Ivva

Vraćao sam se u svoju hotelsku sobu posle još jednog dosadnog sastanka. Već duže vreme život mi se svodio na posao i putovanja. Osećao sam se kao izduvan balon, iscrpljen i usamljen. U hotelskom hodniku sam opet video svoju lepu sobaricu. Crna duga kosa, noge kao izvajane. Sa rukama prepunim peškira u kratkoj suknjici hodala je ispred mene. Najljubaznije i najlepše stvorenje koje sam sreo u zadnjih par dana. Kao da je osetila moj pogled, okrenula se i na lošem engleskom me je pozdravila. Kod žena uvek prvo primetim oči. Njene su tople i tamne. Poželeo sam da pobegnem od celog sveta i nestanem u njima.
To je bila prva noć da me nije mučila nesanica, pokušao sam da odgledam par emisija ali me je umor savladao. U sred noći čuo sam da se otključavaju vrata. Trebalo mi je par sekundi da shvatim gde sam (problem čestih putovanja). U sobu je ušla ona. Zbunjeno sam gledao, umalo da je pitam da li se nešto desilo. Ignorišući moj šok, prišla je i sela na ivicu kreveta. Nisam verovao svojim očima, za razliku od mog prijatelja izdajnika koji je već bio u pripravnosti. Lagano je otkopčavala svoju belu košulju, kao da nisam prisutan. Svetlost uključenog televizora joj je obasjala grudi, i to kakve grudi! Počela je da dodiruje svoje telo dok sam ja bio sve ludji. Buljio sam u nju kao tele u šarena vrata.
"Skini sve sa sebe!" bio sam nestrpljiv. Ustala je, prišla mi i spustila svoje mekane usne na moje. Ruka mi je već klizila duž njenih nogu. Šapnula je nešto skroz nerazumljivo.
Probudio sam se u znoju. Razočarano sam gledao oko sebe, ne verujući da sam sve sanjao. Mogao sam se zakleti da se u sobi osećao miris njenog parfema. Shvatio sam da je definitivno došlo vreme da promenim nešto u svom životu. "U ostalom, zar nije ovo svačiji san?". Tešio sam se. Ustao sam, istuširao se i pokušavajući da je izbacim iz glave opet zaspao. Ovog puta sam sanjao posao.
Ustao sam kasnije nego inače, dovoljno rano da doručkujem i stignem na avion. Izašao sam iz kupatila i zatekao nju, ženu iz mog sna. Sada nisam sanjao, stajala je ispred mene sa onim stidljivim pogledom. Pokušala je da mi objasni da je mislila da je soba prazna.
"Nema problema, evo brzo ću da sklonim stvari, svakako odlazim za par sati." Pitao sam je da popije piće sa mnom. Rekla je nešto kao da treba prvo da sredi sobe do moje jer dolaze novi gosti pa ako stigne da završi, doći će. Nisam se mnogo dvoumio, znao sam da se takve žene ne sreću često. Ponudio sam joj pomoć. Nasmejala se i izašla. Krenuo sam na doručak i opet je ugledao u sobi pored. Ušao sam unutra i pomogao joj da zategne posteljinu na krevetu. Očigledno je zabavljao taj prizor. Ohrabren uzeo sam i usisivač. Nisam ni znao da čišćenje može biti tako zabavno. Prolazeći, okrznula me je bokom. Mislim da mi je ovaj moj izdajnik istog momenta napravio izbočinu na pantalonama.
Nisam ništa razumeo šta je pričala ali sam je pratio iz prostorije u prostoriju. Danas je imala još kraću suknju, pogledom sam pratio njen uzani članak koji se nastavljao u vretenasti list. Odavno nisam video takvo savršenstvo. Napokon i taj apartman je bio gotov. Uputili smo se ka mojoj sobi. To iščekivanje me je još jače uzbudilo. Dok je otključavala vrata telefon mi je zvonio kao nenormalan. Rešio sam da se uopšte ne javljam.
Pogledala me je onim srnećim očima i rekla:
"Thanks, it was the best day here.." Poljubila me je u obraz i svojim mačkastim hodom otišla. Dugo sam gledao za njom.
Napokon sam se javio na telefon, još uvek ne shvatajući šta mi se desilo.
"Halo, zašto se ne javljaš?!!" Vikao je moj kolega sa druge strane.
"Nisam stigao."
"Kako nisi, šta si radio?"
"Eto, pospremao sam hotelske sobe." Zbunjeno sam mu odgovorio.