Ivva

Sinoć smo se opet okupili nakon godinu dana. Svi već imaju svoje mesto za stolom. Ispredaju se priče, šta je ko uradio ove godine. Čini mi se da nijedna godina nije brže prošla nego ova. Na kraju večeri kada alkohol počne da progovara, nastupa moj omiljeni deo. Počinju da se pričaju blamovi. Volim ljude koji otvoreno pričaju o svojim glupostima. Moji blamovi su obično vezani za osećaj za orijentaciju. Jednom sam tražila restoran u kom su me čekali ali na potpuno suprotnoj strani grada.
Medju nama su ljudi raznih zanimanja. Tu je i mladi doktor nauka, neki su dipl., neki pr., neki mr. a neki "valjaju neku robu"...
Omiljeni lik mi je Sale Pančevac. Lep, inteligentan, duhovit i skroman.
"Lako je vama ja sam jedva završio i srednju školu".
Priča nam on: "Vidim svi moji prijatelji upisuju fakultet, hoće da studiraju u inostranstvu pa i ja rešio da probam. Voleo sam da slušam Simple Minds pa sam i znao poneku reč na engleskom jeziku. U biblioteci su se popunjavale prijave za američki univerzitet.
Ušao ja tamo a ono sve neki cvikeraši. Dali su mi i papir, sve piše na engleskom, krenuh da popunjavam:
- Name: Aleksandar - (ovo je bilo lako, idemo dalje)

- Surname: Jxxxx - (mnogo sam pametan, znam i ovo)

(??? koji im je moj, zar i ovo traže, hajde da popunim)
- Sex : Nisam loš - "

Rekoh da je skroman.