Ivva

Četvrtak je bio naporan dan, bez tople pauze za blog.

U sredu veče sam uspela uraditi i nešto lepo za sebe.
U Sava Cetru u Beogradu je gostovala italijanska plesna trupa Aterballetto, čiji je član i beogradska balerina Ašhen Ataljanc. Nisam propustila šansu da vidim taj dogadjaj.
("Compagnia Aterbaletto je najznačajnija baletska kompanija za produkciju i distribuciju u Italiji kao i prva organizacija trajnog karaktera koja se, nezavisno od Opera hausa bavi produciranjem baleta...")

Nije postojala priča. Dočarali su trenutke, život. Fotografija gore je iz prve scene.
Sa toliko senzualnosti i erotike, bez trunke vulgarnosti prikazali su odnos u kome se u jednom momentu ne razlikuju. Dok ih pijanista prati Rossinijevom Cantatom, sa lakoćom pokreta izazivaju nežnost. U jednom momentu, ne razaznaje se koji je deo tela čiji. Ona uzdiže njega, on nju, preplitanje.. Igra ljubavi, igra poverenja.
"... da bismo u ovom svetu lepo živeli svi muškarci trebalo bi da budu žene ili sve žene muškarci..." (R. De Simone)
Druga scena razigrana, treća komična....
Sve vreme, smenjuju se različiti osećaji. Napetost, tuga, opet smeh, radost.. Samo onaj racionalni deo mene nije bio probudjen. Nije tu bilo mesta za njega.

Uz plesnu trupu u drugom delu nastupila je italijanska grupa Musicale Assurd. Četiri žene koje pevaju izvorne italijanske pesme i uz kastanjete, tamburu, harmoniku prikazuju temperament naroda Južne Italije. Balerine su u raznobojnim haljinama, crvenim, crnim, narandžastim ... Muškarci u crnom. Razigrani, veseli dovode vas u mesto gde se ljudi sastaju i uz pesmu i igru se nadmeću i uživaju. Sinoć, kao da sam osetila miris starog Napulja. Ne biste izdržali da ne cupkate nogom i da vam srce ne kuca brže.

Kažu da gostuju po celom svetu.

Mnoge reči svako od nas različito doživi. Pokret, samo ako dozvolimo sebi svi razumemo.
Sa njim možemo opisati reči i osećanja a rečima je mnogo teško opisati pokret, njega trebamo videti i osetiti.