Ivva

"Poješću sve kolačiće, tebi u inat postaću debela..."
M.P.

"Dragi, ti ja i kolačići, vreme je da neko odavde ode.... Neka to budu kolačići. "
Vreme slavlja prolazi. Hvala svima na lepim željama, greju srce.
Vreme je neprazničnih dana. Neki kažu "neka ti svaki dan bude praznik", ne! Ne mogu više da jedem!
"Moraš još da probaš i ovo sam pravila... Ma ništa lakše staviš šećera, onako otprilike, pa brašna isto tako otprilike... pa jaja... pa.. "
"Aha, sve onako odoka, otprilike..a koliko se dugo to sprema?"
"Pa... onako, ne dugo, otprilike"
"Ma sve mi je jasno.."

Moja prijateljica je zbog tog "otprilike" iznela sve lonce i poklopce koje je imala i pitala
"Koja je šerpa od ovih otprilike?"

Moj brat je kao dečak hteo da skuva jaje samo nije znao da treba da stavi i vodu. Kako je bila lepa kuhinja posle praska, žuta sa nekim tačkicama koje su podsećale na ljuske od jajeta. Od tada kaže "Znam da skuvam jaja ali samo kada sednem na radijator"

Moji prvi kolači su divno izgledali. Kao da se sama karamela razlila po plehu. Sve sam stavila kako su mi rekli "onako, otprilike". Istina, zaboravila sam prašak za pecivo al' nećemo sitničariti.Ivvac ih je toliko hvalio da sam definitivno znala da je zaljubljen. Nakon pet godina je priznao da je dosta bacio. Kažem mu da mi je drago jer sam pomislila da je mazohista, kada sam videla da je pola pleha nestalo.
"Draga ti ja i kolačići, vreme je da neko odavde ode..."

Zato, neka vam ne bude baš svaki dan kao da je praznik, lakše se diše.