekipom na moru, pa čak i bližim rođacima…prva homoseksualna iskustva.. Da, da, dragi moji…svašta smo mi, mali perverzanjaci bili u stanju raditi.

A od kud nam te ideje? Možda baš jer smo virili kroz prste dok su nam starci rekli da zatvorimo oči na neku sosnu scenu na TV. Možda jer smo listali bratove «zabavne» časopise dok njega nije bilo. Možda jer smo već rano otkrili tatinu kolekciju pornjave u samom dnu njegova ormara. Ah, milijun razloga dragi moji, milijun.

Onda je odjemput došel sram jer smo znali da to kaj radimo nije baš O.K. To je bilo zabranjeno. Taj sram nas je potpuno zahvatil. Nema šanse da nas je neko više nateral da se kupamo goli. Nema šanse da mama ili tata idu s nama u kupaonu. Nou vej. I curice su se počele sramiti zbog istog razloga, ne samo dečki. I one su imale svoje «orgijice». I tak da su curice počele skrivati svoje pipice i cicice, a mi smo lagano postali sve više zainteresirani za njih. Jer normalno, «zabranjeno voće» je najslađe.

I nije čudo da se naveliko počelo sa erom drkanja.
Umjesto knjigice u ruke- idemo si odcepat koju rundu. Umjesto običnog pišanja-drkica na WC-u. Umjesto spavanja-drkački maraton. I samo drkanje, drkanje….dragi moji. Cijeli dan, svaki dan…Koja je to forma bila. Da Jamie Parizer ponovno dođe u takvu formu trebalo bi neko vrijeme meditirati uz par kvalitetnih porno masterpiece filmova. I normalno, prije toga apstinencija od par godina i onda fino servirana nagužena Amazonka koja urla «Jebi me Parizeru!!!Jebi me!» he he he he

Ma dobro, dragi moji, svako od nas ima svoju priču kaj se tiče tog «radoznalog» perioda u našem životu. I Jamie Parizer ima par sočnih trenutaka za zaboraviti. Ili zapamtiti. Neznam kaj je bolje. Jamie Parizer samo Vas je htio podsjetiti da svi mi imamo male tajne i da se svako od nas srami baš tih prvih avanturica.

Do sljedeći put, razmislite si malo o tome kak je bilo dok naš bitak ne poznavaše pojam srama. I kak je super da je ovo ipak tabu tema. ;)
Voli Vas Vaš (veveve)
Jamie Parizer

Hoćemo Tabue! Hoćemo!
E pad kad ste ste već tak navalili, Jamie se vjerno klanja i kreće u nove avanture u okršaju s tabu temama.
Danas:

Pišanje u kadu
Dragi moji, svi mi znamo da je divno, nakon napornog dana, ili ako smo stvarno «igr» onda ujutro prije napornog dana, otvoriti slap bistre i klinički pitke vode(sa prihvatljivom koncentracijom nitrata) i pustiti da teče u prostranstvo naše kade.

Taj događaj je sveti ritual - jedan od onih kojem čovjek ostaje najduže vjeran u svom životu (barem do faze dok se ne nađe u podstanarskom stanu, bez kade, bez prebite pare i s bojlerom od 5L).

No, u biti, svi mi znamo taj osječaj.
Voda teče….kada se puni, ooooOOOooOOOooOOooooo mjehurići of fine pjene za kupanje se dižu i dižu, OOOOooooOOOOOoooOOOOooOOOO prekrivaju površinu vode ooOOOOoooo A mi lagano skidamo komad po komad odjeće; oznojenu majcu, blatne hlače, smrdljive gače, toksične čarape… ooooOOOoooo Jedva čekamo da se bacimo u tu divnu smjesu za opuštanje.oooOOOOoooo

I kad je već sve spremno, Jamie Parizer se najčešće nađe u situaciji da je voda prevruća. E jebi ga. Slijedi puštanje mrzle vode dok se ne stemperira na razinu prihvatljivo kipućeg i onda dugo očekivani BBBBBLJUUUĆćććć….

Jamie Parizer sav se naježi od same pomisli na dodir tople tople mekane vode(sa prihvatljivom koncentracijom nitrata) i njegovog ozeblog i iscrpljenog tijela. I ono lagano grebuckanje po leđima od soli za kupanje koja se još nije do kraja otopila. JOJ LUDNICA…

No, dosta o tome. Jamie je tu da priča o onome što slijedi. Pa ovako. Ja neznam koliko dugo vi volite biti u vručoj vodi. Kod Jamie Parizera je to povezano sa zanimljivosti štiva koje on obavezno ponese sa sobom. Inače mu je predosadno i kupanje traje jako jako kratko. Ali, zna se zalomit da Jamie Parizer naleti na neki zanimljivi roman ili recimo ultra interesting članak u Playboyu...i onda lista, čita, sav se udubi…a kad voda postane prehladna…natoči vruču….kad je prevruče-natoči hladnu.
Uz svo to natakanje, nakon nekog vremena neminovno je ono stiskanje u mjehuru…..Piš piš….PIŠA MI SE!!!. E pa bed. Neda ti se dizati nikam….u kadi je super… WC je hladni…ti si cijeli mokri….vani je zima…još ako imate odvojene WC i kupaonu…Kaj sad?

