Ivva

Bajka za Sanju

Jednog lepog dana sreli su se crvenokosa i jedan mladi čovek koji je celog života Sanjao. Poljubio je kao usnulu princezu i u njoj se sve probudilo. Kada je došlo proleće pa jesen pa opet proleće, rešili su da se venčaju. U njihovom malom domu je bilo toliko topline i ljubavi da je izlazila kroz dimnjak. Svi su je pitali da im otkrije tajnu zašto pecivo koje ona napravi najlepše miriše. Rekla im je, da stavi puno ljubavi prema onome za koga ga sprema. Želeli su tu ljubav podeliti još sa nekim, želeli su imati punu kuću dece. Prolazili su dani, meseci a roda nije dolazila na njihov prag. Jednog dana rešili su da je potraže. Pratili su putokaze koji su vodili preko nekih bodljikavih, krivudavih staza i došli do mesta gde je trebalo da ih sačeka sa njihovom bebom. Ni tu se nije pojavila. Posle mesec dana rešili su da je potraže ponovo. Sledeći put su, plašeći se da je zalutala, išli nekim drugim putevima da je nadju. Nigde je nije bilo. Crvenokosa je svakog dana bila sve tužnija. Gledala je kako rode donose bebe na neke druge adrese. Radovala se iz sve snage zbog ljudi koji stanuju tamo. Opet, sve više se pitala zašto njenu zaobilaze. Odlazila je i sama tražeći prave putokaze. Počela je misliti da ona nešto nije dobro uradila i da je roda ljuta na nju. Crvenokosa nije ništa loše uradila, čak je svima pamtila i rodjendane.
Svakoga dana je "onaj njen" prelazio i sedam gora i sedam mora samo da joj vrati osmeh i da ponovo budu srećni. U pecivu se sve više osećao gorak ukus suza. Zaboravljala je staviti začine jer je mislila na bebu. Polako se zatvarala i udaljavala od njega.
Jednog sunčanog jutra rešili su da promene adresu i naprave novi zajednički dom. Crvenokosa je opet dobila sjaj u očima. Više nije imala vremena svakog dana tražiti kuda je zalutala blesava roda. Kao da se ona sada naljutila na nju. Rešila je da je potraži kasnije. Kuću je ofarbala u zeleno, vrata je stavila u obliku čokolade. Širom je otvorila prozore i pozvala prijatelje. Opet su gledali neke smešne, neke tužne predstave i odlazili su na proslave.. Dan bi prošao za tren. Izgubila je kalendar i zaboravljala je datume.
Jednog jutra čula je neki šum oko kuće. Bunovno je ustala iz kreveta. Ugledala je jučerašnje novine i videla koji je datum. Ovoga puta je znala da je došlo vreme za njihovu bebu. Nakon devet meseci začuo se i novi glas u zelenoj kući. Mali ali najvažniji.