Ivva

U pravu je bila žena iz "Prohujalo sa vihorom" kada je rekla da će sutra misliti o svemu. Pretpostavljam da je mislila, kada se naspava. Verovatno vam se desilo, kada se naspavamo svet nam izgleda mnogo bolji.
Razmišljam da li postoji neka pesma posvećena suboti. Subotom ujutru volim lenčariti, protezati se u krevetu i misliti samo o pufnastim jastucima i njegovom toplom zagrljaju. Volim da se uvučem u taj zagrljaj i osetim kako mi je mozak divno prazan.
Zagrljaj može značiti svašta nešto. Trebali bi uvesti više reči, npr.: poštovanjegrljaj, strasnogrljaj, ljubavogrljaj, tugogrljaj...
Dešava se da jedan preraste u drugi. Tužno je samo kada ne umemo da ih razlikujemo.
Ovo je oda toplim zagrljajima. Toplogrljaj mi u trenu izbriše sve teške misli koje su se skupljale tokom radne nedelje. Jači je i od reči.
Može postojati više takvih čarobnjaka koji proizvode toplogrljaje. Javljaju se u obliku prijatelja, roditelja, partnera...
Gore sam pomenula meni najdražeg medju odraslima (onaj sa pufnastim jastucima).
Dečiji čarobnjaci, od svih koje znam, su najbrojniji (jer da bi bio čaroban, zagrljaj mora biti iskren. Ježim se od neiskrenih.). Svaki je drugačiji. Ono zajedničko im je da se svako od njih zaleti i iz sve snage prilepi svoj obraz uz moj i zagrli jako, najače koliko male ruke dopuštaju.
Velika je stvar i biti nekome takav čarobnjak.

Ne znam kako žive oni koji nisu našli svoje čarobne zagrljaje. Takvi ljudi moraju biti mnogo jaki.