Jamie Parizer u toj situaciji, nježno sklopi okice i opusti se….PPPPPIIIIIIIIIŠŠŠŠŠŠ….
Mislite si sad…joj odvratno, ali koliko od vas to ne radi tu i tam? Ha? Da vas sad čujem? Koliko od vas to nikad nije napravilo?

Druga je stvar recimo pišanje u kadu za tuširanje.
Jamie Parizer, kad se tušira, onda znači da je u žurbi-inače uvijek odabire opciju kupanja. Tu već dolazi do poklapanja više okolnosti:
1. Žurba
2. Nije bilo vremena za pišanje prije tuširanja
3. Neće biti vremena za pišanje poslije tuširanja
4. Voda fino teče i teče i jednostavno zove žuti mlaz za pojačanje...
5. Ako se dobro cilja može se pogoditi odvod od kade

I ono kaj slijedi je zaklapanje okica… Jamie Parizer neki put čak i uživa dok mu se vruči žuti mlaz slijeva niz nogu. A negdje je i pročitao da je pišalina vrlo zdrava za kožu. Pogotovo problematičnu. Aha. Pa, kreme, recimo onaj Eucerin (tak je bar Jamie čul) se radi na osnovi kemijski proizvedenog urina. Kemijski proizvedenog….ujfu! Jamie Parizer je samo za prirodne stvari pa tako i prirodni urin, koji je daleko zdraviji od onog proizvedenog u laboratoriju.

E, sad kad smo mi sve to lijepo objasnili imamo i par situacija u kojima čak i Jamie Parizer zna napraviti pizdariju. To vam je onda dok vama draga i intimno bliska osoba odluči zauzeti ono slobodno mjesto u kadi (za koje još uvijek nisam siguran da to uopće postoji) pod izlikom da je romantično ležati u otopini smrada svog partnera. Što sad? Pišati ili ne? NE! NE, NE i NE! Ma koliko vi voljeli svoju dragu, i željeli joj samo dobro za njezinu problematičnu kožu….NEEEEE.
Al neki put ipak malo pobegne. To je onaj rebel without a cause koji čući u svakom od nas. U tom slučaju je najbolje prešutjeti, i naliti malo eteričnog ulja lavande da se ne osjeća smrad. Boja je objašnjiva sa naslagama smrada koje su se otopile s nas.

Jamie Parizer sa voljenom osobom to na očigled radi samo u tuš kadi. Onda su pojmovi Priroda (prirodni urin) i Društvo(vaša draga) čvrsto povezani kako su nas i učili u osnovnoj školi.U tom slučaju sve isteče i takav piš zahvat je prihvatljiv. Najdraže mi je i dok se moja mala raspali pa onda i ona pokušava ciljati odvod od kade…Ah ti gušti zajedničkog tuširanja…

Svi oni koji se sad nekaj zgražaju, znam da i oni imaju svoj «piš priču». I da i su i oni bar jednom u životu prožvakali svoje šmrklje:)

Pozdravlja Vas vaš Jamie Parizer s porukom:
Ostanite vjerni prirodi!

Jamie Parizer je znao od samog početka. Njegova Nostradamuska predviđanja su se ponovo obistinila.
Jamie Parizer jučer je gledao film, koji mu je, točno u pravi tren otvorio oči. Arnie the Gouverner u End of Days suprostavlja se ljudskoj reinkarnaciji sotone...bla bla....

U filmu je ključna stvar rečenica iz Otkrivenja (20,7) u kojoj piše da će se sotona, kad završi tisuću godina raspizditi i zavladati zemljom i da će zaratiti 4 zemlje.... E, radnja filma je smještena u zadnjih par dana 1999 godine,kad svi s nestrpljenjem čekaju kraj prošlih tisuću godina...Jedino neki tam u Vatikanu briju da bu sotona došel...I fakat sotona dojde. No, tolko o filmu.

Sad paralela. E pa, neznam koliko od vas spada među belivere i koliko vjeruje onome što je napisano u Bibliji. No, kak god bilo, nije to sam tak tam napisano bez razloga. Ja, osobno, kak mi paše, neki put vjerujem, neki put mislim da je to onak nekak figurativno i da su sigurno nekej krivo preveli pa "nemre biti". No, u biti, Jamie Parizer je jučer shvatio da je reinkarnacija sotone stvarno zavladala svijetom 2000 godine, kada je "završilo tisuću godina" i to na predjedničkim izborima na Floridi. Da, dragi moji, proročansto se obistinilo. Ovi izbori prije par dana samo su potvrdili da je zlo neiskorjenjivo i da se zlo nemože potući sa zlom (Kerry), nego samo sa dobrim.
Zato predlažem da sljedeći kandidat za na sljedećim izborima za Američkog predsjednika bude Mel Gibson. Zakej?

1. zato jer je glumac a to je u zadnje vrijeme "in".
2. zato jer je u filmu totalno rasturil Isusa, pa bu mu valjda išlo i rasturavanje "mračnije strane"
3. zato jer je navodno prosvjetljen
4. zato jer ima gipsa
5. zato jer je vrijeme za nekej čemu se niko ne nada
6. zato jer Jamie Parizer misli da je to dobra ideja
7. zbog Mirjane

Eto, izgleda da je i Jamie Parizer, vidno isprovociran sadašnjicom, odlučio odškrinuti kamen svog groba i ponovno se vratiti među žive!
Pozdrav!
Vaš Jamie Parizer