utorak, 13.05.2008.

Reci mi (kako si)

I am sailing home again cross the sea...

Image Hosted by ImageShack.us

Foto by kuschelirmel

Vrimena su od bonaca i moja obišena jidra tužna čekaju niki dobri vitar.
Sunce me cidi ka zrilu naranču pa pobignen dikod (kad jeman bar dil snage u rukan i nogan da se dignen s poda). Sakrijen se u štivi u kojoj ležidu davno zaboravljene mriže kojima san tražila jude. Pribiren po njima i krpin ono ča se zakrpit ne more…ma isto vidin da pleten nike nove mriže od mojega srca. I da kroza te rupe neće čovik ispast…pa neka ih onda tu.
Bacan ih i smišljan arte za bit još bokun iskrenija i još bokun više ja….vadin ih prazne ali bacat ću jih opet, dokle god mi sol ne izi ruke…dokle god san živa.
Budim se zoron da pozdravin Sunce, da počnemo još jednon ovi ples u kojen umiren opet u ovome danu. I sa svakin pleson i bačenin srcen u more ja san još koju milju bliže doma.
U noći oko mene pivaju dupini i smiju se mome strahu. I igraju se oko moga broda da donesu iskupljenje i mir.
Prid zoru se pokrivan nebon koje zvizadama lita obasja moje misli. Kapi na me rosa pa takne nike davno izgubljene riči u mome srcu.
I pustin dikod koju suzu za sve krive izbore i pute (ma to me samo sol peče u očima).
Upitan se koji put jeli mi bilo pametno otisnut se sama na more…
Pa se nasmijen…ka da ne znan odgovor….
Ma san samo čovik
I koliko god bila sigurna u svoje pute postoje dani i ure u kojima ih ne vidin niti ćutin ka svoje.
Ma brzo projdu te milje od kajanja.

Ćutin duboko u sebi vitar i kraj ovih bonaca
Ka da pivaju jidra i čujen brod kako cipa more
I zvuk potpune slobode (trenutak povratka sebi)
Uvaćen vitar, nategnuta jidra, trag u modrin putima i zvuk zagrljaja mora i prove…
22:22 - Komentari (16) - Isprintaj

<< Arhiva >>