Ivva
29.11.2004., ponedjeljak
Danas kada postajem pionir
Jednom davno na brdovitom Balkanu živeli su mali pioniri. Nosili su crvene marame i plave kapice sa crvenom petokrakom..
Bila jednom jedna zemlja koja se zvala Jugoslavija. Svake godine bi se skupili pioniri sa zapada i i istoka, severa i juga i putovali bi brdima i morima svoje zemlje. Velika je bila ta zemlja. Bili su jako ponosni što su baš njih izabrali da predstavljaju svoju republiku. Mesec maj je bio jednako bitan kao i mesec svibanj. Tada sam prvi put videla Rijeku i Istru. Tada sam prvi put videla zapadnu Srbiju. Tada se prvi put jedan dečak zaljubio u mene. Na muzičkom toboganu su se pevale pesmice "Zagorje zeleno.." "Moj očka.." "Oj svijetla majska zoro..". Tada je Suzana Mančić bila loto devojka. Mali pioniri nisu znali šta znači reč nacionalista. Mislili su da je Goli otok ostrvo koje nije stiglo da se obuče. Mnogo šta nisam znala i bilo je lepo tih godina. |
