|
(Jedna mala digresija - tek tako, da prodrma svakodnevicu iseljeničkih misli i problema ;)
Prvi semestar.
Prvi mjesec: blaženo neznanje.
E, a kaj misliš o bebaču, ha? Mali crvek da puzi tu između nas i da ga možemo stalno gnjaviti i mrcvariti? Hm, pa mogli bi. Tak su slatki. Sad su svi nešto navalili na tu dječurliju, izrađali se i umnožili - čovjek im nemre odolit. Katastrofa, fujtajfl kak su slatki, za poludit. Male ljepljive rukice i okrugle nogice i hifnice, hehe. Pa bumo kroz koju godinu, dok ja ovo, ovo i ovo, a ti ono, ono i ono. Je, ima vremena...
Drugi mjesec: fuj sve.
Kaj, kaj sam živčana? Uopće nisam! ZATOOOO! NE ZNAM! PUSTI ME! NEĆU! HOĆU! NE ZNAM! I kaj sam sad napravila opet krivo s glupim vešom da se sve stislo u pranju. Brushalter jedva drži. Joooj, to je zbog glupe menge koju trebam dobit – baš super, a taman idemo na more. I kaj baš sad moramo ić na more? Od cijele godine baš sad po ljeti! A i ta ekipa me totalno nervira – opet ću morat i ovo i ono. Ne, ne želim odgodit! I zakaj opet ostavljaš cipele na sred kuće! Sad nebum baš radila palačinke! Cmizdr-cmizdr! Kmeee! Ljubi, a jel bi mi mogo trknut u dučkas? Molim te! Kaj trebam? Hmmm, pa ne znam. I zakaj sad ta menga kasni već tri tjedna. Joj, pa ne kasni menga, nego... jupiii, pa imat ćemo malog bubeka!
Treći mjesec: a-kaj-ak-ovo, a-kaj-ak-ono.
Uf, pa ja sam nosila onu pretešku torbu pred mjesec dana! Pa valjda nebu bilo niš. A i popila sam čašu vina pred dva mjeseca. A kaj ak sad malo poskočim? Jel smijem gledat ružne filmove? Pa sve je u psihi i emocijama, kaj ak bu se prenjelo na dijete kojem se baš sad razvija živčani sustav – kaj ak bu bilo previše empatično, kaj ak uopće nebu bilo empatično. Joj, ne smijem se kupat u vrućoj vodi, hm, pa valjda je 18 stupnjeva ok. Zakaj mi se sad bljuje? Zakaj mi se jutros nije bljuvalo? Jel sve ok??? Jao, dobila sam i prišt na sred lica gdje nisam nikad imala prišt. Kaj ak bum se sad skroz oprištavila!!! Ruke su mi suhlje nego obično drugog tjedna u srpnju – jel mi fali čega?!?...
;)
Pepa
|
